Домородачки народи Мексика чују добру вест

ДАНА 10. новембра 2002, група људи који припадају домородачком народу Миксе у Мексику, окупила се у Сан Мигелу у Кецалтепеку. То је један град у Оаксаки, прелепој држави на југу земље. Та група је присуствовала обласном конгресу Јеховиних сведока. Врхунац преподневног програма била је библијска драма.

Када су се огласиле прве речи библијске драме, публика је била веома изненађена. Проломио се аплауз, а многи су и заплакали. Драма је била изведена на језику миксе! Када се завршила, многи су изразили дубоку захвалност за овај неочекивани благослов. „Први пут у животу разумела сам драму. Дирнула ме је у срце“, рекла је једна особа. „Сада могу и да умрем кад ми је Јехова омогућио да чујем драму на свом матерњем језику“, објаснила је друга.

Оно што се тог преподнева десило представља део великог труда који улажу Јеховини сведоци у Мексику како би достигли домородачке народе с добром вешћу о Краљевству (Матеј 24:14; 28:19, 20).

Јехова је услишио молитве

У Мексику има више од 6 000 000 припадника различитих домородачких народа — што је довољно да би могли сачињавати један народ у коме је заступљено више култура и у ком се говоре 62 језика. Петнаест језика говори више од 100 000 људи. Више од 1 000 000 припадника домородачких народа не говори шпански, који је службени језик у Мексику. А и онима који знају шпански лакше је да уче о библијским истинама на свом језику (Дела апостолска 2:6; 22:2). Неки су проучавали Библију и годинама верно посећивали хришћанске састанке, иако нису баш све разумели. Зато су се већ неко време молили да поруку истине чују на свом језику.

Да би се удовољило тим потребама, подружница Јеховиних сведока у Мексику 1999. године почела је да прави припреме како би се скупштински састанци одржавали на домородачким језицима. Формирани су и преводилачки тимови. Већ 2000. године, на обласном конгресу је одржана драма на мајанском језику, а касније и на неколико других језика.

Следећи подухват било је превођење помоћних средстава која Јеховини сведоци користе за проучавање Библије. Прво је брошура Радуј се заувек животу на Земљи! преведена на мазатечки, мајански, тотоначки, хуаве, целтал и цоцил. Касније су преведене још неке публикације. Почела је редовно да излази Наша служба за Краљевство на мајанском. Издате су и неке публикације на аудио-касетама. Брошура Научи да читаш и пишеш прилагођена је локалним потребама како би људи из домородачких народа научили да читају и пишу на  свом језику. Библијска литература се сада преводи на 15 домородачких језика, а у припреми је још публикација.

’Труде се колико год је потребно‘

Превођење није било нимало једноставно. На пример, на домородачким језицима Мексика постоји врло мало световне литературе. У многим случајевима, тешко је било пронаћи и речник. Осим тога, код неких језика постоје многи дијалекти. На пример, само запотечки језик има најмање пет дијалеката. Ти дијалекти се толико разликују да се Запотеци из различитих крајева међусобно не разумеју.

Штавише, када не постоје утврђени стандарди за неки језик, преводиоци морају сами да утврде стандарде. То захтева много истраживања и консултација. Није чудо што су се многи у почетку осећали попут Елиде из тима за хуаве језик! Она се присећа: „Када су ме позвали у подружницу Јеховиних сведока у Мексику да радим као преводилац, осећала сам и радост и страх.“

Преводиоци такође треба да науче да користе компјутер, да се држе рокова и да овладају вештином превођења. Заиста, све је то за њих представљало прави изазов. Шта преводиоци мисле о томе? Глорија, члан тима за мајански језик, каже: „Немамо речи којима бисмо описали нашу радост што можемо да учествујемо у превођењу библијских публикација на мајански, наш матерњи језик.“ Надгледник преводилачког одељења каже о преводиоцима: „Њихова жеља да имају библијске публикације на свом језику толико је снажна да се труде колико год је потребно како би савладали потешкоће на које наилазе.“ Да ли је то вредно труда?

„Хвала ти Јехова!“

Очигледно је да Јехова благосиља ово дело. Сада је много више оних који посећују састанке и конгресе. На пример, године 2001, 223 Сведока који говоре језик миксе окупили су се како би обележили Меморијал Христове смрти. Међутим, било је укупно 1 674 особе — седам и по пута више од броја Сведока!

Људи који прихватају истину имају могућност да је од самог почетка добро разумеју. Мирна се сећа како је било пре него што су састанци почели да се одржавају на мајанском. „Крстила сам се након што сам три месеца проучавала Библију“, каже она. „Знала сам да треба да се крстим, али морам да признам да ми тада библијске истине још увек нису биле довољно јасне. Мислим да је разлог тај што је мој матерњи језик мајански и не разумем добро шпански. Требало ми је времена да заиста разумем истину.“ Данас су она и њен супруг срећни што су део мајанског преводилачког тима.

У скупштинама се сви много радују када добију публикације на свом језику. Када је објављена брошура Радуј се заувек животу на земљи! на језику цоцил, једна жена која је тек почела да посећује хришћанске састанке  загрлила је брошуру и узвикнула: „Хвала ти Јехова!“ Извештаји показују да многи студенти Библије брже напредују до крштења, неактивни објавитељи поново постају активни и многа хришћанска браћа спремније прихватају одговорности у скупштини. Људи на терену су спремнији да прихвате библијску литературу и студиј на свом језику.

Једном приликом, једна Сведокиња је отишла на библијски студиј код једне жене, али она није била код куће. Када је њен супруг отворио врата, она је предложила да му прочита нешто из брошуре. „Не желим ништа“, одговорио је. Сестра му је на тотоначком рекла да је брошура на њиховом језику. На то је човек привукао клупу и сео. Док му је Сведокиња читала, он је стално говорио: „То је истина. Да, то је истина.“ Он сада посећује хришћанске састанке.

У Јукатану се муж једне Сведокиње противио истини и понекад ју је тукао када се враћала са састанака. Када су састанци почели да се одржавају на мајанском, она је одлучила да га позове. Дошао је, и заиста му се допало. Сада он редовно посећује састанке, проучава Библију и, наравно, више не туче своју жену.

Један човек који говори тотоначки рекао је двема Сведокињама да се никада није молио јер им је католички свештеник рекао да Бог слуша само молитве на шпанском. Штавише, морао је да плати свештенику да се моли у корист Тотонака.  Сведокиње су му објасниле да Бог слуша молитве на свим језицима, и дале су му брошуру на тотоначком, коју је он врло радо прихватио (2. Летописа 6:32, 33; Псалам 65:3).

„Куалтсин тахтоуа“

Подстакнути овим догађајима, многи објавитељи Краљевства улажу труд да науче неки домородачки језик или да побољшају знање које већ имају. То ради и покрајински надгледник који посећује пет скупштина на нахуатл језику на северу Пуебле. Он прича: „Деца која су пре имала обичај да заспе на састанку сада су и те како будна и пажљиво слушају док говорим на нахуатл језику. После састанка ми је пришао један четворогодишњи дечак и рекао: ’Куалтсин тахтоуа‘ (говориш добро). Тада сам заиста осетио да је то што радим вредно труда.“

Заиста, поље рада на језицима домородачких народа ’бели се за жетву‘, и сви они који раде на њему веома су охрабрени тиме (Јован 4:35). Роберто, који је радио на организовању преводилачких тимова, сажима то следећим речима: „Видети сузе радоснице у очима браће и сестара док слушају истину на свом матерњем језику и разумеју је јесте незаборавно искуство. Кад год размишљам о томе, застане ми дах.“ Нема сумње, помагање искреним људима да заузму став за Краљевство радује и Јеховино срце (Пословице 27:11).

[Оквир на странама 10, 11]

Да вам представимо неке преводиоце

● „Родитељи су ме поучавали истини откако знам за себе. Нажалост, када сам имала 11 година, мој отац је напустио хришћанску скупштину. Две године касније, мајка нас је оставила. Као најстарије од петоро деце, морала сам да преузмем њене одговорности, иако сам још увек ишла у школу.

„И поред тога што су нам духовна браћа и сестре с љубављу пружали подршку, живот је био тежак. Понекад сам се питала: ’Зашто ми се ово дешава? Тако сам млада!‘ Само уз Јеховину помоћ успела сам да изађем на крај са свим тим. Након завршетка средње школе, постала сам пуновремени проповедник, и то ми је много помогло. Када је основан преводилачки тим за језик нахуатл, позвана сам да будем део тог тима.

„Мој отац је сада поново члан скупштине, а моја млађа браћа и сестре такође служе Јехови. Заиста је вредело остати веран Јехови. Он је много благословио моју породицу“ (Алисија).

● „Једна моја другарица из разреда, која је била Сведок, изнела је реферат о пореклу живота. Нисам био на том часу, па сам је замолио да ми објасни ту тему пошто сам се плашио да на испиту нећу знати. Одувек сам се питао зашто људи умиру. Прихватио сам књигу Стварање a као и библијски студиј који ми је понудила. Дубоко ме је дирнуло сазнање о Створитељевој намери и његовој љубави.

„Када сам завршио школу, имао сам прилику да се запослим као наставник који предаје на шпанском и цоцил језику. Међутим, то би од мене захтевало да се преселим веома далеко, да се додатно школујем викендима као и да изостајем са хришћанских састанака. Зато сам уместо тога почео да радим као зидар. Мом оцу, који није био Сведок, уопште се није свидела моја одлука. Касније, док сам служио као пионир, основан је тим за превођење библијске литературе на цоцил. Пожелео сам да будем део тог тима.

„Видим да браћа и сестре, због тога што имају публикације на свом језику, осећају да су вредна и да се цени њихово достојанство. Право је задовољство видети то. Своју доделу сматрам великом предношћу“ (Умберто).

● „Мајка нас је оставила када сам имала шест година. Када сам била тинејџерка, мој отац је почео да проучава с Јеховиним сведоцима. Једна сестра је и мени понудила библијски студиј, рекавши да он обухвата и неке савете који су корисни за младе. Сматрала сам да ми као тинејџерки која нема мајку баш то треба. Крстила сам се с 15 година.

„Мог оца су 1999. убили неки зли људи који су желели његову земљу. Била сам очајна. Пала сам у тешку депресију и изгубила сам вољу за живот. Ипак, стално сам се молила Јехови за снагу. Путујући надгледник и његова супруга много су ме охрабрили. Убрзо сам постала општи пионир.

„Једном сам запазила неке особе које су шест сати пешачиле како би чуле 20-минутни говор на тотоначком, иако је остали део програма био на шпанском, језику који нису разумели. Зато сам била веома одушевљена када сам позвана да учествујем у превођењу библијских публикација на тотоначки.

„Рекла сам оцу да је мој сан да служим у подружници Јеховиних сведока. Он ми је одговорио да постоје мале шансе да једна девојка мојих година буде позвана у Бетел. Како ће се само обрадовати када ускрсне и сазна да се баш то десило, и да сам преводила библијску литературу на наш језик!“ (Едит).

[Фуснота]

[Слика на 9. страни]

Чланови преводилачког тима за језик цоцил разговарају о једној речи коју је тешко превести