Пређи на садржај

Пређи на садржај

Питања читалаца

Питања читалаца

Питања читалаца

Како хришћанска скупштина гледа на прождрљивост?

Божја Реч осуђује и пијанство и прождрљивост као нешто што је неспојиво са служењем Богу. Стога хришћанска скупштина на непоправљиве прождрљиве особе гледа исто као на окореле пијанице. Ни пијанице ни прождрљиве особе не могу бити део хришћанске скупштине.

У Пословицама 23:20, 21 стоји: „Не буди с онима који много вина пију, ни с онима који много [„прождрљиво“, NW] меса једу. Јер пијанице и изелице постају сиротни, а тромост подеране хаљине даје.“ У Поновљеним законима 21:20 читамо о ’непослушном и непокорном‘ човеку, који је према Мојсијевом закону заслужио да буде кажњен смрћу. У овом стиху, такав непокоран човек који се није покајао назван је ’изелицом и пијаницом‘ (ДК). Нема сумње, у древном Израелу се на прождрљивост гледало као на нешто што не сме бити одлика особе која жели да служи Богу.

За кога се онда може рећи да је прождрљив и шта Хришћански грчки списи говоре о томе? Прождрљив је онај „који много и похлепно једе“. Дакле, прождрљивост је с једне стране облик похлепе, а Божја Реч нам каже да „похлепне особе“ неће наследити Божје Краљевство (1. Коринћанима 6:9, 10; Филипљанима 3:18, 19; 1. Петрова 4:3). Штавише, када је апостол Павле упозорио хришћане на „дела тела“, поменуо је „пијанке, теревенке и томе слично“ (Галатима 5:19-21). Преједање често иде руку под руку с пијанкама и теревенкама. Штавише, прождрљивост је сигурно укључена у оно на шта је Павле мислио када је рекао „и томе слично“. Као и у случају других „дела тела“, хришћанин који је познат као прождрљива особа и који тврдоглаво одбија да престане са оваквим понашањем које је одраз похлепе, треба да буде уклоњен из скупштине (1. Коринћанима 5:11, 13). a

Иако Божја Реч пијанице сврстава заједно с прождрљивим особама, много је лакше препознати да ли је неко пијаница него да ли је прождрљива особа. Обично се лако види да је неко пијаница. Међутим, много је теже установити када је неко дошао до те тачке да се за њега може рећи да је непоправљиво прождрљив, јер се то једноставно не може видети на особи. Стога се од старешина у скупштини захтева да буду јако пажљиви и разборити када је у питању ово подручје.

На пример, гојазност може бити знак да је неко прождрљив, али то није увек тако. Неко је можда гојазан због болести. Наследни фактори такође могу допринети томе. Треба да задржимо на уму и то да је гојазност физичка одлика, док је прождрљивост ментални став. Гојазност се дефинише као „стање и особина онога који је гојазан, угојеност, дебљина“, док се прождрљивост дефинише као особина онога ’коме никада није доста, ко је незасит‘. Дакле, прождрљивост се не огледа у нечијој телесној тежини већ у ставу према храни. Особа може бити нормалне тежине или чак мршава, па ипак прождрљива. Надаље, мерила о томе шта се сматра идеалном тежином или фигуром разликују се од места до места.

Који су показатељи тога да је неко прождрљив? Таква особа стално показује да јој недостаје уздржљивост, па чак се и преједа до те мере да јој буде веома лоше или да јој буде мука. Она својим недостатком самоконтроле показује да је није брига што ће таквим понашањем нанети срамоту Јехови и нарушити добру репутацију Његовог народа (1. Коринћанима 10:31). С друге стране, на особу која се неколико пута преједе неће се аутоматски гледати као на ’похлепну‘ особу (Ефешанима 5:5). Па ипак, у духу стиха из Галатима 6:1, таквом хришћанину је можда потребна помоћ. Павле каже: „Браћо, ако човек и направи неки погрешан корак пре него што је тога свестан, ви који сте духовно способни покушајте да исправите таквог човека у духу благости.“

Зашто је библијски савет да се избегава прекомерно једење посебно важан данас? Зато што је Исус, специфично указујући на наше дане, упозорио: „Пазите на себе да вам срца никада не отежају од прекомерног јела и опијања и од животних брига, и да вас тај дан не затекне изненада као замка“ (Лука 21:34, 35). Избегавање претеривања у јелу јесте један важан начин на који се клонимо начина живота који у духовном смислу може водити до пропасти.

Умереност је хришћанска врлина (1. Тимотеју 3:2, 11). Стога, Јехова ће сигурно помоћи онима који се искрено труде да примене библијски савет о умереним навикама у јелу и пићу (Јеврејима 4:16).

[Фуснота]

a Види „Питања читалаца“ из Куле стражаре од 1. маја 1986. (енгл.).