Питања читалаца

Када је апостол Јован написао да „савршена љубав истерује страх“, шта је подразумевао под ’савршеном љубављу‘ и какав ’страх‘ она истерује?

„У љубави нема страха“, написао је апостол Јован, „него савршена љубав истерује страх, јер страх делује као препрека. Заиста, ко се плаши није усавршен у љубави“ (1. Јованова 4:18).

Контекст показује да је Јован говорио о слободи говора — посебно о вези између љубави коју Бог има према нама и слободе говора пред њим. То се може видети из 17. стиха: „Тако је љубав усавршена код нас, да имамо слободу говора у дан суда.“ Од тога колико хришћанин воли Бога и колико осећа да га Бог воли зависи и његова слобода говора — или недостатак те слободе — када му приступа у молитви.

Значајан је израз „савршена љубав“. У Библији се реч „савршен“ не користи увек у смислу апсолутног савршенства, то јест савршенства у потпуном смислу те речи, већ се често користи у релативном смислу. На пример, у својој Проповеди на гори, Исус је рекао: „Будите дакле савршени, као што је ваш небески Отац савршен.“ Исус је рекао својим следбеницима да ће њихова љубав бити непотпуна, то јест мањкава, ако воле само оне који воле њих. Они треба да усаврше, то јест да употпуне своју љубав тако да она обухвати и њихове непријатеље. Слично томе, када је Јован писао о ’савршеној љубави‘, говорио је о искреној љубави какву има Бог, која је потпуно изграђена и обухвата сва подручја живота (Матеј 5:46-48; 19:20, 21).

Када приступа Богу у молитви, хришћанин је и те како свестан да је грешан и несавршен. Међутим, ако је његова љубав потпуно изграђена и ако у пуној мери осећа да га Бог воли, неће га савладати страх од тога да ће бити осуђен или одбачен. Уместо тога, он има слободу говора када жели да изрази оно што му је у срцу и када моли за опроштај на темељу откупне жртве коју је Бог с љубављу обезбедио преко Исуса Христа. Он је уверен да Бог чује и услишава његове молитве.

Како неко може бити „усавршен у љубави“ и тако ’истерати страх‘ од тога да ће бити осуђен или одбачен? „Ко год држи његову [Божју] реч, у тој особи је заиста љубав према Богу усавршена“, рекао је апостол Јован (1. Јованова 2:5). Размисли: Ако нас је Бог волео док смо још били грешници, зар нас не воли још више сада, уколико се искрено кајемо и савесно трудимо да ’држимо његову реч‘? (Римљанима 5:8; 1. Јованова 4:10). Заиста, све дотле док смо верни, можемо имати исто уверење које је имао и апостол Павле када је о Богу рекао: „Он који није поштедео ни свог сопственог Сина, него га је предао за све нас, зашто нам онда не би с њим љубазно дао и све остало?“ (Римљанима 8:32).