Неустрашиви ’путник који је ширио јеванђеље‘

КАЖЕ се да је са 18 година Џорџ Бороу већ знао 12 језика. Две године касније, могао је да преводи на 20 језика, „течно и лако“.

Године 1833, Британско и инострано библијско друштво позвало је овог необично талентованог човека у Лондон на разговор. Тридесетогодишњи Бороу није имао новца за путовање, али је био одлучан да искористи ову повољну прилику, те је препешачио 180 километара од своје куће у Норвичу, и то за само 28 сати.

Библијско друштво је поставило пред њега један изазов — да за шест месеци научи манџурски језик, који се користио у неким деловима Кине. Затражио је граматику, али једино што су могли да му дају био је један примерак Матејевог јеванђеља на манџурском језику и манџурско-француски речник. И поред тога, он је након 19 седмица у писму које је послао у Лондон написао следеће: „Савладао сам манџурски... уз Божју помоћ.“ Тај његов успех био је још значајнији ако се узме у обзир да је истовремено кориговао Лукино јеванђеље на језику нахуатл, једном мексичком домородачком језику.

Библија на манџурском језику

У 17. веку, када се манџурски први пут појавио у писаној форми, тако што се користило писмо позајмљено од монголског ујгурског алфабета, постао је језик који се користио у кинеским службеним круговима. Иако је с временом све мање био у употреби, чланови Британског и иностраног библијског друштва били су вољни да штампају и дистрибуишу Библије на манџурском. До 1822. финансирали су издавање 550 примерака Матејевог јеванђеља, које је превео Стјепан В. Липофтсоф. Он је био члан руског Министарства спољних послова и 20 година је живео у Кини. Ово јеванђеље је штампано у Санкт Петербургу, али након што је дистрибуисано само неколико примерака, поплава је уништила остале примерке.

Убрзо су преведени и Хришћански грчки списи, такозвани „Нови завет“. Када је 1834. пронађен један древни манускрипт већег дела Хебрејских списа, познатих као „Стари завет“, то је створило веће интересовање за Библију. Ко би могао да координира ревизију постојећег дела Библије на манџурском и да преведе остали део? Британско и инострано библијско друштво послало је Џорџа Бороуа да преузме тај задатак.

За Русију

Након што је стигао у Санкт Петербург, Бороу је прионуо на детаљније проучавање манџурског како би могао бити што  тачнији приликом кориговања и припремања текста Библије за штампање. Па ипак, тај посао је био веома напоран, те је радио 13 сати дневно како би саставио слогове за штампање Новог завета, који је касније описан као „предивно издање једног источњачког дела“. Године 1835, штампано је хиљаду примерака. Међутим, жеља коју је Бороу дуго гајио — да их однесе у Кину и тамо дистрибуише — није се остварила. Руска влада, која се плашила да ће се на то можда гледати као на мисионарски подухват који би могао да угрози пријатељски однос с њиховим суседом, није дозволила Бороуу да путује до кинеске границе уколико би понео „чак и једну Библију на манџурском“.

Неколико примерака је дистрибуисано десетак година касније, а 1859. појавила су се издања Јеванђеља по Матеју и Марку, у којима су се налазили паралелни преводи на манџурски и кинески. Међутим, до тада је већина људи која је знала да чита манџурски више волела да чита на кинеском те су изгледи за комплетан превод Библије на манџурском почели да бледе. Манџурски је у ствари био језик који је изумирао и који ће ускоро бити замењен кинеским. До тога је и дошло 1912. када је Кина постала република.

Пиринејско полуострво

Охрабрен оним што је тамо доживео, Џорџ Бороу се вратио у Лондон. Године 1835. послали су га у Португал и Шпанију, да би, као што је касније записао, „утврдио колико су ти људи ментално спремни да прихвате истине хришћанства“. У то време, те две земље биле су још увек нетакнуте од стране Британског и иностраног библијског друштва, због великих политичких и друштвених немира. Бороу је био одушевљен што је могао да разговара о Библији с људима у сеоским заједницама у Португалу. Међутим, убрзо је због религиозне равнодушности на коју је наишао одлучио да оде у Шпанију.

У Шпанији се суочио с другачијим изазовима, посебно када су у питању Роми према којима је Бороу одмах развио велику наклоност јер је знао и њихов језик. Убрзо након што је стигао, почео је да преводи „Нови завет“ на гитано, језик шпанских Рома. Приликом превођења једног дела, замолио је две Ромкиње за помоћ. Читао им је на шпанском и замолио их да му преводе. Тако је могао да уочи исправну употребу ромских идиома. Као резултат његовог труда у пролеће 1838. штампано је Јеванђеље по Луки, што је једног бискупа подстакло да узвикне: „Преобратиће целу Шпанију због овог ромског језика.“

Џорџ Бороу је био овлашћен да пронађе „особу која је способна да преведе Писмо на баскијски“. Тај задатак је поверио доктору Отеизи, лекару који је „добро познавао тај дијалект, који сам и ја помало знао“, написао је Бороу. Године 1838. објављено је Јеванђеље по Луки, као прва књига на шпанском баскијском језику.

Подстакнут жељом да просвети обичан народ, Бороу је ишао на дуга, често  опасна путовања како би дистрибуисао Библију у сиромашним сеоским заједницама. Желео је да те људе ослободи религиозне равнодушности и сујеверја. Разоткривајући колико су безвредне биле индулгенције које су куповали, он би им, на пример, рекао: „Да ли је могуће да Бог, који је добар, одобрава то што се опраштање греха наплаћује?“ Међутим, чланови Библијског друштва су се бојали да би такав рад којим се обарају традиционалне вредности могао водити до забране њиховог дела, па су му рекли да се концентрише искључиво на дистрибуисање Писма.

Бороу је добио усмену дозволу да штампа El Nuevo Testamento, то јест Нови завет на шпанском, без бележака о римокатоличким доктринама. Добио је ту дозволу упркос томе што му се у почетку противио премијер, који је овај превод описао као опасну и „неприкладну књигу“. Затим је Бороу у Мадриду отворио једно складиште, како би могао да продаје овај Нови завет на шпанском, због чега је дошао у сукоб и с религиозним вођама и са световним властима. Био је дванаест дана у затвору. Када је протестовао, рекли су му да тихо напусти затвор. Знајући врло добро да је био незаконито затворен, навео је пример апостола Павла и одлучио да остане све док не буде на исправан начин ослобођен оптужбе, то јест док не буде скинута љага с његовог имена (Дела апостолска 16:37).

Када је њихов ревни изасланик отишао у Шпанију 1840, Библијско друштво је известило: „У последњих пет година у Шпанији је дистрибуисано скоро 14 000 примерака Писма.“ Бороу, који је у томе одиграо велику улогу, описао је време које је провео у Шпанији као ’најсрећније године свог постојања‘.

Библија на шпанском, књига која је први пут објављена 1842. и која се још увек штампа, јесте лични живописни извештај Џорџа Бороуа о његовим путовањима и доживљајима. У овој књизи, која је одмах доживела успех, назвао је себе ’путником који је ширио јеванђеље‘. Написао је: „Намеравао сам да посетим скровита и забачена места у непроходним брдима и планинама, и да по свом обичају разговарам с људима о Христу.“

Док је с таквим одушевљењем дистрибуисао и преводио Писмо, Џорџ Бороу је положио темељ за друге који ће радити то исто — што је заиста велика предност.

[Мапа на 29. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

У настојању да преведе и дистрибуише Библију, Џорџ Бороу је путовао од (1) Енглеске до (2) Русије, (3) Португала и (4) Шпаније

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 28. страни]

Уводне речи Јовановог јеванђеља на манџурском штампаног 1835, читају се надоле, слева надесно

[Извор]

From the book The Bible of Every Land, 1860

[Извор слике на 27. страни]

From the book The Life of George Borrow by Clement K. Shorter, 1919