Зашто многи сумњају да религија може да уједини човечанство

„ВОЛИ свог ближњег“ (Матеј 22:39). Многе религије заступају ово основно правило понашања. Када би тим истим религијама пошло за руком да поуче своје следбенике да то и раде, њихова стада би била уједињена. Међутим, да ли је тако? Да ли религије унапређују јединство? У Немачкој је недавно спроведена једна анкета у којој је било постављено следеће питање: „Да ли бисте рекли да религије уједињују људе или вам се чини да их разједињују?“ Од укупног броја испитаних, 22 посто сматра да религије уједињују људе, док 52 посто мисли супротно. Можда у земљи у којој ви живите влада слично мишљење.

Зашто многи не верују да религија може да уједини човечанство? Можда зато што знају шта се збивало у прошлости. Уместо да је спајала људе, религија их је често делила. У неким случајевима, религија је била покриће за неке од најстравичнијих злочина у историји. Осмотрите неке примере који су се одиграли само у последњих 100 година.

У име религије

За време Другог светског рата, на једној страни конфликта на Балкану били су римокатолички Хрвати, а на другој православни Срби. Обе стране су тврдиле да следе Исуса који је поучио своје следбенике да воле ближње. Па ипак, њихов сукоб је, по речима једног изучаваоца, довео до „једног од најстрашнијих масакара над цивилима у историји“. Свет је био ужаснут због смрти више од 500 000 мушкараца, жена и деце.

Године 1947, на индијском потконтиненту живело је око 400 милиона људи — што је представљало отприлике петину човечанства — углавном муслимана, сика и хиндуса. Приликом поделе Индије настала је исламска држава Пакистан. У то време, у низу религиозних крвопролића, на стотине хиљада избеглица из обе земље било је спаљено, испребијано, мучено или убијено ватреним оружјем.

Као да све то није било довољно, почетком овог века у први план избила је претња тероризма. Данас је због тероризма читав свет у стању приправности и многе терористичке групе тврде да припадају некој религији. На религију се не гледа као на фактор који унапређује јединство. Уместо тога, она се често  поистовећује с насиљем и нејединством. Зато није никакво чудо што су у немачком недељнику FOCUS главне светске религије — будизам, ислам, јудаизам, конфуцијанизам, таоизам, хиндуизам и хришћанство — упоређене с барутом.

Унутрашња неслога

Док су неке религије у рату с другим религијама, друге погађа унутрашња неслога. На пример, последњих година се у хришћанским црквама јављају поделе око доктринарних ствари. И свештеници и лаици постављају иста питања: Да ли је дозвољена контрола рађања? Како је са абортусом? Да ли жене треба да буду свештеници? Како црква треба да гледа на хомосексуалност? Да ли религија треба да одобрава рат? Када се узме у обзир такво нејединство, многи се питају: ’Како религија може да уједини човечанство кад не може да уједини ни сопствене следбенике?‘

Јасно је да религија у целини не доприноси јединству. Али да ли је нејединство карактеристика свих религија? Да ли постоји нека религија која је другачија — религија која може да уједини човечанство?

[Слика на 3. страни]

Полицајци који су 1947. били рањени током сукоба религиозних група у Индији

[Извор]

Photo by Keystone/Getty Images