Шта треба да оставиш у наследство својој деци?

ПАВЛОС, један породичан човек из јужне Европе, ретко је код куће са својом женом и децом — своје две ћерке од 13 и 11 година, и сином од 7 година. Свих седам дана у недељи Павлос пуно ради, јер жели да заради довољно новца како би могао да оствари свој сан. Он жели да купи по један стан за обе ћерке и да отвори фирму за сина. Његова жена Софија такође ради како би обезбедила одећу и постељину, кухињски прибор, порцеланско посуђе и есцајг за будућа домаћинства своје деце. Када су их питали зашто тако напорно раде, углас су одговорили: „За нашу децу!“

Попут Павлоса и Софије, многи родитељи широм света труде се како би  својој деци пружили добар почетак у животу. Неки остављају на страну новац који ће деца у будућности користити. Други се старају да им деца стекну добро образовање и да овладају неким вештинама које ће им користити касније у животу. Иако већина родитеља такву бригу једноставно сматра изразом љубави, они су често под притиском да испуне очекивања рођака, пријатеља и заједнице у којој живе. Стога се забринути родитељи с правом могу запитати: ’Шта смо дужни да урадимо за своју децу?‘

Обезбедити децу за будућност

Не само што је сасвим нормално да хришћански родитељи обезбеде децу за будућност, већ им и само Писмо то налаже. Апостол Павле је рекао хришћанима свог времена: „Деца не треба да стичу за родитеље, него родитељи за децу“ (2. Коринћанима 12:14). Павле је још додао и то да родитељи имају озбиљну одговорност да се брину о деци. Он је написао: „Заиста, ако се неко не брине за своје, а нарочито за своје укућане, одрекао се вере и гори је од онога без вере“ (1. Тимотеју 5:8). Многи библијски извештаји показују да је у библијска времена питање наследства било веома важно за Божје слуге (Рута 2:19, 20; 3:9-13; 4:1-22; Јов 42:15).

Међутим, понекад родитељи постану преокупирани тиме да деци оставе велико наследство. Зашто? Манолис, један отац који се из јужне Европе преселио у Сједињене Државе, истиче један разлог: „Родитељи који су преживели пустошење које је за собом оставио Други светски рат, укључујући и глад и сиромаштво, одлучни су да својој деци омогуће много бољи живот.“  Он додаје: „Због претераног осећаја одговорности и жеље да деци пруже најбољи могући почетак у животу, родитељи понекад сами себи наносе штету.“ Заиста, неки родитељи лишавају себе неопходних ствари и живе животом самоодрицања како би стекли материјалне поседе за своје потомство. Међутим, да ли је мудро да родитељи тако поступају?

„Таштина и зло велико“

Соломон, краљ древног Израела, пружио је реч упозорења када је у питању наследство. Он је написао: „И омрзну ми цео рад који сам под сунцем радио, чију ћу корист морати да оставим човеку који ће ме наследити. И ко зна хоће ли он бити мудар или луд? Међутим он ће бити господар свега труда мога и целог плода мудрости моје под сунцем. И то је таштина... Јер неко ради мудро, разумно и са успехом, па све оставља ономе који се није око тога ништа трудио. И то је таштина и зло велико“ (Проповедник 2:18-21).

Као што је Соломон објаснио, они којима се наследство оставља можда неће ценити његову праву вредност јер се нимало нису помучили да би га добили. Због тога наследници могу немудро поступати са оним у шта су њихови родитељи улагали велики труд да им обезбеде. Они би чак могли расути тешко зарађени иметак (Лука 15:11-16). Каква „таштина и зло велико“!

Наследство и похлепа

Постоји још нешто о чему родитељи треба да размисле. У културама у којима наследство и мираз играју важну улогу, деца могу постати похлепна, захтевајући више него што родитељи могу да им пруже. „Тешко оцу који има две или три ћерке!“, нашалио се Лукас, један отац из Грчке. Он каже: „Ћерке могу упоређивати оно што је њихов отац у могућности да им да̂ са оним што други родитељи ’великодушно‘ обезбеђују својој деци. Оне могу рећи да ће имати мање изгледа за брак ако не могу да донесу довољно велик мираз.“

Манолис, поменут раније, каже: „Младић ће можда продужавати период забављања све док му отац будуће младе не обећа нешто за њу, обично неку некретнину или велику своту новца. То може постати једна врста уцене.“

Библија упозорава на све видове похлепе. Соломон је записао: „Имање одједном нагло добијено [„које се од почетка похлепом стиче“, NW], неће на послетку благослов добити“ (Пословице 20:21).  Апостол Павле је нагласио: „Љубав према новцу корен [је] свих штетних ствари“ (1. Тимотеју 6:10; Ефешанима 5:5).

„Памет вреди као и имање“

Истина, наследство има одређену вредност, али мудрост је далеко вреднија од материјалних поседа. Краљ Соломон је написао: „Памет вреди као и имање... Јер се под окриљем мудрости добија заклон, исто као и под окриљем новца; али је преимућство знања у томе што мудрост даје да живи ономе који је има“ (Проповедник 7:11, 12; Пословице 2:7, NW; 3:21). Новац пружа заштиту на тај начин што онај ко га поседује може да обезбеди оно што му је потребно. Међутим новац се може и изгубити. С друге стране, мудрост — способност да се примени спознање да би се решили проблеми или да би се постигли неки циљеви — представља заштиту у том смислу што нас спречава да се упуштамо у сулуде и ризичне подухвате. Уколико се темељи на здравом страху од Бога, мудрост може помоћи особи да добије вечни живот у Божјем новом свету који ће ускоро доћи — што је заиста драгоцено наследство! (2. Петрова 3:13).

Хришћански родитељи такву мудрост показују када постављају исправне приоритете себи и својој деци (Филипљанима 1:10). Материјалне ствари које обезбеђују за своју децу не треба да буду важније од духовних ствари. Исус је подстакао своје следбенике: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:33). Хришћански родитељи који својој породици постављају духовне циљеве могу очекивати велике награде. Мудри краљ Соломон је написао: „Радује се отац праведника, и ко мудрог роди весели се с њега. Нека се веселе отац твој и матер твоја, нека се радује родитељка твоја“ (Пословице 23:24, 25).

Трајно наследство

За Израелце старог доба, питање материјалног наследства било је веома важно (1. Краљевима 21:2-6). Међутим, Јехова их је опоменуо: „Ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:6, 7). Хришћанским родитељима речено је нешто слично: „Одгајајте [своју децу] у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“ (Ефешанима 6:4).

Родитељи који имају духовни поглед на ствари схватају да брига о укућанима укључује и пружање библијске поуке. Андреас, отац троје деце, коментарише: „Ако деца науче да примењују библијска начела у животу, биће боље опремљена за будућност.“ Осим тога, такво наслеђе помаже им да изграде као и да развијају лични однос са Створитељем (1. Тимотеју 6:19).

Да ли си размишљао о томе да се у духовном погледу побринеш за будућност своје деце? На пример, шта родитељи могу да ураде ако њихово дете жели да ступи у пуновремену службу? Иако пуновремени слуга не треба нити да тражи нити да очекује да га неко издржава, родитељи пуни љубави могу одлучити да ’деле с њим у складу с његовим потребама‘ (Римљанима 12:13; 1. Самуилова 2:18, 19; Филипљанима 4:14-18). Јехови ће се сигурно допасти њихова жеља да помогну.

Дакле, шта родитељи дугују својој деци? Осим што их збрињавају у материјалном погледу, хришћански родитељи треба да се побрину да њихова деца добију и богато духовно наслеђе које ће им заувек користити. Тако ће се испунити речи из Псалма 37:18: „Знаде Јехова дане праведника; део њихов [„наследство њихово“, NW] довека истраје.“

[Слике на странама 26, 27]

Какву будућност желиш да имају твоја деца?