Како разликовати исправно од неисправног?

КО ИМА право да поставља мерила за исправно и неисправно? То питање се појавило на самом почетку људске историје. Према библијској књизи Постање, Бог је одредио да једно дрво које је расло у Еденском врту буде „дрво познања добра и зла“ (Постање 2:9). Рекао је првом људском пару да не смеју да једу плод са овог дрвета. Међутим, Божји непријатељ, Сатана Ђаво, навео их је да мисле да ће им се „отворити очи“ ако буду јели с тог дрвета и да ће „постати као богови, познајући добро и зло“ (Постање 2:16, 17; 3:1, 5; Откривење 12:9).

Адам и Ева су се нашли пред једном одлуком — да ли да прихвате Божја мерила за добро и зло или да сами постављају своја мерила? (Постање 3:6). Изабрали су да не послушају Бога и да једу с тог дрвета. Шта је овај једноставан  поступак значио? Тиме што су одбили да поштују ограничења која им је поставио Бог, они су тврдили да ће њима и њиховом потомству бити боље ако сами поставе мерила за добро и зло. Да ли је човечанство имало успеха у томе?

Различита мишљења

Након што се у делу Encyclopædia Britannica разматрају учења угледних мислилаца током векова, наводи се да су од времена грчког филозофа Сократа па све до 20. века „вођене многе расправе о томе како одредити шта је у ствари добро, то јест шта је исправно а шта неисправно“.

На пример, у петом веку пре н. е., у Грчкој је постојала једна угледна група учитеља који су се називали софисти. Они су научавали да општеприхваћено гледиште одређује шта је исправно а шта неисправно. Један софистички учитељ је рекао: „Било шта што изгледа праведно и добро за неки град, праведно је и добро све док је становништво града тог мишљења.“ По овом мерилу, требало би да Џоди, поменут у претходном чланку, задржи новац, јер би већина људи из његове средине, то јест „града“, вероватно тако поступила.

Имануел Кант, познати филозоф из 18. века, изразио је једно другачије гледиште. У часопису Issues in Ethics стоји: „Имануел Кант и други попут њега... усредсредили су се на право особе да одлучује за себе.“ По Кантовој филозофији, на Џодију је било да одлучи како ће поступити, све док тиме не повређује права других. Није требало да дозволи да његова мерила обликује мишљење већине.

Онда, како је Џоди решио дилему у којој се нашао? Он је изабрао нешто треће. Применио је учење Исуса Христа, чијим се моралним мерилима диве и хришћани и они који то нису. Исус је поучавао: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Матеј 7:12). На изненађење своје клијенткиње, Џоди јој је дао 82 000 долара. Када су га упитали зашто није узео новац, Џоди је објаснио да је Јеховин сведок и рекао: „Новац није мој, и зато га нисам задржао за себе.“ Он је озбиљно схватио Исусове речи записане у Библији, у Матеју 19:18: „Не укради.“

Да ли је општеприхваћено гледиште поуздан водич?

Неки људи би вероватно рекли да је Џоди поступио сулудо зато што је био тако поштен. Међутим, општеприхваћено гледиште није поуздан водич. На пример, да сте живели у прошлости у неком друштву у ком је већина људи сматрала да је жртвовање деце прихватљиво, да ли би то значило да је такво поступање исправно? (2. Краљевима 16:3). Шта би било да сте рођени у друштву где се на канибализам гледало као на нешто исправно? Да ли би то значило да стварно није погрешно јести људско месо? То што је нешто општеприхваћено, не значи да је и исправно. Библија је још давно упозорила на ту замку речима: „Не иди за мноштвом да би зло учинио“ (Излазак 23:2).

 Исус Христ је указао на даљњи разлог због чега треба бити опрезан што се тиче усвајања општеприхваћеног гледишта као мерила у одређивању тога шта је исправно а шта не. Он је разоткрио да је Сатана „владар света“ (Јован 14:30; Лука 4:6). Сатана користи свој положај да би завео „целу настањену земљу“ (Откривење 12:9). Стога, ако ваша мерила за исправно и неисправно обликује само оно што је општеприхваћено, можда усвајате Сатанино гледиште о моралности, а то би очигледно било погубно.

Можете ли се поуздати у своју процену?

Да ли би, онда, требало да свако за себе одлучује о томе шта је исправно а шта неисправно? У Библији стоји: „На своју мисао немој се ослањати“ (Пословице 3:5). Зашто не? Зато што су сви људи наследили несавршеност, и то може утицати на то да њихова процена буде погрешна. Када су се Адам и Ева побунили против Бога, они су усвојили мерила себичног издајника Сатане и изабрали њега за свог духовног оца. Затим је њихово потомство наследило од њих једну одлику — превртљиво срце које може да увиди шта је исправно, али ипак нагиње ка ономе што је неисправно (Постање 6:5; Римљанима 5:12; 7:21-24).

У делу Encyclopædia Britannica у оквиру дела који се бави етиком стоји: „Не изненађује што људи, иако знају шта би било морално чинити, уместо тога чине оно што је у њиховом интересу. Етици Западног света највећи је проблем да пружи таквим људима разлоге због чега би чинили оно што је исправно.“ Библија је у праву када каже: „Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати?“ (Јеремија 17:9). Да ли бисте се поуздали у некога за кога се зна да је превртљив и опак?

Истина, чак и они који не верују у Бога имају способност да се понашају морално исправно и да разраде практичан и честит етички кодекс. Међутим, често племенита начела која се налазе у тим моралним кодексима једноставно одражавају библијска морална мерила. Иако те особе можда поричу постојање Бога, њихове идеје показују да имају урођену способност да одражавају Божју личност. То доказује да је, као што Библија открива, човечанство у почетку створено „по обличју Божјему“ (Постање 1:27; Дела апостолска 17:26-28). Апостол Павле каже: „Баш они показују да је суштина закона записана у њиховим срцима“ (Римљанима 2:15).

Наравно, једно је знати шта је исправно, а сасвим је друго имати довољно моралне снаге да се и поступи по томе. Како неко добија ту неопходну моралну снагу? Пошто нас срце мотивише на поступање, развијање љубави према Аутору Библије, Јехови Богу, може нам пружити такву снагу (Псалам 25:4, 5).

Стећи снагу да би се чинило добро

Да бисмо развили љубав према Богу прво што треба да урадимо јесте да утврдимо колико су разумне и практичне његове заповести. Апостол Јован је рекао: „Љубав према Богу значи ово: да држимо његове заповести; а његове заповести нису тешке“ (1. Јованова 5:3). На пример, у Библији се налазе практични савети који могу помоћи младима да разликују исправно од неисправног када су у ситуацији да одлуче да ли ће конзумирати алкохолна пића, да ли ће узимати дрогу и упустити се у сексуалне односе пре брака. Библија помаже брачним паровима да увиде како могу решити несугласице, а родитељима пружа упутства за  васпитавање деце. a Када се примењују, библијска мерила могу користити и младима и старима, без обзира на њихов социјални статус, образовање и културу.

Баш као што вам оброци који имају хранљиву вредност дају снагу за рад, тако вам и читање Божје Речи пружа снагу да живите по Божјим мерилима. Исус је Божје изјаве упоредио са животоважним хлебом (Матеј 4:4). Он је такође рекао: „Моја храна је да вршим вољу онога који ме је послао“ (Јован 4:34). Узимање духовне хране из Божје Речи опремило је Исуса да одоли искушењима и да доноси мудре одлуке (Лука 4:1-13).

Можда ће вам у почетку бити тешко да храните свој ум Божјом Речју и да усвајате Божја мерила. Али сетите се да вам се као детету можда није свиђао укус хране која је била здрава за вас. Да бисте ојачали, морали сте да научите да уживате у здравој храни. Исто тако, можда ће вам требати времена да развијете укус за Божја мерила. Ако устрајете, почећете да их волите и постаћете духовно јаки (Псалам 34:9; 2. Тимотеју 3:15-17). Научићете да се уздате у Јехову и бићете мотивисани да ’чините добро‘ (Псалам 37:3).

Можда се никада нећете наћи у ситуацији у којој се нашао Џоди. Па ипак, и ви свакога дана доносите одлуке, било мале било велике, које се тичу морала. Стога вас Библија подстиче: „Свим се срцем својим уздај у Јехову а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнити“ (Пословице 3:5, 6). Ако научите да се уздате у Јехову, то не само што ће вам користити сада, већ ће вам пружити могућност да живите вечно, јер пут послушности Јехови Богу води у живот (Матеј 7:13, 14).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 6. страни]

На општеприхваћено гледиште могу да утичу невидљиве силе

[Слике на 5. страни]

Мислиоци су вековима расправљали о томе шта је исправно а шта неисправно

СОКРАТ

КАНТ

КОНФУЦИЈЕ

[Извори]

Кант: From the book The Historian’s History of the World; Сократ: From the book A General History for Colleges and High Schools; Конфуције: Sung Kyun Kwan University, Seoul, Korea

[Слике на 7. страни]

Библија не само што нам помаже да разликујемо исправно од неисправног већ нас и мотивише да чинимо оно што је исправно