„Имајте нежну наклоност један према другоме“

„У братској љубави имајте нежну наклоност један према другоме“ (РИМЉАНИМА 12:10).

1, 2. Какав су однос с браћом имали један мисионар и апостол Павле?

 ТОКОМ 43 године колико је провео служећи као мисионар на Далеком истоку, Дон је био познат по томе што је био веома срдачан према онима којима је служио. Када се разболео, неки од његових некадашњих студената превалили су хиљаде километара да би провели с њим његове последње тренутке и рекли му: „Камсахамнида, камсахамнида!“, што на корејском значи „Хвала ти, хвала ти!“ Донова нежна наклоност је дирнула њихово срце.

² Дон није јединствени пример. Апостол Павле је у првом веку изразио дубоку наклоност према онима којима је служио. Био је пожртвован. Иако је био човек снажних уверења, био је и нежан и брижан, „као кад мајка дојиља негује своју децу“. Скупштини у Солуну је написао: „Имајући нежну наклоност према вама, били [смо] спремни да вам дамо не само Божју добру вест него и нашу душу, јер смо вас заволели“ (1. Солуњанима 2:7, 8). Касније, када је браћи у Ефесу рекао да га више неће видети, „сви бризнуше у велики плач, те падоше Павлу око врата и срдачно га изљубише“ (Дела апостолска 20:25, 37). Јасно је да се однос који је Павле имао с браћом није заснивао само на томе што су имали иста веровања. Они су имали нежну наклоност једни према другима.

Нежна наклоност и љубав

3. Како је у Библији љубав повезана с различитим изразима за наклоност?

³ У Писму су нежна наклоност, саосећање и самилост тесно повезани с најплеменитијом хришћанском особином — с љубављу (1. Солуњанима 2:8; 2. Петрова 1:7). Попут фасета прелепог дијаманта, све те божанске особине су у равнотежи једна  с другом и надопуњују једна другу. Захваљујући тим особинама, хришћани не само што су ближи једни другима већ су ближи и свом небеском Оцу. Зато је апостол Павле подстакао сувернике: „Нека ваша љубав буде без лицемерја... У братској љубави имајте нежну наклоност један према другоме“ (Римљанима 12:9, 10).

4. Шта подразумева израз ’нежна наклоност‘?

⁴ Грчка реч коју је Павле употребио за „нежну наклоност“ састоји се из два дела — један означава пријатељство а други природну наклоност. Један библијски изучавалац објашњава да то значи да „хришћани треба да се одликују оданошћу која је карактеристична за породицу у којој владају љубав, блискост и узајамна подршка“. Да ли је то оно што осећаш према хришћанској браћи и сестрама? У хришћанској скупштини треба да влада срдачна атмосфера — њу треба да прожима осећање какво постоји међу блиским рођацима (Галатима 6:10). У једном преводу Библије, стих из Римљанима 12:10 гласи овако: „Имајмо једни према другима онакву истинску срдачну наклоност каква влада међу браћом“ (The New Testament in Modern English, од Џ. Б. Филипса). У другом преводу стоји: „Волите се међусобно као браћа“ (The Jerusalem Bible). Према томе, хришћани не воле једни друге само зато што је то логично или из чисте обавезе. ’С нелицемерном братском наклоношћу, треба да волимо један другога жарко од срца‘ (1. Петрова 1:22).

’Поучени од Бога да волимо један другога‘

5, 6. (а) Како Јехова на међународним конгресима поучава свој народ хришћанској наклоности? (б) Како с временом везе између браће постају јаче?

⁵ Иако се у овом свету „љубав већине“ све више хлади, Јехова поучава своје слуге ’да воле једни друге‘ (Матеј 24:12; 1. Солуњанима 4:9). Међународни конгреси Јеховиних сведока пружају изврсну прилику за такву поуку. Сведоци који су домаћини на тим конгресима дочекују браћу из удаљених земаља и многи од њих примају стране делегате у свој дом. На једном недавно одржаном конгресу, неки су дошли из земаља где су људи углавном суздржани када је у питању испољавање емоција. „Ти делегати су били прилично нервозни и бојажљиви када су стигли“, каже један хришћанин који је помагао око смештаја. „Али само шест дана касније, на растанку су се грлили са својим домаћинима и плакали. Били су окружени хришћанском љубављу коју никада неће заборавити.“ Приликом пружања гостопримства браћи, без обзира на то одакле потичу, може доћи до изражаја оно најбоље како код домаћина тако и код гостију (Римљанима 12:13).

⁶ Такви конгреси могу бити заиста узбудљиви, али међу хришћанима се стварају још присније везе када они већ неко време заједно служе Јехови. Када добро упознамо браћу то нам пружа прилику да још више ценимо њихове лепе особине  — њихову искреност, поузданост, лојалност, љубазност, великодушност, увиђавност, саосећајност и несебичност (Псалам 15:3-5; Пословице 19:22). Марк, који је служио као мисионар на истоку Африке, каже: „То што смо радили раме уз раме с браћом створило је нераскидиве везе.“

7. Шта се тражи од нас ако желимо да у скупштини влада хришћанска наклоност?

⁷ Да би се у скупштини створиле и очувале такве везе, њени чланови се морају приближити једни другима. Редовним присуствовањем хришћанским састанцима јачамо приврженост коју имамо према браћи и сестрама. Својим присуствовањем, дружењем пре и после састанака, као и учешћем на њима, храбримо и подстичемо једни друге на „љубав и добра дела“ (Јеврејима 10:24, 25). „Радо се сећам детињства“, каже један старешина из Сједињених Држава, „када је моја породица увек међу задњима одлазила из Дворане Краљевства, уживајући у пријатељским и смисаоним разговорима што је дуже било могуће.“

Да ли треба да се ’рашириш‘?

8. (а) Шта је Павле хтео да каже када је подстакао Коринћане да се ’рашире‘? (б) Шта можемо радити да бисмо унапређивали наклоност у скупштини?

⁸ Можда ћемо морати да се ’раширимо‘ у свом срцу да бисмо дали све од себе у показивању наклоности. Апостол Павле је писао скупштини у Коринту: „Наше се срце раширило. Није вам тесно у нама.“ Павле их је подстакао да се заузврат и они ’рашире‘ (2. Коринћанима 6:11-13). Да ли и ти можеш да се ’рашириш‘ у показивању наклоности? Не треба да чекаш да други предузму први корак. У свом писму Римљанима, Павле је, говорећи о потреби за нежном наклоношћу, додао и овај савет: „Предњачите у показивању части један другоме“ (Римљанима 12:10). Можеш исказати част другима тако што ћеш им први прићи на састанку и поздравити их. Такође их можеш позвати да иду с тобом у службу или да се заједно припремите за састанак. То доприноси томе да нежна наклоност буде још више изражена.

9. Шта су неки урадили како би постали блискији са сухришћанима? (Укључи неке примере из своје средине.)

⁹ Породице и појединци у скупштини могу да се ’рашире‘ тако што ће посећивати једни друге, тако што ће можда бити заједно на неком једноставном оброку или ће заједно учествовати у неким здравим активностима (Лука 10:42; 14:12-14). Хакоп повремено организује излете за мале групе. Он каже: „Ту буду и млади и стари, као и самохрани родитељи. Свако оде кући са лепим успоменама и са осећајем да су постали блискији једни с другима.“ Будући да смо хришћани, треба да се трудимо да не будемо само суверници већ и прави пријатељи (3. Јованова 14).

10. Шта можемо урадити када дође до затегнутих односа?

¹⁰ Међутим, због наше несавршености, понекад развијање пријатељства и наклоности може представљати изазов. Шта можемо учинити? Пре свега, можемо се молити за то да имамо добре односе с нашом браћом. Будући да Бог жели да се његове слуге лепо слажу он ће одговорити на такве искрене молитве (1. Јованова 4:20, 21; 5:14, 15). Надаље, треба и да поступамо у складу с молитвама. Рик, путујући слуга из источне Африке, сећа се једног брата с којим је било тешко сарађивати због његове незгодне нарави. „Уместо да избегавам тог брата, решио сам да га боље упознам“, објашњава Рик. „Испоставило се да  је његов отац био веома строг. Почео сам да се дивим том брату када сам схватио колико се борио са својом прошлошћу и колико му је то пошло за руком. На крају смо постали добри пријатељи“ (1. Петрова 4:8).

Отвори своје срце!

11. (а) Шта је неопходно да би се у скупштини све више осећала међусобна наклоност? (б) Зашто је у духовном погледу штетно емоционално се удаљити од других?

¹¹ Данас има много људи који никада нису имали блиског пријатеља. То је заиста жалосно! То не мора — и не треба — да буде тако у хришћанској скупштини. Искрена братска љубав не изражава се само учтивим разговором и лепим манирима; али не показује се ни претераним изливом емоција пред другима. Уместо тога, треба да будемо спремни да отворимо срце, као што је то Павле урадио за Коринћане, и да покажемо суверницима да нам је истински стало до њих. Истина, нису сви по природи дружељубиви и причљиви, али није добро бити ни превише повучен. У Библији стоји следеће упозорење: „Самовољан [„онај ко се изолује“, NW] тражи што је њему драго, и љути се на све што је год разумно“ (Пословице 18:1).

12. Зашто је добра комуникација неопходна да би у скупштини владала присност?

¹² Искрена комуникација представља темељ правог пријатељства (Јован 15:15). Свакоме од нас је потребан пријатељ коме можемо да кажемо своје најдубље мисли и осећања. Надаље, што се боље познајемо, то ће бити лакше да један за другог учинимо нешто када је то потребно. Када на овај начин бринемо једни о другима, ми у ствари помажемо да се развије нежна наклоност и онда ћемо видети колико су истините следеће Исусове речи: „Више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35; Филипљанима 2:1-4).

13. Шта можемо урадити да бисмо показали да имамо истинску наклоност према браћи?

¹³ Да би наша наклоност другима заиста значила, треба да је и покажемо (Пословице 27:5). Ако је заиста имамо то ће се видети на нашем лицу и подстаћи ће срце других да реагују. Један мудар човек је написао: „Што је очима мило срце развесели“ (Пословице 15:30). Нежна наклоност се изражава и промишљеним поступцима. Иако нико не може да купи истинску наклоност, поклон дат од срца може много да значи. Дубока наклоност се може изразити једном разгледницом,  писмом и ’речју у право време‘ (Пословице 25:11, NW; 27:9). Када смо се једном спријатељили с другима, то пријатељство морамо неговати тако што ћемо и даље показивати искрену наклоност. Уколико се наши пријатељи нађу у некој невољи тада ћемо се посебно трудити да будемо уз њих. Библија каже: „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“ (Пословице 17:17).

14. Шта можемо урадити ако изгледа да неко не реагује на нашу наклоност?

¹⁴ Наравно, не можемо очекивати да будемо блиски са свима у скупштини. Сасвим је природно да с једнима будемо блискији него с другима. Стога, ако ти се чини да с неким ниси толико присан колико би волео, немој одмах закључити да нешто није у реду с тобом или с том особом. И немој покушавати да на силу постанеш присан с њом. Ако једноставно изражаваш онолико наклоности колико ти она допушта, оставићеш могућност да се у будућности развије блискији однос.

„Ја те признајем“

15. Како похвала, или недостатак похвале, утиче на људе?

¹⁵ Колико се Исус само радовао када је на свом крштењу чуо следеће речи с неба: „Ја те признајем“! (Марко 1:11). Ове речи су сигурно још више учврстиле Исусово уверење да Отац има наклоност према њему (Јован 5:20). Нажалост, неки никада не добију такву похвалу од особа које поштују и воле. „Многи млади попут мене немају чланове породице који деле њихова хришћанска уверења“, запажа Ен. „Код куће стално слушамо само критике. Понекад смо због тога веома тужни.“ Међутим, када постану део скупштине, они осећају срдачност и подршку брижне духовне породице — очева и мајки, као и браће и сестара у вери (Марко 10:29, 30; Галатима 6:10).

16. Зашто није добро показивати критичан став према другима?

¹⁶ У неким културама, родитељи, учитељи и друге старије особе ретко када од срца похвале младе, јер мисле да ће због тога постати уображени и поносни. Такво размишљање може утицати чак и на хришћанске породице и скупштину. Када причају о неком говору или нечем другом, старији могу рећи: „Није било лоше, али можеш ти то и боље!“ Можда чак на неки начин могу показати да нису задовољни оним што млади раде. Многи верују да тиме подстичу младе да достигну свој пуни потенцијал. Међутим, тај приступ углавном има потпуно супротан ефекат, јер се млади могу повући и могу се осећати неспособно.

17. Зашто треба да тражимо прилике да похвалимо друге?

¹⁷ Међутим, похвала не треба да буде само увод за неки савет. Искрена похвала унапређује нежну наклоност унутар породице и скупштине, и подстиче младе да траже савет од искусније браће и сестара.  Према томе, уместо да допустимо да нам култура налаже како ћемо се опходити према другима, ’обуцимо нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и лојалности‘. Похваљуј друге онако како то Јехова ради (Ефешанима 4:24).

18. (а) Млади, како треба да гледате на савете старијих? (б) Зашто старији воде рачуна о томе како саветују?

¹⁸ С друге стране, ви млади, немојте мислити да вас старији не воле ако вас исправе или посаветују (Проповедник 7:9). Баш супротно од тога! Оно што их наводи да то ураде јесу брига и дубока наклоност коју осећају према вама. У противном, зашто би се уопште трудили да причају с вама о томе? Будући да старији — посебно скупштинске старешине — знају колико речи могу утицати на друге, и зато што имају добре потицаје, они углавном посвећују доста времена размишљању и молитви пре него што дају савет (1. Петрова 5:5).

’Јехова је врло нежан у наклоности‘

19. Зашто они који су доживели разочарања могу очекивати подршку од Јехове?

¹⁹ Неки због непријатних искустава имају осећај да ће их показивање нежне наклоности довести до само још више разочарања. Да би другима поново отворили своје срце потребна им је храброст и јака вера. Међутим, никада не треба да забораве да Јехова „није далеко ни од једног од нас“. Он нас позива да му се приближимо (Дела апостолска 17:27; Јаков 4:8). Разуме и то што се плашимо да будемо повређени и обећава нам да ће бити уз нас и да ће нам помагати. Псалмиста Давид нас уверава: „Јехова је код оних који су скромна [„скрушена“, ДК] срца, и спасава оне који су смерна духа“ (Псалам 34:19).

20, 21. (а) Како знамо да можемо имати близак однос с Јеховом? (б) Шта се од нас тражи да бисмо били блиски с Јеховом?

²⁰ Блиско пријатељство с Јеховом јесте најважнији однос који можемо неговати. Али да ли је тако нешто заиста могуће? Да, могуће је. Библија показује колико су праведни мушкарци и жене били блиски с нашим небеским Оцем. Оно што су они с пуно нежности рекли о Јехови сачувано је како би нама улило сигурност да му се и ми можемо приближити (Псалам 23, 34, 139; Јован 16:27; Римљанима 15:4).

²¹ Сви ми можемо испунити услове које Јехова поставља за оне који желе да буду блиски с њим. „Јехова, ко може седети у шатору твоме?“, упитао је Давид. „Онај који без мане ходи и који правду твори и истину из срца свог говори“ (Псалам 15:1, 2; 25:14, NW). Када видимо како нам служење Богу доноси добро и да због тога имамо његово вођство и заштиту, схватићемо да је „Јехова врло нежан у наклоности“ (Јаков 5:11).

22. Какав однос Јехова жели да влада међу његовим народом?

²² Колико смо само благословљени због тога што Јехова жели да има тако личан однос с несавршеним људима! Зар онда не треба да и ми испољавамо нежну наклоност једни према другима? Уз Јеховину помоћ, свако може показивати и уживати нежну наклоност јер је то обележје нашег хришћанског братства. Под Божјим Краљевством сви ће вечно уживати у тој наклоности.

Можеш ли објаснити?

• Каква атмосфера треба да влада у хришћанској скупштини?

• Како свако од нас може допринети изражавању нежне наклоности у скупштини?

• Како искрене похвале подстичу хришћанску наклоност?

• Како нас подржава и крепи Јеховина нежна наклоност?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Љубав међу хришћанима није само обавеза

[Слике на странама 16, 17]

Да ли се можеш ’раширити‘ у својој наклоности?

[Слика на 18. страни]

Да ли критикујеш или охрабрујеш?