Пређи на садржај

Пређи на садржај

’Прођи кроз ову земљу‘

’Прођи кроз ову земљу‘

’Прођи кроз ову земљу‘

’Прођи кроз ову земљу у дужину и ширину‘ (ПОСТАЊЕ 13:17).

1. Коју је занимљиву смерницу Бог дао Аврахаму?

 ДА ЛИ волиш да путујеш, можда тако што аутомобилом одеш негде током викенда? Неки више воле да возе бицикл, да би вежбали и да би били опуштенији. Други пак пешаче јер им то помаже да упознају природу и да натенане уживају у њој. Такви излети су обично кратки. Међутим, замисли како се само Аврахам осећао када му је Јехова рекао: ’Устани и прођи кроз ову земљу у дужину и у ширину, јер ћу је теби дати‘! (Постање 13:17).

2. Где се Аврахам упутио након што је отишао из Египта?

2 Погледај контекст ових речи. Аврахам је са својом женом и другима боравио у Египту. Из 13. поглавља Постања сазнајемо да су отишли из Египта и своја стада преместили у „Негев“ (NW). Аврахам је затим ’логоровао од једног до другог места, између Негева и Ветиља‘ (NW). Када су настали проблеми између његових пастира и пастира његовог братанца Лота, постало је јасно да ће морати да се раздвоје и потраже нове пашњаке, и Аврахам је том приликом великодушно препустио Лоту да први бира. Лот је изабрао „Јорданску равницу“, бујну долину која је била „као башта Јеховина“ и с временом се населио у Содому. Бог је рекао Аврахаму: „Подигни сад очи своје, па погледај с места где си на север и на југ, на исток и на запад.“ Аврахам је вероватно био на једном узвишењу близу Ветиља одакле је могао да види и друге делове те земље. Па ипак, много тога је тек требало да уради. Бог га је позвао да ’прође кроз ову земљу‘ и стекне представу о томе каква је.

3. Зашто је можда тешко замислити Аврахамова путовања?

3 Без обзира на то у којој је мери Аврахам то урадио пре него што је дошао у Хеврон, сигурно је много боље познавао Обећану земљу него било ко од нас. Помисли на места која се спомињу у овом извештају — Негев, Ветиљ, Јорданска равница, Содом и Хеврон. Да ли ти је тешко да замислиш где су се налазила та места? Многим Јеховиним слугама је то тешко зато што је мало њих имало прилику да ту земљу пропутује уздуж и попреко, и да посети места о којима су читали у Библији. Па ипак, имамо разлога да будемо живо заинтересовани да сазнамо нешто о тим библијским местима. Зашто?

4, 5. (а) Како се стих из Пословица 18:15 односи на знање и разумевање везано за библијске земље? (б) Шта показује 2. поглавље Софоније?

4 У Божјој Речи стоји: „Знање срце разумнога стиче, а ухо га мудрих тражи“ (Пословице 18:15). Постоји много тога о чему би неко могао да учи, али од свега је најважније тачно спознање о Јехови Богу и његовим поступцима. Нема сумње да је за такво спознање од пресудног значаја оно што читамо у Библији (2. Тимотеју 3:16). Међутим, запази да је потребно и разумевање. То је способност да се проникне у нешто, да се разабере и схвати повезаност између делова и целине. Исто важи и за чињенице о местима која су поменута у Библији. На пример, већина нас зна где је Египат, али до које мере разумемо то да је Аврахам изашао из Египта и отишао у „Негев“, а затим у Ветиљ и онда у Хеврон? Да ли разумеш у каквом су међусобном положају та места?

5 Током свог редовног читања Библије сигурно си прочитао и 2. поглавље Софоније. Тамо си наишао на имена градова, народа и земаља. Само у том једном поглављу помињу се Газа, Аскалон, Азот, Акрон, Содом, затим Нинива, као и Ханан, Моав, Амон и Асирија. До које мере си успео да себи створиш слику о тим местима где су живели стварни људи, људи који су били укључени у испуњење Божјих пророчанстава?

6. Зашто неки хришћани цене мапе? (Види оквир.)

6 Многим студентима Божје Речи веома користе мапе библијских земаља. Они их не користе само зато што су одушевљени мапама већ и зато што увиђају да им то може помоћи да повећају знање о Божјој Речи. Мапе им такође могу помоћи да стекну боље разумевање и да виде како је оно што већ знају повезано с другим информацијама. Док будемо осматрали неке примере, вероватно ћеш још више ценити Јехову и стећи бољи увид у извештаје који се налазе у његовој Речи. (Види оквир на 14. страни.)

Раздаљине пружају бољи увид

7, 8. (а) Коју је запањујућу ствар Самсон урадио у Гази? (б) Које информације доприносе значају Самсоновог подухвата? (в) Како нам може помоћи то што знамо и разумемо овај извештај о Самсону?

7 У Судијама 16:2 можеш читати о доласку судије Самсона у Газу. Будући да се Газа често спомиње у данашњим вестима вероватно имаш неку представу о томе где је Самсон био, наиме на филистејској територији близу обале Средоземног мора. [11] Сада запази шта стоји у Судијама 16:3: „Самсон оста лежећи до поноћи. У по ноћи уста, шчепа градска врата с оба довратка и ишчупа их заједно са преворницом, метну их на рамена и однесе их наврх горе која је пред Хевроном.“

8 Нема сумње да су врата једног утврђења као што је Газа, заједно с доврацима, била велика и тешка. Замисли како покушаваш да их носиш! Самсон је то учинио. Али где их је однео и какав је пут прешао? Па, Газа је приобално место, отприлике у нивоу мора. [15] Међутим, Хеврон се налази на истоку и лежи на надморској висини од 900 метара, што је заиста велики успон! Не можемо одредити тачну локацију „горе која је пред Хевроном“, али тај град је од Газе удаљен око 60 километара — и то још узбрдо! Сада када знамо коју је раздаљину Самсон прешао његов подухват поприма сасвим нове димензије, зар не? Присети се зашто је Самсон могао да уради тако нешто — зато што га је ’обузео Јеховин дух‘ (Судије 14:6, 19; 15:14). Данас ми као хришћани не очекујемо да нам Божји дух да неку необичну физичку снагу. Па ипак, тај исти моћни дух може нам помоћи да боље разумемо дубоке духовне ствари и може учинити да наш унутрашњи човек буде јачи (1. Коринћанима 2:10-16; 13:8; Ефешанима 3:16; Колошанима 1:9, 10). Дакле, разумевање извештаја о Самсону подвлачи чињеницу да нам Божји дух може помоћи.

9, 10. (а) Шта је све обухватала Гедеонова победа над Мадијанцима? (б) Како познавање географије може дати више смисла овом извештају?

9 Гедеонова победа над Мадијанцима представља још један извештај који показује колико је корисно позабавити се раздаљинама. Већина читалаца Библије зна да је судија Гедеон, заједно с групом од 300 људи, поразио здружене снаге од 135 000 непријатеља — Мадијанаца, Амаличана и других народа улогорених у долини Језраел, близу брда Морије. [18] Гедеонови људи су затрубили, разбили крчаге у којима су биле бакље и повикали: „Мач! За Јехову и за Гедеона!“ Непријатеље је то збунило и уплашило, тако да су почели да ударају једни на друге (Судије 6:33; 7:1-22). Да ли је то било све, да ли се све тако брзо завршило под окриљем мрака? Настави даље да читаш 7. и 8. поглавље Судија. Видећеш да је Гедеон наставио са нападом и да је кренуо у потеру за њима. Многа места која се ту помињу не могу се поистоветити са данас познатим местима и зато их нема на библијским мапама. Но и поред тога, има их сасвим довољно да бисмо могли пратити Гедеонов подухват.

10 Гедеон је гонио остатак тих здружених снага до Вет-Асете и затим према југу до Авел-Меоле, близу Јордана (Судије 7:22-25). У извештају стоји: „Гедеон дође на Јордан и пређе преко њега с триста људи који бејаху с њим; они беху уморни, али су и даље гонили.“ Када су прешли Јордан, Израелци су гонили непријатеље ка југу према Сокоту и Фануилу, близу Јавока, и онда уз брда до Јогвеје (близу данашњег Амана у Јордану). Приликом те потере која је била пропраћена борбама они су прешли око 80 километара. Гедеон је ухватио и убио два мадијанска краља и вратио се у свој град Офру, у чијој је близини почела ова битка (Судије 8:4-12, 21-27). Јасно је да се Гедеонов подухват није свео на само неколико минута трубљења, махања бакљама и викања. Размисли и о томе колику тежину то даје следећем коментару о људима који су се одликовали вером: ’Понестаће ми времена ако почнем да причам о Гедеону [и другима који су] у слабости били оснажени и постали смеони у рату‘ (Јеврејима 11:32-34). Хришћани се такође могу физички уморити, али зар није од пресудне важности да истрајавамо у вршењу Божје воље? (2. Коринћанима 4:1, 16; Галатима 6:9).

Како људи размишљају и реагују?

11. Колико су Израелци путовали пре него што су стигли до Кадиса, а колико након тога?

11 Библијске мапе се углавном користе да би се пронашла одређена места, али шта мислиш да ли би мапе могле да нам пруже увид у то како људи размишљају? Узми за пример Израелце који су с горе Синај кренули ка Обећаној земљи. Заставши у неколико наврата дуж тог пута, на крају су стигли до Кадиса (или Кадис-Варне). [9] У Поновљеним законима 1:2 каже се да је то било 11-дневно путовање, што је раздаљина од око 270 километара. Мојсије је одатле послао у Обећану земљу 12 ухода (Бројеви 10:12, 33; 11:34, 35; 12:16; 13:1-3, 25, 26). Уходе су отишле на север и прошле кроз Негев, затим су вероватно прошле поред Вирсавеје и Хеврона и стигле до северних граница Обећане земље (Бројеви 13:21-24). Израелци су прихватили негативан извештај десет ухода и због тога су морали да лутају по пустоши 40 година (Бројеви 14:1-34). Шта то открива о њиховој вери и спремности да се уздају у Јехову? (Поновљени закони 1:19-33; Псалам 78:22, 32-43; Јуда 5).

12. Шта можемо да закључимо о вери Израелаца, и зашто треба да размишљамо о томе?

12 Размисли о овоме из географског угла. Да су Израелци показали веру и послушали савет Исуса Навина и Халева, да ли би морали да иду негде далеко да би стигли до Обећане земље? Кадис је од Вир-Лаи-Роија, где су живели Исак и Ребека, био удаљен око 16 километара. [7] То је било мање од 95 километара од Вирсавеје, која је била на јужној граници Обећане земље (Постање 24:62, NW; 25:11; 2. Самуилова 3:10). Будући да су из Египта дошли до горе Синај и да су онда до Кадиса превалили још 270 километара, може се рећи да су били на прагу Обећане земље. Што се нас тиче, ми смо сада на прагу обећаног Раја на земљи. Коју поуку можемо извући из свега овога? Апостол Павле је ситуацију у којој су били Израелци повезао са следећим саветом: „Дајмо стога све од себе да уђемо у тај починак, да не би неко пао по том истом обрасцу непослушности“ (Јеврејима 3:16–4:11).

13, 14. (а) У којој су прилици Гаваоњани предузели један пресудан корак? (б) На основу чега се може видети став Гаваоњана, и коју поуку треба да извучемо из тога?

13 Другачији став — поуздање у Бога да ће извршити своју вољу — налазимо у библијском извештају о Гаваоњанима. Након што су Израелци под вођством Исуса Навина прешли Јордан и ушли у земљу коју је Бог обећао Аврахамовом потомству, дошло је време да се истерају Хананци (Поновљени закони 7:1-3). Међу њих су спадали и Гаваоњани. Израелци су освојили Јерихон и Гај и улогорили су се код Галгала. Гаваоњани нису желели да умру попут безбожних Хананаца и зато су послали представнике Исусу Навину у Галгал. Претварали су се да долазе из крајева ван хананске територије како би закључили мир с Јеврејима.

14 Ти представници су рекли: „Слуге твоје долазе из земље врло далеке чувши за име Јехове, Бога твога“ (Исус Навин 9:3-9). Изгледало је да одећа и храна коју су имали потврђује да долазе издалека, али Гаваон је од Галгала у ствари био удаљен свега око 30 километара. [19] Убеђени, Исус Навин и његове поглавице закључили су мир с Гаваоном и оближњим градовима. Да ли су се Гаваоњани послужили овом преваром само зато да не би били уништени? Баш супротно од тога, то је био одраз њихове жеље да стекну наклоност израелског Бога. Јехова је допустио Гаваоњанима да „секу дрва и да црпе воду за збор и за олтар Јеховин“, чиме су обезбеђивали дрва потребна за спаљивање жртава на олтару (Исус Навин 9:11-27). Гаваоњани су и даље показивали спремност да у Јеховиној служби обављају задатке који сами по себи нису били нешто посебно угледни. Вероватно су неки од њих били међу Нетинејима који су се вратили из Вавилона и служили на обнови храма (Јездра 2:1, 2, 43-54; 8:20). Можемо опонашати њихов став тако што ћемо се трудити да останемо у миру с Богом и тако што ћемо бити спремни да у његовој служби обављамо чак и оно што је можда наизглед безначајно.

Вредност самопожртвованости

15. Зашто треба да се занимамо за географију када су у питању Хришћански грчки списи?

15 Географија библијских земаља укључена је и у извештаје из Хришћанских грчких списа, као што су Исусова и Павлова путовања и служба (Марко 1:38; 7:24, 31; 10:1; Лука 8:1; 13:22; 2. Коринћанима 11:25, 26). Сада, док будемо осматрали неке од тих извештаја, покушај да замислиш њихова путовања.

16. Како су хришћани из Верије показали да им је стало до Павла?

16 На свом другом мисионарском путовању (на мапи приказано љубичастом линијом), Павле је дошао у Филипе, у данашњој Грчкој. [33] Тамо је проповедао и био је затворен. Након што је био пуштен отишао је у Солун (Дела апостолска 16:6–17:1). Када су Јевреји изазвали метеж, браћа из Солуна су подстакла Павла да оде у Верију, која је била удаљена око 65 километара. Павле је у Верији имао много успеха у служби, али дошли су Јевреји и побунили народ. Зато су ’браћа одмах послала Павла да иде до мора‘ и „они који су пратили Павла доведоше га све до Атине“ (Дела апостолска 17:5-15). Очигледно је да су неки нови обраћеници били спремни да пешице пређу 40 километара до Егејског мора, плате путовање бродом и плове око 500 километара. Такво путовање је могло бити опасно, али браћа су била спремна да се суоче с тим опасностима да би што дуже била у друштву овог путујућег Божјег слуге.

17. Шта можемо боље схватити када разумемо колико је Милет био удаљен од Ефеса?

17 На трећем путовању (зелена линија на мапи), Павле је стигао у луку Милет. Оданде је позвао старешине из Ефеса, који је био удаљен око 50 километара. Замисли како те старешине остављају своје послове да би отишли код Павла. Вероватно су успут усхићено разговарали о предстојећем сусрету. Након што су се срели с Павлом и чули га како се моли, „сви бризнуше у велики плач, те падоше Павлу око врата и срдачно га изљубише“. Затим „га отпратише на брод“ за Јерусалим (Дела апостолска 20:14-38). Имали су много тога о чему су могли размишљати и причати на повратку у Ефес. Зар ниси импресиониран цењењем које су показали тиме што су пешице превалили сав тај пут да би били с путујућим слугом који је могао да их поучи и охрабри? Да ли у томе видиш нешто што би могао да примениш у свом начину живота и размишљања?

Учи о тој земљи и ономе што нас чека

18. На шта можемо бити решени када су у питању места која се помињу у Библији?

18 Претходно наведени примери показују колико нам може користити ако упознамо земљу коју је Бог дао Израелцима и која се често помиње у многим библијским извештајима. (Свој поглед на ствари можемо проширити ако научимо нешто и о околним земљама које се појављују у библијским извештајима.) Док стичемо више знања о Обећаној земљи и док боље разумемо каква је била, можемо упамтити основни захтев који је требало да Израелци испуне да би ушли у ту земљу ’млека и меда‘ и да би живели у њој. Требало је да се боје Јехове и да држе његове заповести (Поновљени закони 6:1, 2; 27:3).

19. На које две врсте раја треба стално да обраћамо пажњу?

19 Исто тако, и ми данас треба да се бојимо Јехове и да се држимо његових путева. Тиме ћемо допринети ширењу и улепшавању духовног раја који данас постоји у светом раширеној хришћанској скупштини. Стећи ћемо веће спознање о њему и благословима које пружа. Надаље, знамо да још много тога тек треба да уследи. Исус Навин је превео Израелце преко Јордана и увео их у плодну, веома добру земљу. Имамо добре разлоге да с поуздањем ишчекујемо дословни Рај, добру земљу која лежи пред нама.

Да ли се сећаш?

• Зашто треба да имамо жељу да повећамо спознање и да проширимо разумевање када су у питању библијске земље?

• Који ти је географски детаљ осмотрен у овом чланку био нарочито занимљив?

• Које су ти поуке постале јасније сада када си научио више о географији која је повезана с неким догађајима?

[Питања за разматрање]

[Оквир⁄Слика на 14. страни]

„Види добру земљу“

На Обласним конгресима за 2003, Јеховини сведоци су били срећни што су добили брошуру „Види добру земљу“. Ова нова публикација, издата на 80 језика, садржи многе мапе у боји и графиконе који приказују разна поднебља из библијских времена, посебно Обећану земљу кроз различите периоде.

У овом чланку се указује на неке мапе тако што је број стране на којој се налази та мапа одштампан масним словима, рецимо [15]. Ако имаш ову нову брошуру, издвој време да се упознаш с њеним карактеристикама што ти може помоћи да стекнеш веће спознање и разумевање Божје Речи.

(1) Многе од ових мапа имају легенду, то јест један оквир у ком се налази објашњење за неке симболе и ознаке које постоје на мапи [18]. (2) Већина мапа има и размеру у миљама и километрима што ће ти помоћи да разумеш о коликим се раздаљинама радило [26]. (3) Обично постоји и стрелица која показује север, што ће ти помоћи да се оријентишеш [19]. (4) Мапе су у боји да би се приказала узвишења [12]. (5) На ивицама мапе налазе се слова и бројке што ти помаже да замислиш једну мрежу помоћу које можеш пронаћи градове и називе [23]. (6) У индексу с називима места [34-5], можеш запазити да је број стране одштампан масним словима за којим обично следи комбинација слова и бројке, рецимо Д2, на основу које можеш пронаћи одређено место. Након што се неколико пута будеш послужио овим помоћним средствима, бићеш изненађен од колике су важности ако желиш да прошириш своје спознање и да стекнеш боље разумевање Библије.

[Табела/Мапа на странама 16, 17]

КАРТА РЕГИЈА

(За комплетан текст, види публикацију)

А. Обала Великог мора

Б. Равнице западно од Јордана

1. Асирова равница

2. Приобални појас Дора

3. Саронски пашњаци

4. Филистејска равница

5. Средишња долина која се протеже од истока према западу

а. Мегидска равница

б. Језраелска долина

В. Брда западно од Јордана

1. Галилејска брда

2. Кармилска брда

3. Самаријска брда

4. Шефела (брежуљци)

5. Јудејска брда

6. Јудејска пустиња

7. Негев

8. Пустиња Фаран

Г. Арава (Раседна долина)

1. Језеро Хула

2. Подручје око Галилејског мора

3. Јорданска долина

4. Слано море (Мртво море)

5. Арава (јужно од Сланог мора)

Д. Брда/висоравни источно од Јордана

1. Васан

2. Галад

3. Амон и Моав

4. Едомска висораван

Ђ. Ливанска брда

[Мапа]

Гора Хермон

Морија

Авел-Меола

Ветиљ

Гаваон

Газа

Сокот

Галгал

Хеврон

Содом?

Кадис

Јогвеја

[Мапа/Слика на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ХАНАН

Мегидо

ГАЛАД

Дотан

Сихем

Ветиљ (Луз)

Гај

Јерусалим (Салим)

Витлејем (Ефрата)

Мамрија

Хеврон (Макпела)

Герар

Вирсавеја

Содом?

НЕГЕВ

Реховот?

[Планине]

Морија

[Водена површина]

Слано море

[Реке]

Јордан

[Слика]

Аврахам је прошао Обећану земљу уздуж и попреко

[Мапа на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Троада

САМОТРАКИЈА

Неапољ

Филипи

Амфипољ

Солун

Верија

Атина

Коринт

Ефес

Милет

РОДОС