Тежња за духовним вредностима доноси трајну корист

„Ко новац љуби, неће се новца наситити, а ко богатство љуби, нема користи од њега“ (Проповедник 5:9).

ПРЕКОМЕРНИ рад може проузроковати стрес, а стрес може довести до здравствених проблема, понекад и до смрти. У многим земљама, породице се распадају због развода. Иза таквих трагедија врло често стоји претерана брига око материјалних ствари. Уместо да ужива у ономе што има, особа која је окупирана стицањем материјалних ствари увек жели више, без обзира колико то угрожава њену добробит. У једном приручнику стоји: „Уобичајено је да се људи увек упоређују с комшијама, чак и ако је њихов комшија радохоличар који се већ у четрдесет трећој години живота налази на ивици срчаног удара.“

Тежња за још материјалних ствари може да постане незасита, и да лиши особу сваке радости коју би иначе могла имати. На ову људску слабост често се делује једним моћним средством — маркетингом! Телевизијске емисије су препуне реклама  које нас наговарају да купимо ствари које нам најчешће нису потребне и које чак не можемо себи ни да приуштимо. Све то и те како може да нам нашкоди.

Када необуздано удовољавамо својим жељама, то може неприметно, али ипак веома разорно утицати на нас, и у физичком и у моралном погледу. На пример, мудри краљ Соломон је приметио: „Мирно срце живот јесте телу“ (Пословице 14:30). С друге стране, премореност, забринутост и притисци које доноси гомилање материјалног богатства могу погубно утицати на наше здравље и срећу. Међуљудски односи такође су угрожени када материјални циљеви доминирају нашим животом. А када је угрожен породични и друштвени живот, нарушен је сам квалитет живота.

Духовне вредности су боље

„Не обликујте се више према овом систему ствари“, упозорио је апостол Павле пре много векова (Римљанима 12:2). У свету су омиљени они који се повинују његовим мерилима вредности (Јован 15:19). Свет апелује на наше чуло вида, додира, укуса и слуха — и то све с циљем да прихватимо материјалистички начин живота. ’Жеље очију‘ се наглашавају како бисмо били наведени да тежимо за материјалним стварима (1. Јованова 2:15-17).

Међутим, постоје и веће вредности од новца, угледа и богатства. Краљ Соломон је вековима раније стекао све што је тадашњи свет имао да понуди у материјалном погледу. Саградио је куће и имао баште, воћњаке, слуге, стоку, певаче и певачице, као и много злата и сребра. Соломон је стекао много већи иметак од свих који су живели пре њега. Није довољно само рећи да је био богат. Он је имао практично све што се могло пожелети. Па ипак, када се осврнуо на оно што је постигао, рекао је: „Све је то таштина и трчање за ветром“ (Проповедник 2:1-11).

Пошто је имао предност да поседује мудрост из вишег извора, Соломон је знао да човек има испуњенији живот када тежи за духовним вредностима. Написао је: „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (Проповедник 12:13).

У Божјој Речи Библији налази се благо које је вредније од злата и сребра (Пословице 16:16). Те дубоке истине су попут драгуља, и оне су ту — само треба да их пронађете. Да ли сте спремни да истражујете и копате како бисте их пронашли? (Пословице 2:1-6). Наш Створитељ, Извор правих вредности, подстиче вас на то, и он ће вам и помоћи. Како?

Јехова пружа те драгуље истине путем своје Речи, свог духа и организације (Псалам 1:1-3; Исаија 48:17, 18; Матеј 24:45-47; 1. Коринћанима 2:10). Ако потражите ове јединствене драгуље који су од непроцењиве  вредности, имаћете прилику да мудро изаберете најбољи животни пут. Неће вам бити тешко да направите добар избор јер Јехова, наш Створитељ, зна шта нам је потребно да бисмо били истински срећни.

Библија унапређује највеће вредности

Здрави савети који се налазе у Библији практични су и ненадмашни. Њена морална мерила су без премца. Њени савети су увек корисни. Положила је испит времена. На пример, она нас саветује да напорно радимо, да будемо поштени, да мудро трошимо новац и да не будемо лењи (Пословице 6:6-8; 20:23; 31:16).

Исус је у складу с тим рекао: „Не скупљајте себи благо на земљи, где мољац и рђа нагризају, и где лопови проваљују и краду. Него скупљајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају, и где лопови не проваљују и не краду“ (Матеј 6:19, 20).

То правовремено упозорење примењиво је и дан-данас једнако као и пре 2 000 година. Уместо да будемо ухваћени у јурњаву за материјалним богатством, већ сада можемо извући корист ако тежимо за бољим начином живота. Кључ је у стицању духовног богатства, што води до истински срећног и испуњеног живота. Како то можемо постићи? Читајући Божју Реч Библију и примењујући оно што учимо из ње.

Духовне вредности доносе награде

Када им дамо приоритет, духовне вредности нам користе у физичком, емоционалном и духовном погледу. Баш као што нас озонски омотач који се налази високо изнад земље штити од штетних сунчевих зрака, тако нас и здрава морална начела штите на тај начин што нас упозоравају на штетне последице материјализма. Хришћански апостол Павле је написао: „Они који су одлучили да се обогате падају у искушење и замку и у многе безумне и штетне жеље, које гурају људе у уништење и пропаст. Јер је љубав према новцу корен свих штетних ствари, и тежећи за том љубављу неки су одвучени од вере и проболи су себе многим болима“ (1. Тимотеју 6:9, 10).

Љубав према богатству наводи људе да теже ка стицању већег иметка, као и угледнијег положаја и моћи. Често прибегавају незаконитим и непоштеним средствима како би постигли те циљеве. Због тежње за материјалним стварима људи могу изгубити време, снагу и способности. Због материјализма, особа чак може бити лишена доброг ноћног сна (Проповедник 5:11). Тежња за материјалним стварима сигурно кочи духовни напредак. Највећи човек који је икада живео, Исус Христ, јасно је показао који је бољи пут: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3). Он је знао да духовно богатство води до трајних награда и да је много важније од пролазног материјалног добитка (Лука 12:13-31).

Да ли стварно вреди тежити за духовним богатством?

„Моји родитељи су се много трудили да ме увере да духовне вредности нису  практичне“, присећа се Грег. „Па ипак, то што сам тежио за духовним циљевима донело ми је велики душевни мир јер нисам био изложен стресу који проистиче из јурњаве за богатством.“

Духовне вредности доводе и до стварања бољих међуљудских односа. Прави пријатељи су с вама због онога што ви јесте а не због онога што имате. Библија саветује: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар“ (Пословице 13:20). Штавише, тајна успеха једне породице лежи у мудрости и љубави а не у материјалним поседима (Ефешанима 5:22–6:4).

Ми се не рађамо с вредностима које ће нас водити у животу. Учимо их или од својих вршњака или из неког вишег извора. Зато образовање темељено на Библији може потпуно изменити наш поглед на материјалне ствари. „Пружена ми је помоћ да размислим о својим вредностима, и научио сам да будем задовољан основним стварима“, каже Дон, бивши банкар.

Тежите за трајним духовним богатством

Духовне вредности доносе дугорочне награде а не тренутна задовољства. Павле је написао: ’Оно што се види [материјалне ствари] привремено је, а оно што се не види [духовне ствари] вечно је‘ (2. Коринћанима 4:18). Истина је да материјалне ствари могу задовољити тренутне жеље, али похлепна особа од тога нема трајну корист. Духовне вредности су вечне (Пословице 11:4; 1. Коринћанима 6:9, 10).

Библија осуђује материјалистичко гледиште које је данас тако популарно. Она нас поучава да зауздавамо себичне жеље  тако што ћемо задржати једноставно око, то јест бити усредсређени на важније ствари, на духовно богатство (Филипљанима 1:10). Приказује похлепу у правом светлу, разоткривајући да је она у ствари исто што и обожавање самог себе. Срећнији смо када примењујемо оно што учимо из Божје Речи. Уместо да се концентришемо на узимање, постајемо усредсређени на давање. Како снажан мотив да се угађање властитим склоностима замени духовним вредностима!

Мора се признати да у одређеној мери новац служи као заштита (Проповедник 7:12). Међутим, Библија реално каже: „Богатство крила себи прави, и као оро пут неба одлети“ (Пословице 23:5). Људи су много тога жртвовали на олтару материјализма — здравље, породицу, па чак и чисту савест — и то с катастрофалним последицама. С друге стране, духовност нам помаже да удовољимо најважнијим потребама које имамо — потреби за љубављу, за смислом живота и потреби за обожавањем Јехове, Бога који је пун љубави. Она нас усмерава на пут који води у вечни живот у савршенству у рају на земљи — што је нада коју Бог чува за нас.

Ускоро, у Божјем новом свету, испуниће се сан човечанства да живи у благостању (Псалам 145:16). У то време цела земља биће „пуна познања Јехове“ (Исаија 11:9). Духовне вредности биће у процвату. Материјализам и његове штетне последице потпуно ће бити искорењени (2. Петрова 3:13). Тада ће оно што живот чини далеко вреднијим живљења — савршено здравље, задовољавајући посао, здрава разонода, срдачни породични односи и трајно пријатељство с Богом — доносити човечанству праву и вечну срећу.

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Мудро користите новац!

Препознајте своје потребе. Исус нас је поучио да се молимо: „Дај нам хлеб наш за овај дан према дневној потреби“ (Лука 11:3). Немојте дозволити да нешто што данас желите сутра постане нешто што ћете сматрати неопходним. Задржите на уму да ваш живот не чини оно што имате (Лука 12:16-21).

Саставите буџет. Немојте дозволити себи да непланирано купујете. У Библији стоји: „Обиљу воде мисли [„планови“, NW] вреднога човека, ал’ ко нагло ради упада у тескобу [„оскудицу“ NW]“ (Пословице 21:5). Исус је посаветовао своје слушаоце да прорачунају трошак пре него што предузму неки финансијски подухват (Лука 14:28-30).

Избегавајте непотребно задуживање. Кад год је то могуће, штедите новац за куповину уместо да купујете на кредит. Једна пословица каже: „Ко у зајам узме роб је оног који даје“ (Пословице 22:7). Ако показујете самоконтролу и не трошите више него што вам дозвољавају могућности, можете чак успети да остварите планове за неку већу куповину.

Немојте расипати. Потрудите се да вам оно што већ поседујете траје дуже тако што ћете се добро бринути о томе, и на тај начин ћете мање расипати. И сам Исус се трудио да избегне расипање (Јован 6:10-13).

Поставите исправне приоритете. Мудра особа ће ’искупљивати време‘ за важније циљеве (Ефешанима 5:15, 16).

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Учење из властитог искуства — постоји и бољи начин

Из личног искуства — било оно добро или лоше — можемо извући вредне поуке. Међутим, да ли је тачно да је најбоље учити из властитог искуства? Није, јер постоји један узвишенији извор савета. Псалмиста је открио који је то извор када је у молитви рекао: „Реч је твоја жижак нози мојој, светлост стази мојој“ (Псалам 119:105).

Зашто је далеко боље слушати Божје савете него учити из властитог искуства? Један разлог је тај што можемо скупо платити па чак и много пропатити када учимо искључиво из властитог искуства, то јест када сами покушавамо да нађемо најбоље решење. Штавише, то није неопходно. „Ох да си ти заповести моје слушао!“, рекао је Бог древним Израелцима. „Мир би твој као река био, срећа твоја као валови морски“ (Исаија 48:18).

Један разлог због ког се Божја Реч истиче у пружању вођства јесте тај што она садржи најстарији и најтачнији запис о искуствима људи. Вероватно се слажете да је боље безболно учити из успеха и грешака других него понављати њихове грешке (1. Коринћанима 10:6-11). Што је још важније, Бог нам је путем Библије дао изванредне законе и начела који су поузданији од било чега другог. „Савршен је закон Јеховин... Сведочанство Јеховино је верно, — даје мудрост невиноме [„неискусном“, NW]“ (Псалам 19:8). Нема сумње, најбоље је учити из мудрости нашег Створитеља пуног љубави.

[Слике на 4. страни]

Свет жели да прихватите материјалистички начин живота

[Слика на 5. страни]

У Библији се налази благо које је вредније од злата и сребра