Осврт на благо Честера Битија

„ОБИЛУЈЕ богатством многих несталих цивилизација... заслепљује лепотом својих минијатура и слика.“ Овако је бивши управник Р. Џ. Хејз укратко описао Библиотеку Честера Битија у Даблину, у Ирској. У њој је смештена огромна колекција драгоцених антиквитета, изванредних уметничких дела, и ретких књига и манускрипата од готово непроцењиве вредности. Ко је био Честер Бити и какво је благо сакупио?

Алфред Честер Бити је рођен 1875. године у Њујорку, САД, и преци су му били шкотског, ирског и енглеског порекла. Са 32 године већ је стекао прилично богатство јер је радио као инжењер и консултант у рудницима. Читавог живота је користио своје богатство да би сакупљао вредне и лепе предмете. Када је 1968. умро у својој 92. години, Бити је своју колекцију оставио народу Ирске.

Шта је сакупљао?

Битијеве колекције су обимне и разнолике. На изложбама је обично било приказивано свега око 1 посто од свега што је поседовао. Сакупљао је ретке и вредне предмете који потичу из разних периода и култура, у распону од неколико хиљада година — из средњовековне и ренесансне Европе као и из бројних азијских и афричких земаља. На пример, сматра се да је његова колекција прекрасних јапанских дрвореза једна од најбољих на свету.

Потпуну супротност делима лепе уметности представља фасцинантна колекција која садржи више од стотину вавилонских и сумерских глинених плочица исписаних древним клинастим писмом. Људи који су пре више од 4 000 година живели у Месопотамији детаљно су описали свој живот на мокрим глиненим плочицама које су затим пекли. Многе од тих плочица преживеле су до данашњих дана и јасно показују колико је писање старо.

Фасцинираност књигама

Изгледа да је Честера Битија привлачила умешност која је била неопходна за израду лепих књига. Сакупио је на хиљаде световних и религиозних књига, укључујући и неке веома детаљно украшене примерке Курана. Један писац за њега каже да је био „очаран математичким складом арапског писма... и одушевљен разнобојним калиграфским украсима од златних и сребрних листића, као и од других живописних минерала“.

Жад је фасцинирао Честера Битија, као и неке кинеске цареве из протеклих столећа. Ти цареви су сматрали да је фини жад највреднији од свих минерала, далеко вреднији чак и од злата. Они су упошљавали веште занатлије који су од грумења жада правили глатке, танке листове. Надарени уметници су затим те листове од жада украшавали калиграфијом с пуно детаља и златним гравурама, и тако су настале неке од најлепших књига које су икада направљене. У свету је чувена Битијева колекција ових књига.

Библијски манускрипти од непроцењиве вредности

Љубитељи Библије сматрају да је највеће благо које је поседовао Честер Бити његова огромна колекција древних и средњовековних библијских манускрипата. Прелепо украшени  манускрипти сведоче о стрпљивости и умешности писара који су их преписивали руком. Штампане књиге показују вештину и умеће раних књиговезаца и штампара. На пример, ту се налази Библија Латина коју је 1479. године у Нирнбергу одштампао Антон Кобергер, који је живео отприлике у исто време кад и Јохан Гутенберг, и за њега се каже да је био „један од најважнијих и најактивнијих раних штампара“.

У Библиотеци Честера Битија изложен је један изванредан манускрипт на фином пергаменту који датира с почетка четвртог века, који се приписује Јефрему, сиријском изучаваоцу. Јефрем је ту често цитирао једно дело из другог века које се зове Диатесарон. У њему је писац Татијан од четири Јеванђеља која говоре о животу Исуса Христа саставио једну складну причу. Писци из каснијег периода указивали су на Диатесарон, али није сачуван ниједан примерак те књиге. Неки изучаваоци из 19. века чак су сумњали да је ово дело икад и постојало. Међутим, Бити је 1956. открио Јефремове коментаре о Татијановом Диатесарону и то откриће представља још један доказ да је Библија аутентична и истинита.

Баснословно вредна колекција папирусних манускрипата

Бити је сакупио и велики број папирусних манускрипата, како религиозних тако и световних. Више од 50 папирусних кодекса потиче из периода од пре четвртог века н. е. Неки од тих папируса су били нађени међу великим хрпама папируса — међу старом хартијом — које су вековима лежале сакривене у египатским пустињама. Када су изношени на продају, многи од тих папируса били су у фрагментима. Продавци би долазили с картонским кутијама пуним делова папируса. „Они који су желели да их купе једноставно би гурнули руку у кутију и извадили највећи фрагмент на ком је било највише текста“, каже Чарлс Хортон, управник Западних колекција библиотеке Честера Битија.

Хортон каже да Битијево „најсензационалније откриће“ представљају драгоцени библијски кодекси међу којима се „налазе неки од најстаријих примерака хришћанског Старог и Новог завета“. Продавци који су знали колико вреде ти кодекси, распарчали су их да би их у деловима продали различитим купцима. Међутим, Бити је ипак успео да купи већину тих делова. Колико су значајни ти кодекси? Сер Фредерик Кењон каже да је ово откриће „најзначајније“ откако је Тишендорф 1844. године пронашао Синајски кодекс.

Ти кодекси потичу из периода између другог и четвртог века н. е. Међу књигама Хебрејских списа у грчкој Септуагинти постоје и два примерка Постања. Кењон каже да су они посебно вредни јер у „Ватиканском и Синајском кодексу“ из четвртог века, „та књига [Постање] готово да у целости недостаје“. Три кодекса садрже књиге Хришћанских грчких списа. У једном се налазе готово целокупна четири Јеванђеља и већи део књиге Дела апостолских. У другом кодексу, којем су придодате још неке странице до којих је Бити касније дошао, налази се готово комплетан примерак Павлових посланица, укључујући и посланицу Јеврејима. Трећи кодекс садржи отприлике једну трећину књиге Откривење. Према речима Кењона, ови папируси су нам „пружили  још јачу материјалну основу — која је и иначе већ била јака — да имамо поуздање у веродостојност текста Новог завета којим располажемо“.

Библијски папируси Честера Битија показују да су хришћани доста рано, вероватно и пре краја првог века н. е., почели да користе кодекс, то јест књигу са страницама, уместо свитака који нису били практични. Ти папируси такође показују да су преписивачи, због недостатка материјала за писање, често поново користили старе папирусе. На пример, један коптски манускрипт који садржи део Јовановог јеванђеља написан је „на нечему што изгледа као грчка вежбанка за математику“.

Ови папируси не запањују лепотом, али су од непроцењиве вредности. Они представљају видљиву, опипљиву везу са самим почецима хришћанства. „Овде, својим сопственим очима“, каже Чарлс Хортон, „можете видети књиге које су користиле неке од најранијих хришћанских заједница — књиге које су им биле веома драгоцене“ (Пословице 2:4, 5). Ако вам се укаже прилика да завирите у благо Библиотеке Честера Битија, нећете се разочарати.

[Слика на 31. страни]

Јапански дрворез који је израдио Кацушика Хокусаи

[Слика на 31. страни]

„Библија Латина“ је била међу првим одштампаним примерцима Библије

[Слика на 31. страни]

Јефремови коментари о Татијановом „Диатесарону“ подупиру аутентичност Библије

[Слика на 31. страни]

Честер Бити P45, спада међу најстаријије кодексе на свету, садржи готово целокупна четири Јеванђеља и већи део књиге Дела апостолских

[Извор слике на 29. страни]

Reproduced by kind permission of The Trustees of the Chester Beatty Library, Dublin

[Извор слике на 31. страни]

Све слике: Reproduced by kind permission of The Trustees of the Chester Beatty Library, Dublin