Славимо Бога „једним устима“

’Једним устима славимо Бога и Оца нашег Господа Исуса Христа‘ (РИМЉАНИМА 15:6).

1. Коју је поуку што се тиче различитих гледишта Павле пружио суверницима?

 НЕ ДОНОСЕ сви хришћани исте одлуке нити сви воле исте ствари. Па ипак, на путу у живот сви хришћани морају ходити раме уз раме. Да ли је то могуће? Јесте, ако не правимо питања око неких небитних разлика. То је поука коју је апостол Павле пружио суверницима у првом веку. Како је он објаснио ову важну ствар, и како ми данас можемо применити његов надахнути савет?

Колико је важно хришћанско јединство

2. Како је Павле истакао потребу за јединством?

² Павле је знао колико је хришћанско јединство важно и стога је сухришћанима дао један изврстан савет како би им помогао да подносе једни друге у љубави (Ефешанима 4:1-3; Колошанима 3:12-14). Па ипак, будући да је више од 20 година посећивао многе скупштине, од којих је неке и основао, знао је и то да одржавање јединства може представљати изазов (1. Коринћанима 1:11-13; Галатима 2:11-14). Зато је сувернике који су живели у Риму охрабрио следећим речима: ’Бог који даје истрајност и утеху нека вам да̂ да једнодушно једним устима славите Бога и Оца нашег Господа Исуса Христа‘ (Римљанима 15:5, 6). Као његов уједињен народ и ми данас треба да славимо Јехову Бога „једним устима“. Онда, какви смо у том погледу?

3, 4. (а) Ког су порекла били хришћани у Риму? (б) Како су хришћани у Риму могли да служе Јехови „једним устима“?

³ Многи хришћани из Рима били су Павлови лични пријатељи (Римљанима 16:3-16). Иако су потицали из различитих средина, Павле је прихватио сву своју браћу као ’Божје вољене‘. Написао је: „Захваљујем свом Богу преко Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету.“ Очигледно је да су ови Римљани били примерни у много чему (Римљанима 1:7, 8; 15:14). Међутим, у исто време, неки чланови те скупштине имали су различите ставове према неким стварима. С обзиром на то да данашњи хришћани такође потичу из различитих средина и култура, проучавање Павловог надахнутог савета о томе како се поставити према разликама у мишљењу може им помоћи да говоре „једним устима“.

⁴ У Риму је било и јеврејских и нејеврејских верника (Римљанима 4:1; 11:13). Изгледа да неки јеврејски хришћани нису могли да престану да упражњавају неке обичаје којих су се држали док су били под Мојсијевим законом, и поред тога што је требало да разумеју да ти обичаји више нису од пресудне важности за спасење. С друге стране, било је и оних који су схватили да их је Христова жртва ослободила од ограничења под којима су били пре него што су постали хришћани. Због тога су променили неке навике и обичаје (Галатима 4:8-11). Но и поред тога, као што је Павле истакао, сви су они били ’Божји вољени‘. Сви су могли да хвале Бога „једним устима“ уколико би задржали исправан став једни према другима. Ми данас такође имамо различита гледишта о извесним стварима и зато треба пажљиво да размотримо како Павле објашњава  ово важно начело (Римљанима 15:4).

„Радо примајте једни друге“

5, 6. Зашто су у скупштини у Риму постојала различита гледишта?

⁵ У посланици Римљанима Павле говори о једној ситуацији у којој је дошло до неслагања у мишљењима. Он је написао: „Један верује да сме све да се једе, а онај ко је слаб једе поврће.“ О чему се ту заправо радило? Па, према Мојсијевом закону било је забрањено да се једе свињско месо (Римљанима 14:2; Левитска 11:7). Међутим, након Исусове смрти тај Закон је престао да важи (Ефешанима 2:15). Затим је три и по године касније један анђео рекао апостолу Петру да, према Божјем становишту, ниједну храну не треба сматрати нечистом (Дела апостолска 11:7-12). С тим на уму, неки јеврејски хришћани су можда сматрали да сада могу да једу свињско месо као и другу храну која је раније била забрањена Законом.

⁶ Међутим, неким јеврејским хришћанима вероватно је била одбојна и сама помисао на то да једу храну која је некада била нечиста. Те осетљиве особе су се можда осећале увређено када би видели како њихова јеврејска браћа у Христу једу ту храну. Надаље, неки нејеврејски хришћани, којима пређашња религија вероватно никада није забрањивала неку храну, можда су били збуњени због тога што неко прави питање око хране. Наравно, то што неко није јео одређену храну није било погрешно све дотле док није инсистирао на томе да је уздржавање од одређене хране неопходно за спасење. Јасно је да су оваква различита гледишта лако могла да доведу до неслоге у скупштини. Требало је да хришћани у Риму пазе како их те разлике не би спречиле да славе Бога „једним устима“.

7. Која су различита гледишта постојала што се тиче придавања посебног значаја неком дану у седмици?

⁷ Павле наводи још један пример: „Неко просуђује да је један дан изнад другога; други просуђује да су сви дани једнаки“ (Римљанима 14:5а). Према Мојсијевом закону, на Сабат се није смео обављати никакав посао. Тог дана је чак и путовање  било строго ограничено (Излазак 20:8-10; Матеј 24:20; Дела апостолска 1:12). Међутим, када је Закон престао да важи те забране више нису биле на снази. И поред тога, неким јеврејским хришћанима можда је било неугодно да обављају било какав посао или да отпутују негде далеко на дан који су раније сматрали светим. Чак и након што су постали хришћани, можда су седми дан издвајали искључиво за духовне активности, иако у Божјим очима Сабат више није био на снази. Да ли је то што су радили било погрешно? Није, све док нису почели тврдити да Бог захтева да се држи Сабат. Зато је Павле, из обзира према савести своје хришћанске браће, написао: „Нека свако буде потпуно уверен у свом сопственом уму“ (Римљанима 14:5б).

8. Док је требало да хришћани из Рима показују обзир према савести других, шта нису смели да раде?

⁸ Међутим, Павле је свесрдно подстицао браћу да буду стрпљиви са онима које су мучила нека питања савести, док је снажно осудио оне који су покушавали да приморају сувернике да се држе Мојсијевог закона као услова за спасење. На пример, око 61. н. е. написао је књигу Јеврејима, снажну посланицу јеврејским хришћанима у којој је врло јасно ставио до знања да од подлагања Мојсијевом закону нема никакве користи зато што хришћани имају узвишенију наду која се заснива на Исусовој откупној жртви (Галатима 5:1-12; Титу 1:10, 11; Јеврејима 10:1-17).

9, 10. Шта хришћани не треба да раде? Објасни.

⁹ Као што смо видели, Павле је показао да то што особа има право на лични избор не мора да представља претњу по јединство све дотле док не дође до очигледног кршења хришћанских начела. Зато је оним хришћанима са слабијом савешћу поставио следеће питање: „Зашто осуђујеш свог брата?“ Зрелију браћу (можда оне којима је савест дозвољавала да једу извесну храну која је била забрањена Законом или да на Сабат раде неки световни посао) упитао је: „Зашто ти такође гледаш презирно на свог брата?“ (Римљанима 14:10). Према Павловим речима, хришћани са слабијом савешћу не смеју да осуђују браћу која имају шири поглед на ствари. У исто време, зрелији хришћани не смеју да презиру оне чија је савест још увек слаба на неким подручјима. Сви треба да поштују исправне мотиве других и да не ’мисле о себи више него што треба да мисле‘ (Римљанима 12:3, 18).

¹⁰ Павле је на следећи начин изнео уравнотежено гледиште о томе: „Нека онај ко једе не гледа презирно на онога ко не једе, и нека онај ко не једе не осуђује онога ко једе, јер Бог је њега радо примио.“ Затим је додао: ’Христ нас је радо примио, на  славу Богу.‘ Пошто су Бог и Христ прихватили и јаке и слабе, и ми треба да имамо сличну широкогрудост и да ’радо примамо једни друге‘ (Римљанима 14:3; 15:7). Ко би себи дао за право да иде против тога?

Братска љубав и данас ствара јединство

11. Која је јединствена ситуација постојала у Павловим данима?

¹¹ Павле се у посланици Римљанима позабавио једном јединственом ситуацијом. Јехова је кратко пре тога поништио један савез и склопио нови. Некима је било тешко да се навикну на то. Данас не постоји потпуно истоветна ситуација, али понекад се могу јавити слична питања.

12, 13. Које су неке ситуације у којима данашњи хришћани могу показати обзир према савести своје браће?

¹² На пример, можда је нека хришћанка раније припадала религији у којој се стављао нагласак на једноставност у погледу одевања и личног изгледа. Сада када је прихватила истину, можда јој је тешко да се навикне на то да није забрањено у прикладним околностима носити скромну, шарену одећу или се укусно нашминкати. Будући да овде није укључено ниједно библијско начело, не би било на месту ако би неко покушавао да је наведе да иде против своје савести. У исто време, она разуме да не треба да критикује хришћанке којима савест допушта да се шминкају и облаче на тај начин.

¹³ Осмотри још један пример. Неки хришћанин је можда одрастао у средини у којој се с неодобравањем гледа на употребу алкохола. Сада када је упознао истину, он схвата да је према Библији вино дар од Бога и да се умерено може користити (Псалам 104:15, ДК). Он прихвата такво гледиште. Па ипак, због свог порекла радије се потпуно уздржава од употребе алкохолних пића, али не критикује оне који их умерено конзумирају. Он на тај начин примењује следеће Павлове речи: „Тежимо за оним што доприноси миру и за оним што служи узајамном изграђивању“ (Римљанима 14:19).

14. У којим ситуацијама хришћанима може користити дух савета који је Павле пружио Римљанима?

¹⁴ Дух овог савета који је Павле пружио Римљанима треба применити и у другим ситуацијама. Хришћанску скупштину сачињавају многи појединци чији се укуси разликују. Они због тога могу доносити различите одлуке — на пример у погледу облачења и дотеривања. Наравно, у Библији постоје јасна начела којих се држе сви искрени хришћани. Нико од нас не треба да буде одевен на ексцентричан или нескроман начин, нити да има такву фризуру, јер би нас то поистоветило с непожељним елементима овог света (1. Јованова 2:15-17). Хришћани имају на уму да су увек, чак и у своје слободно време, слуге које представљају Суверена читавог свемира (Исаија 43:10; Јован 17:16; 1. Тимотеју 2:9, 10). Међутим, на многим подручјима постоји широк спектар могућности које су прихватљиве за хришћане. a

Не спотицати друге

15. Када би хришћанин, зарад добробити своје браће, могао да се уздржи од нечега на шта има право?

¹⁵ Пружајући савет хришћанима у Риму, Павле је скренуо пажњу на још једно важно начело. Хришћанин са добро школованом савешћу понекад може одлучити да ипак не уради нешто што би иначе могао. Зашто? Зато што увиђа да би то могло засметати другима. Шта треба да урадимо у таквој ситуацији? Павле каже: „Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити ништа на шта се твој брат спотиче“ (Римљанима 14:14, 20, 21). Стога, „ми... који смо јаки треба да носимо слабости оних који нису јаки, а не да угађамо себи. Нека свако од нас угађа свом ближњем у ономе што је  добро за његово изграђивање“ (Римљанима 15:1, 2). Уколико постоји могућност да неким својим поступком узнемиримо савест неког сухришћанина, братска љубав ће нас покренути да будемо обазриви и да пазимо на своје поступке. Један пример тога може бити конзумирање алкохолних пића. Хришћанину је дозвољено да умерено пије вино. Али он неће инсистирати на својим правима ако ће тиме можда спотаћи свог ближњег.

16. Како можемо бити обзирни према људима који живе на нашем подручју?

¹⁶ Ово начело могло би се применити и на оно што радимо ван хришћанске скупштине. Примера ради, можда живимо у подручју где се према учењу преовладавајуће религије на један дан у седмици гледа као на дан одмора. Из тог разлога, да не бисмо спотицали своје суседе и стварали препреке делу проповедања, колико год је могуће избегаваћемо да тог дана радимо било шта што би увредило наше суседе. Или на пример, богати хришћанин се може преселити да служи тамо где је већа потреба где ће живети међу људима који у материјалном погледу имају мало. Он може изабрати да покаже обзир према својим новим суседима тако што ће се облачити веома скромно или тако што ће у неком другом погледу живети скромније него што му могућности то дозвољавају.

17. Зашто је разумно да узмемо друге у обзир када треба да донесемо неку одлуку?

¹⁷ Да ли је разумно очекивати од оних ’који су јаки‘ да изврше такве промене? Па, размисли о следећем поређењу: Док возимо путем, испред себе видимо децу која ходају врло близу пута. Да ли ћемо и даље возити највећом дозвољеном брзином само зато што по закону имамо право на то? Нећемо, успорићемо како ту децу не бисмо довели у опасност. Понекад је потребно да на сличан начин успоримо, то јест попустимо, када је у питању наш однос са суверницима и другим људима. Можда радимо нешто на шта имамо потпуно право. Не кршимо ниједно библијско начело. Па ипак, ако бисмо тиме могли да увредимо или повредимо особе које имају слабију савест, хришћанска љубав ће нас подстаћи да будемо пажљиви (Римљанима 14:13, 15). Задржати јединство и стављати Краљевство на прво место важније  је од инсистирања на личним правима.

18, 19. (а) Како следимо Исусов пример када показујемо обзир према другима? (б) У чему смо потпуно јединствени, и шта ће бити осмотрено у наредном чланку?

¹⁸ Када овако поступамо ми у ствари следимо најбољи пример који имамо. Павле каже: „Ни Христ није угађао себи; него као што је написано: ’Ружења оних који су ти се ругали пала су на мене‘.“ Исус је био спреман да жртвује свој живот за нас. Сигурно смо спремни да жртвујемо нека своја права ако ће то помоћи ’онима који нису јаки‘ да заједно с нама славе Бога. Заиста, када смо толерантни и великодушни према хришћанима који имају слабију савест — или када свесно избегавамо да радимо нешто што би иначе могли и не инсистирамо на својим правима — тада показујемо „исти мисаони став какав је имао Христ Исус“ (Римљанима 15:1-5).

¹⁹ Иако се у стварима где нису укључена библијска начела наша гледишта могу донекле разликовати, у стварима које су повезане са обожавањем поступамо потпуно јединствено (1. Коринћанима 1:10). Такво јединство се на пример види по томе како се опходимо према онима који се противе правом обожавању. Божја Реч каже да су такви противници странци и упозорава нас да се чувамо ’гласа странаца‘ (Јован 10:5). Како можемо препознати те странце? Како треба да се опходимо према њима? Ова питања ће бити осмотрена у наредном чланку.

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Зашто различита гледишта о личним стварима не представљају претњу јединству?

• Зашто ми као хришћани треба да будемо веома обзирни једни према другима?

• Који су неки начини на које данас можемо применити Павлов савет о јединству, и шта ће нас подстаћи на то?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Павлов савет о јединству био је врло важан за скупштину

[Слика на 10. страни]

Хришћани су уједињени упркос различитом пореклу

[Слика на 12. страни]

Шта овај возач треба да уради?