„Процветаће шатор праведника“

КАДА избије олуја Армагедона и оконча Сатанин зли систем ствари, „раскопаће се кућа злобника“. А шта ће бити са ’шатором праведника‘? Гле, у новом свету који ће Бог успоставити, он ће ’процветати‘! (Пословице 14:11).

Док не дође време када ће ’бездушници бити истребљени из земље, неверници ишчупани из ње‘, поштени ће до тада морати да живе међу њима (Пословице 2:21, 22). Могу ли праведни цветати под тим околностима? Стихови од 1 до 11 у 14. поглављу Пословица показују да, ако дозволимо да нас мудрост води у нашем говору и поступцима, можемо већ сада у извесној мери уживати у благостању и стабилности.

Када мудрост гради кућу

Коментаришући о утицају жене на добробит породице, Соломон, краљ древног Израела каже: „Мудра жена гради себи своју кућу, а луда је својим рукама разграђује“ (Пословице 14:1). Како мудра жена гради своје домаћинство? Мудра жена поштује Божје уређење поглаварства (1. Коринћанима 11:3). Она није под утицајем духа независности који прожима Сатанин свет (Ефешанима 2:2). Подложна је свом мужу и говори добро о њему, и тако утиче на то да га други још више поштују. Мудра жена активно пружа својој деци духовну и практичну поуку. Напорно ради за добробит свог домаћинства, чинећи дом пријатним и удобним местом боравка за породицу. Разборито и економично управља новцем. Жена која је заиста мудра доприноси благостању и стабилности свог домаћинства.

Лудој жени недостаје поштовање за Божје уређење поглаварства. Она се не устеже да говори лоше о свом мужу. Пошто није штедљива, она расипа тешко зарађени новац из кућног буџета. Она траћи и време. Због тога јој је кућа запуштена, а њена деца пате и у физичком и у духовном погледу. Заиста, луда жена разграђује своје домаћинство.

Међутим, шта одређује да ли је особа мудра или луда? У Пословицама 14:2 стоји: „Који право иде боји се Јехове, ал’ га презре ко беспућа бира.“ Праведна особа се боји Бога, а ’страх од Јехове почетак је мудрости‘ (Псалам 111:10). Особа која је заиста мудра зна да је дужна да се ’боји Бога и заповести његове држи‘ (Проповедник 12:13). С друге стране, безумна особа следи пут који није у складу с Божјим мерилима праведности. Њени путеви су криви, то јест она беспућа бира. Таква особа презире Бога, говорећи  у свом срцу: „Нема Бога!“ (Псалам 14:1).

Када мудрост управља уснама

Шта се може рећи за говор особе која се боји Јехове а шта за говор оне која Га презире? „У устима је бездушника прут за охолост његову“, каже краљ, „али мудре уста њихова чувају“ (Пословице 14:3). Пошто му недостаје мудрост одозго, бездушник није ни мирољубив ни разуман. Мудрост која управља његовим корацима земаљска је, животињска, демонска. Његове речи подстичу на свађу и дрске су. Охолост која је на његовим уснама ствара много проблема и њему и другима (Јаков 3:13-18).

Усне мудре особе чувају је, то јест штите, и тако доприносе томе да буде срећна и задовољна. Како то? У Писму стоји: „Неко који лакомислено говори као мач пробада, ал’ лек даје језик мудрих људи“ (Пословице 12:18). Речи мудре особе нису непромишљене нити заједљиве. Њено срце размишља о томе шта ће одговорити (Пословице 15:28). Њен добро промишљен говор лечи — охрабрује депресивне душе и крепи оне који су потлачени. Уместо да раздражују друге, њене усне унапређују мир.

Када мудрост управља људским тежњама

Соломон надаље наводи једну загонетну пословицу која изгледа да указује на то да, пре него што се започне неки подухват, треба одвагнути предности и недостатке. Он каже: „Празне су јасле где волова нема, а снага воловска добар плод прибавља“ (Пословице 14:4).

Коментаришући о значењу ове пословице, једно дело каже: „Празне јасле указују на то да нема волова [стоке] које треба хранити, и стога је особа ослобођена проблема које би имала око чишћења и бриге о животињама, и има мање трошкова. Али ова ’предност‘ је у супротности са стихом 4б: без употребе волова, подразумева се, жетва неће бити тако обилна.“ Пољопривредник мора мудро да донесе одлуку.

Сасвим сигурно, начело из ове пословице могли бисмо применити када размишљамо о промени запослења, када бирамо где ћемо становати, када размишљамо о куповини кола, о томе да ли да имамо кућног љубимца и слично. Мудра особа ће одвагнути предности и недостатке и проценити да ли је оно за чим тежи вредно труда и трошкова које повлачи за собом.

Када је сведок мудар

„Ко је веран сведок, тај не лаже“, наставља Соломон, „али криви сведок лаж говори“ (Пословице 14:5). Лажи кривог сведока сигурно могу нанети велику штету. Навутеј Језраељанин био је каменован до смрти због двојице неваљалих људи који су лажно сведочили против њега (1. Краљевима 21:7-13). Зар нису лажни сведоци били ти који су сведочили против Исуса, што је водило до његове смрти? (Матеј 26:59-61). Лажни сведоци су сведочили и против Стефана — првог Исусовог ученика који је био убијен због своје вере (Дела апостолска 6:10, 11).

 Човек који говори неистину можда неко време неће бити откривен, али размисли о његовој будућности. У Библији стоји да Јехова мрзи „кривог сведока који лаж говори“ (Пословице 6:16-19). Таквом човеку део ће бити у језеру које гори огњем и сумпором — у другој смрти — заједно с грешницима као што су убице, блудници и идолопоклоници (Откривење 21:8).

Веран сведок неће лагати пред судом. Његово сведочанство није упрљано лажима. Међутим, то не значи да је обавезан да пружи све информације онима који на неки начин желе да нанесу штету Јеховином народу. Патријарси Аврахам и Исак нису рекли неке чињенице онима који нису обожавали Јехову (Постање 12:10-19; 20:1-18; 26:1-10). Рава из Јерихона упутила је краљеве људе у погрешном правцу (Исус Навин 2:1-7). Сам Исус Христ није открио све информације када је то могло да проузрокује непотребну штету (Јован 7:1-10). Он је рекао: „Не дајте псима оно што је свето.“ Зашто? Да се не „окрену и растргну вас“ (Матеј 7:6).

Када се ’знање лако прибавља‘

Да ли сви људи поседују мудрост? У Пословицама 14:6 стоји: „Подругљивац тражи мудрост али је не налази, али знање лако разуман прибавља.“ Подругљивац можда тражи мудрост, али права мудрост му измиче. Пошто је арогантан и подсмева се свему што има везе с Богом, он пропушта да стекне основни предуслов за мудрост — тачно спознање о истинитом Богу. Његов понос и ароганција спречавају га да учи о Богу и тако стекне мудрост (Пословице 11:2). Зашто се онда уопште мучи да пронађе мудрост? Ова пословица то не каже, али вероватно он то чини да би други сматрали како је мудар.

Разумна особа ’лако прибавља знање‘. Разумност се између осталог дефинише као „ментално схватање: разумевање“, „способност схватања како су делови повезани у целину“. То је способност да се различити аспекти неке теме повежу и да се ствар сагледа у целини, а не да се посматрају само засебни делови. Ова пословица каже да особа која има ту способност лако стиче знање.

С тим на уму, размотри како си ти лично стекао спознање о библијској истини. Када си почео да проучаваш Библију, вероватно су међу првим истинама које си сазнао биле основне науке о Богу, његовим обећањима и његовом Сину. Неко време је за тебе свака наука била прича за себе. Међутим, док си и даље проучавао, ти делови су почели да се склапају у једну целину и јасно си могао да видиш како су различите науке повезане с Јеховином свеобухватном намером за људе и земљу. Истина из Библије постала ти је логична и складна целина. Тада ти је било лакше да учиш и памтиш нове детаље јер си могао да видиш како да их уклопиш у целокупну слику.

Мудри краљ упозорава на то где се знање  не може наћи. „Од човека безумнога бежи“, каже он, „на његовим уснама нећеш памет [„знање“, NW] наћи“ (Пословице 14:7). Безумној особи недостаје право знање. Њене усне не говоре знање. Савет је да се бежи од таквог човека, и мудро је држати се подаље од њега. „Зло пролази“ свако „ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20).

„Мудрост опрезног човека разум је његова пута [„Мудрост је паметног човека у томе што разуме пут свој“, NW]“, наставља Соломон, „а лудост је безумних превара“ (Пословице 14:8). Мудар човек размишља о својим поступцима. Он разматра разне могућности које стоје пред њим и добро размишља до чега ће свака од њих довести. Он мудро бира свој пут. А шта је с безумном особом? Она немудро бира свој пут, а ипак верује да зна шта ради и да је њен избор најбољи. Вара је њена сопствена лудост.

Када нас мудрост води у међуљудским односима

Особа коју води мудрост у миру је с другим људима. „Грех је шала безумнима“, запажа израелски краљ, „ал’ се милост [„слога“, NW] међу праведнима нађе“ (Пословице 14:9). Осећање кривице, то јест грижа савести, јесте нешто смешно у очима безумног човека. Више није у добром односу с члановима своје породице, као ни с другим људима, јер је „и сувише арогантан да би се извинио“ и тежио за миром (The New English Bible). Праведна особа је спремна да направи места за недостатке других. Такође је спремна да се извини и да исправи своје грешке. Пошто тежи за миром, она ужива у добрим и стабилним међуљудским односима (Јеврејима 12:14).

Соломон затим указује на то да у међуљудским односима постоји извесно ограничење. Он каже: „Знаде срце своје јаде, а весеље његово не зна туђин делити“ (Пословице 14:10). Можемо ли увек да изразимо своја најдубља осећања — било да је у питању туга или радост — толико прецизно, баш као што ми то доживљавамо? И може ли неко увек потпуно да разуме како се онај други осећа? И на једно и на друго питање, одговор је одричан.

На пример, осмотри самоубилачке нагоне. Онај ко има таква осећања често не може јасно да их изрази неком члану породице или пријатељу. А други не могу увек да препознају знаке који указују на то да њихов пријатељ има таква осећања. Не треба да се осећамо кривима када не препознамо те знаке и када пропустимо да предузмемо нешто што ће помоћи тој особи. Ова пословица нас поучава томе да иако је утешно обратити се саосећајном пријатељу да бисмо добили емоционалну подршку, људи су ограничени што се тиче утехе коју нам могу пружити. Можда ћемо морати да се ослонимо само на Јехову када дође до тога да морамо подносити неке потешкоће.

„Обиље је и богатство у дому његовом“

„Раскопаће се кућа злобника“, каже израелски краљ, „процветаће шатор праведника“ (Пословице 14:11). Злобници можда напредују у овом свету и можда живе у лепим кућама, али од какве ће им то користи бити кад њих самих више не буде? (Псалам 37:10). С друге стране, кућа праведног човека можда је прилично скромна. Међутим, „обиље је и богатство у дому његовом“, стоји у Псалму 112:3. На шта се то односи?

Када нашим речима и делима управља мудрост, ми имамо ’богатство и славу‘ који иду уз мудрост (Пословице 8:18). То укључује добар однос с Богом и нашим ближњима, осећај благостања и извесну меру стабилности. Заиста, „шатор праведника“ може већ сада да цвета.

[Слика на 27. страни]

Мудра жена гради своју кућу

[Слика на 28. страни]

„Лек даје језик мудрих људи“