’Кротки ће наследити земљу‘ — како?

„ВЕРОВАТНО су вам познате Исусове утешне речи да ће ’кротки наследити земљу‘. Али ако погледамо како се људи данас опходе једни према другима и како се односе према земљи, шта мислите шта ће кроткима остати да наследе?“ (Матеј 5:5; Псалам 37:11, ДК).

Овим је питањем Мирјам, једна Јеховина сведокиња, започела разговор о Библији с једним човеком. Тај човек је одговорио да, ако је Исус то обећао, онда земља мора да буде наследство које вреди, а не налик на рушевину у којој се не може живети.

У том одговору јасно се видео оптимизам. Међутим, да ли имамо разлога за такво позитивно гледиште? И те како имамо, јер нам Библија пружа чврсте разлоге да верујемо да ће се то обећање обистинити. У ствари, то обећање је уско повезано с Божјом намером за човечанство и земљу. А што се тиче његових намера, сигурни смо да ће их он и испунити (Исаија 55:11). Дакле, шта је Бог у почетку намеравао за човечанство и како ће он то остварити?

Божја вечна намера за земљу

Јехова Бог је створио земљу с једном посебном намером. „Овако говори Јехова, створитељ неба, једини Бог, који је саздо и утврдио земљу, начинио да не буде пуста, начинио да се у њој настава: Ја сам Јехова и другога нема“ (Исаија 45:18). Дакле, земља је створена зато да би људи живели на њој. Надаље, Бог је намеравао да земља буде вечни дом за човечанство. „Утврдио си земљу на темељима њеним, и она се никад поместити неће“ (Псалам 104:5; 119:90).

Задатак који је Бог дао првом људском пару јасно показује која је његова намера за земљу. Јехова је Адаму и Еви рекао: „Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу“ (Постање 1:28). Требало је да земља, коју је Бог поверио Адаму и Еви, буде вечни дом за њих и њихово потомство. „Небо је небо Јеховино“, рекао је псалмиста вековима након тога, „а земљу је синовима човечјим дао“ (Псалам 115:16).

Да би се ова дивна намера остварила, Адам и Ева, као и њихови потомци, морали би да признају Јехову Бога, Створитеља и Даваоца живота, као свог Суверена и да му од срца буду послушни.  У погледу тога, Јехова није оставио места за сумњу јер је човеку дао следећу заповест: „Једи слободно са сваког дрвета у врту; али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:16, 17). Да би Адам и Ева и даље живели у Еденском врту, морали су да послушају ову једноставну и јасну заповест. То би био израз захвалности за све што је небески Отац учинио за њих.

Тиме што намерно нису послушали Бога тако што су прекршили његову заповест, Адам и Ева су у ствари окренули леђа ономе ко им је дао све што су имали (Постање 3:6). Пошто су тако поступили, изгубили су свој предивни рајски дом, не само за себе већ и за своје будуће потомство (Римљанима 5:12). Да ли је непослушност првог пара осујетила намеру коју је Бог имао када је створио земљу?

Бог који се не мења

Бог је преко свог пророка Малахије рекао: „Ја [сам] Јехова, и ја се не мењам“ (Малахија 3:6). Коментаришући овај стих, један изучавалац Библије из Француске, Л. Филион, рекао је да је ова изјава уско повезана са испуњењем Божјих обећања. „Јехова је могао да погуби бунтовне људе“, написао је Филион. „Међутим, пошто се он не мења када су у питању његова обећања, он ће упркос свему бити веран обећањима која је дао у прошлости.“ Бог неће заборавити своја обећања, било да их је дао некој особи, нацији или читавом човечанству, већ ће их у своје време испунити. „Савез свој он увек памти, обећање на хиљаду колена“ (Псалам 105:8).

Међутим, зашто можемо бити сигурни да Јехова није променио своју првобитну намеру за земљу? Зато што се у Божјој надахнутој Речи Библији више пута помиње његова намера да земљу да послушном човечанству (Псалам 25:13; 37:9, 22, 29, 34). Осим тога, за оне које ће Јехова благословити, Писмо каже да ће живети у сигурности и да ће свако седети ’код своје лозе и под својом смоквом‘ и „ништа их неће  плашити“ (Михеј 4:4; Језекиљ 34:28). Они које Јехова изабере „куће [ће] градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести“. Чак ће бити у миру и с дивљим зверима (Исаија 11:6-9; 65:21, 25).

Библија пружа предслику онога што Бог обећава на још један начин. Током владавине краља Соломона, израелска нација је уживала у миру и благостању. Под његовом владавином, „Јуда и Израел бејаху без страха, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломонова, сваки под својом лозом и под својом смоквом“ (1. Краљевима 4:25). Библија каже да је Исус „нешто више од Соломона“, а псалмиста је о његовој владавини прорекао: „Процветао у дане његове праведник, и мир био све док месец тече!“ У то време „биће пшенице у земљи изобиља, до наврх гора!“ (Лука 11:31; Псалам 72:7, 16).

Пошто је веран својој Речи, Јехова Бог не само што ће се побринути да наследство које је обећао буде могуће, већ ће то остварити на један величанствен начин. Божја Реч нам у Откривењу 21:4 говори да ће у обећаном новом свету Бог „обрисати сваку сузу с њихових [људских] очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли“. Оно што је он обећао јесте прави Рај (Лука 23:43).

Како добити обећано наследство

Земља ће бити претворена у рај под владавином која ће владати с неба, то јест под Краљевством у ком ће Исус Христ бити Краљ (Матеј 6:9, 10). То Краљевство ће најпре ’уништити оне који уништавају земљу‘ (Откривење 11:18; Данило 2:44). Затим ће Исус Христ као „Кнез мира“ испунити следеће пророчанске речи: „Повећаће краљевство, даће мир бескрајан“ (Исаија 9:6, 7). Под тим Краљевством, милиони људи, укључујући и оне који ће бити поново враћени у живот путем ускрсења, имаће прилику да наследе земљу (Јован 5:28, 29; Дела апостолска 24:15).

Ко ће моћи да ужива у том дивном наследству? Осмотри Исусове речи: „Срећни су они који су благе нарави, јер ће наследити земљу“ (Матеј  5:5). Шта значи бити благе нарави, то јест кротак? У речницима се реч „кротак“ или „благ“ углавном дефинише као добар, миран, питом, душеван, племенит, бојажљив. Међутим, изворна грчка реч има много дубље значење. Ова реч „носи мисао о нежности“, стоји у New Testament Wordbook од Вилијама Берклија. „Међутим, иза те нежности стоји снага челика“. Та реч указује на ментални став који омогућава особи да издржи невољу без огорчености и жеље за осветом, а све је то резултат тога што особа има добар однос с Богом и што тај однос за њу постаје извор снаге (Исаија 12:2; Филипљанима 4:13).

Кротка особа понизно прихвата Божја мерила на сваком подручју свог живота; она не инсистира на томе да поступи онако како она или неки други човек мисли да треба. Она воли да учи и спремна је да прихвати поуку од Јехове. Псалмиста Давид је написао: „[Јехова] кротке правди упућује, путе своје кроткима казује“ (Псалам 25:9; Пословице 3:5, 6).

Хоћете ли и ви бити међу ’кроткима‘ који ће наследити земљу? Ако упознате Јехову и његову вољу путем марљивог проучавања његове Речи и ако примењујете оно што учите, и ви се можете радовати томе да наследите земаљски рај и вечно живите у њему (Јован 17:3).

[Слика на 5. страни]

Задатак који је Бог дао Адаму и Еви јасно показује која је његова намера за земљу

[Слика на странама 6, 7]

Мир и сигурност који су владали под Соломоновом владавином јесу предслика обећаног наследства

[Извори]

Овце и брдо у позадини: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.; антилопа: Hai-Bar, Yotvata, Israel; сељак за плугом: Garo Nalbandian

[Слика на 7. страни]

Праведан нови свет је пред нама — хоћете ли и ви бити тамо?