Следимо Исусов пример
Следимо Исусов пример
’Дао сам вам пример, да како сам учинио ја вама тако чините и ви‘ (ЈОВАН 13:15).
1. Зашто је Исус пример који хришћани треба да опонашају?
У ЧИТАВОЈ људској историји, само један човек никада није згрешио. То је био Исус. Изузев њега, ’нема човека који није згрешио‘ (1. Краљевима 8:46; Римљанима 3:23). Зато прави хришћани гледају на Исуса као на савршени пример вредан опонашања. Четрнаестог нисана 33. н. е., кратко пре него што је умро, сам Исус је упутио своје следбенике да га опонашају. Он је рекао: ’Дао сам вам пример, да како сам учинио ја вама тако чините и ви‘ (Јован 13:15). Исус је током те последње ноћи поменуо доста ствари у којима хришћани треба да настоје да буду као он. У овом чланку ћемо осмотрити само неке од њих.
Важност понизности
2, 3. На који је начин Исус пружио савршени пример понизности?
2 Када је Исус подстакао ученике да следе његов пример, мислио је конкретно на понизност. У више наврата је саветовао своје следбенике да буду понизни, а у ноћи 14. нисана и сам је показао колико је понизан тако што је апостолима опрао ноге. Након тога је рекао: „Ако сам ја, премда сам Господ и Учитељ, опрао вама ноге, и ви треба да перете ноге један другоме“ (Јован 13:14). После тога је рекао апостолима да следе његов пример. За њега се заиста може рећи да је прави пример понизности!
3 Апостол Павле нам каже да је Исус, пре него што је дошао на земљу, „био у Божјем обличју“. Па ипак, одрекао се себе и пристао да буде обичан човек. Учинио је и више од тога. „Понизио се и постао послушан све до смрти, и то смрти на мученичком стубу“ (Филипљанима 2:6-8). Размисли на тренутак о томе. Исус, друга особа у свемиру, пристао је да буде мањи од анђела, да се роди као беспомоћна беба, да одраста послушан несавршеним родитељима и да на крају умре као презрени злочинац (Колошанима 1:15, 16; Јеврејима 2:6, 7). Каква понизност! Да ли ми људи можемо да опонашамо такав „мисаони став“ и да стекнемо такву ’понизност‘? (Филипљанима 2:3-5). Можемо, али то није лако.
4. Због чега људи могу бити поносни, али зашто је понос опасан?
4 Особина која је супротна понизности јесте понос (Пословице 6:16-19). Понос је довео до Сатаниног пада (1. Тимотеју 3:6). Он лако ухвати корен у људском срцу и, када се то једном деси, тешко га је искоренити. Људи су поносни због земље из које потичу, због расе, поседа, образовања, достигнућа, статуса у друштву, изгледа, спортских достигнућа и још многих других ствари. Па ипак, Јехова ничему од тога не придаје значај (1. Коринћанима 4:7). Ако нас нешто од тога наводи да будемо поносни, то нарушава наш однос с њим. „Висок је Јехова и он види пониженог [’понизног‘, NW] и охола из далека познаје“ (Псалам 138:6; Пословице 8:13).
Понизност међу браћом
5. Зашто је веома важно да старешине буду понизне?
5 Не треба да будемо поносни ни због свог удела и својих достигнућа у служби Јехови, нити због одговорности које имамо у скупштини (1. Летописа 29:14; 1. Тимотеју 6:17, 18). У ствари, како добијамо веће одговорности, тако треба да будемо све понизнији. Апостол Петар је подстакао старешине да не ’господаре над онима који су Божје наследство, него да буду примери стаду‘ (1. Петрова 5:3). Старешине су именоване да буду слуге и да пружају пример, а не да господаре (Лука 22:24-26; 2. Коринћанима 1:24).
6. На којим подручјима хришћанског живота нам је потребна понизност?
6 Понизност није потребна само старешинама. Младима који се понекад поносе због тога што брже схватају ствари или што су јачи од старијих, Петар је написао: „Опашите [се] понизношћу један према другоме, јер Бог се супротставља охолима, а незаслужену доброту даје понизнима“ (1. Петрова 5:5). Стога, важно је да сви будемо понизни попут Христа. Понизност нам је потребна да бисмо проповедали добру вест, нарочито када се суочавамо с равнодушношћу или непријатељским ставом. Она нам је потребна и да бисмо прихватили савет или да бисмо поједноставили живот како бисмо више учествовали у служби. Сем тога, потребна нам је понизност, као и храброст и вера, када смо изложени лошим гласинама, кад нас нападају законским путем или кад нас насилно прогоне (1. Петрова 5:6).
7, 8. Шта нам може помоћи да стекнемо понизност?
7 Како особа може савладати понос и ’у понизности сматрати друге већима‘ од себе? (Филипљанима 2:3). Треба да на себе гледа онако како Јехова гледа на њу. Исус је објаснио исправан став који треба да имамо према себи када је рекао: „Кад извршите све за шта сте задужени, реците: ’Ми смо бескорисни робови. Урадили смо оно што смо били дужни да урадимо‘“ (Лука 17:10). Упамтимо да ништа што ми можемо да урадимо не може да се пореди са оним што је Исус урадио. Па ипак, он је био понизан.
8 Надаље, можемо молити Јехову да нам помогне да развијамо исправно гледиште о себи. Можемо се молити попут псалмисте: „Здравом разуму и памети [„разумности“, NW] научи ме, јер ја верујем заповестима твојим“ (Псалам 119:66). Јехова ће нам помоћи да стекнемо разумно, уравнотежено гледиште о себи и благословиће нас због тога што смо понизни (Пословице 18:12). Исус је рекао: „Ко се узвиси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен“ (Матеј 23:12).
Право гледиште о исправном и неисправном
9. Како је Исус гледао на оно што је исправно и на оно што је неисправно?
9 Упркос томе што је 33 године живео међу несавршеним људима, Исус је остао „без греха“ (Јеврејима 4:15). У ствари, у једном пророчанству о Месији, псалмиста је рекао: „Правду љубиш а злобу ти мрзиш“ (Псалам 45:8; Јеврејима 1:9). Хришћани се и у томе труде да опонашају Исуса. Не само што знају да разликују исправно од неисправног, већ и мрзе оно што је неисправно а воле оно што је исправно (Амос 5:15). То им помаже да се боре против урођених грешних склоности (Постање 8:21; Римљанима 7:21-25).
10. Какав став показујемо ако непокајнички ’чинимо зло‘?
10 Исус је фарисеју Никодиму рекао: „Ко чини зло, мрзи светло и не долази к светлу, да се његова дела не би разоткрила. Али ко ради оно што је истинито, долази к светлу, да би се јасно показало да су његова дела учињена у складу с Божјом вољом“ (Јован 3:20, 21). Размисли о следећем: Јован је рекао да је Исус „истинито светло које светли свим врстама људи“ (Јован 1:9, 10). Међутим, Исус је рекао да уколико ’чинимо зло‘, то јест оно што је неисправно, неприхватљиво Богу, ми тада мрзимо светло. Можеш ли замислити себе како мрзиш Исуса и његова мерила? Људи који греше и не кају се чине управо то. Можда они не гледају на ствари на такав начин, али јасно је да Исус тако гледа.
Како да стекнемо Исусово гледиште о исправном и неисправном
11. Шта треба да радимо уколико желимо да стекнемо Исусово гледиште о исправном и неисправном?
11 Потребно је да јасно разумемо шта Јехова сматра исправним а шта неисправним. Такво разумевање стичемо само путем проучавања његове Речи, Библије. Док марљиво проучавамо, треба да се молимо попут псалмисте: „Покажи ми, Јехова, путеве своје, научи ме стазама својим!“ (Псалам 25:4). Међутим, немој заборавити да је Сатана превртљив (2. Коринћанима 11:14). Он може учинити да неопрезном хришћанину оно што је лоше изгледа прихватљиво. Зато треба дубоко да размишљамо о ономе што учимо и да тесно следимо савете ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47). Проучавање, молитва и дубоко размишљање о ономе што учимо помоћи ће нам да постанемо зрели људи и да будемо међу онима чије су „моћи запажања употребом увежбане да разликују исправно и неисправно“ (Јеврејима 5:14). Тек тада ћемо мрзети оно што је неисправно и волети оно што је исправно.
12. Који нам библијски савет помаже да не чинимо безакоње?
12 Ако мрзимо оно што је неисправно, нећемо допустити да жеља за неисправним стварима ухвати корен у нашем срцу. Апостол Јован је много година после Исусове смрти написао: „Немојте волети ни свет ни оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема љубави према Оцу; јер све што је у свету — жеља тела и жеља очију и упадљиво разметање својим животним средствима — не потиче од Оца, него потиче од света“ (1. Јованова 2:15, 16).
13, 14. (а) Зашто је опасно да хришћани воле оно што је у свету? (б) Како можемо избећи да заволимо оно што је у свету?
13 Неки можда мисле да није све што потиче из света лоше. Иако је то тачно, свет и све оне примамљиве ствари које нам он нуди лако нас могу одвући од служења Јехови. Осим тога, ништа што свет нуди није осмишљено да би нас приближило Богу. Зато смо у опасности ако заволимо оно што је у свету, чак и ако је то оно што само по себи није лоше (1. Тимотеју 6:9, 10). Надаље, много тога у свету заиста је лоше и може нас искварити. Ако гледамо филмове или телевизијске емисије у којима се истичу насиље, материјализам или сексуални неморал, то нам ускоро може деловати прихватљиво и тако постати искушење за нас. Ако смо у друштву људи којима је најважније да живе лагодније или да имају неки уносан посао, те ствари могу постати и наша преокупација (Матеј 6:24; 1. Коринћанима 15:33).
14 С друге стране, ако налазимо задовољство у Јеховиној Речи, „жеља тела и жеља очију и упадљиво разметање својим животним средствима“ неће нам деловати толико примамљиво. Надаље, ако се дружимо са онима који Божје Краљевство стављају на прво место, бићемо попут њих; волећемо оно што они воле и избегаваћемо оно што они избегавају (Псалам 15:4; Пословице 13:20).
15. Како ће и нас, као што је то било са Исусом, ојачати љубав према праведности и мржња према безакоњу?
15 Исус је мрзео безакоње а волео праведност и то му је помогло да гледа на ’радост која је стајала пред њим‘ (Јеврејима 12:2). Исто може бити и с нама. Знамо да „свет пролази, а и његова жеља“. Свако задовољство које пружа овај свет само је привремено. Међутим, „онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17). Исус је вршио Божју вољу и тиме је људима омогућио да добију вечни живот (1. Јованова 5:13). Опонашајмо га и извуцимо корист из његове беспрекорности.
Кад се суочавамо с прогонством
16. Зашто је Исус подстакао своје следбенике да воле једни друге?
16 Исус је указао да ће га његови ученици опонашати на још један начин када је рекао: „Ово је моја заповест, да волите један другога као што сам ја волео вас“ (Јован 15:12, 13, 17). Има много разлога због којих хришћани воле своју браћу. Исус је пре свега имао на уму мржњу коју ће свет испољавати према његовим ученицима и зато је рекао: „Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас... роб није већи од свог господара. Ако су прогонили мене, прогониће и вас“ (Јован 15:18, 20). Стога, хришћани су попут Исуса и у том смислу што су прогоњени. Они треба да буду веома блиски једни с другима и да жарко воле једни друге јер ће им то помоћи да поднесу мржњу света.
17. Зашто свет мрзи праве хришћане?
17 Зашто би свет уопште мрзео хришћане? Зато што они, баш као и Исус, ’нису део света‘ (Јован 17:14, 16). Неутрални су у војним и политичким стварима, држе се библијских начела, поштују светост живота и имају висока морална мерила (Дела апостолска 15:28, 29; 1. Коринћанима 6:9-11). Њихови главни циљеви у животу нису повезани с материјалним већ с духовним стварима. Они живе у свету, али како је Павле написао, ’не користе га у потпуности‘ (1. Коринћанима 7:31). Истина, неки изражавају дивљење према високим мерилима Јеховиних сведока. Међутим, Јеховини сведоци не праве компромисе да би им се други дивили и да бих их прихватили. Због тога их већина људи у свету не разуме, а многи их и мрзе.
18, 19. Како се хришћани по узору на Исусов пример суочавају с противљењем и прогонством?
18 Апостоли су били сведоци снажне мржње света када је Исус био ухапшен и погубљен, и видели су како се он суочио с мржњом. Његови религиозни противници су дошли у Гетсимански врт да би га ухапсили. Петар је покушао да га одбрани мачем, али Исус му је рекао: „Врати свој мач на његово место, јер сви који се за мач хватају од мача ће и погинути“ (Матеј 26:52; Лука 22:50, 51). Израелци су раније користили мач да би се борили против непријатеља. Међутим, околности су сада биле другачије. Божје Краљевство ’није било део овог света‘ и није имало границе које је требало бранити (Јован 18:36). Петар ће убрзо постати део једне духовне нације чији ће чланови имати грађанство на небесима (Галатима 6:16; Филипљанима 3:20, 21). Зато ће се Исусови следбеници суочавати с мржњом и прогонством као и он — храбро, док ће при том ипак остати мирољубиви. С поуздањем ће исход ствари препустити у Јеховине руке и на њега ће се ослонити за снагу како би издржали (Лука 22:42).
19 Петар је годинама касније написао: „Христ [је] страдао за вас, оставивши вам узор да тачно следите његове стопе... Кад су га вређали, није враћао увредом. Кад је страдао, није претио, него је себе поверавао ономе који праведно суди“ (1. Петрова 2:21-23). Баш као што је Исус и упозорио, хришћани су у годинама које су уследиле били жестоко прогоњени. Како у првом веку тако и сада, они следе Исусов пример и стичу добру репутацију с обзиром на верну истрајност и показују да су мирољубиве особе које желе да сачувају своју беспрекорност (Откривење 2:9, 10). Настојмо и ми, свако понаособ, да будемо такви када околности то захтевају (2. Тимотеју 3:12).
„Обуците се у Господа Исуса Христа“
20-22. У ком се смислу хришћани ’облаче у Господа Исуса Христа‘?
20 Павле је скупштини у Риму написао следеће: „Обуците се у Господа Исуса Христа, и не планирајте унапред како да задовољите жеље тела“ (Римљанима 13:14). Хришћани такорећи носе Исуса попут неког одевног предмета. Они се до те мере труде да опонашају његове особине и да поступају као он да постају одраз свог Господа, премда још увек несавршен (1. Солуњанима 1:6).
21 Ако знамо како је он живео и ако се трудимо да га опонашамо ми се ’облачимо у Господа Исуса Христа‘. Ми опонашамо његову понизност, љубав према праведности, мржњу према безакоњу, љубав према браћи и настојимо да попут њега не будемо део света и да стрпљиво подносимо патњу. Не ’планирамо унапред како да задовољимо жеље тела‘ — то јест, смисао нашег живота није у томе да остваримо неке световне циљеве или да задовољимо телесне жеље. Уместо тога, када треба да донесемо неку одлуку или да решимо неки проблем, питамо се: ’Шта би Исус урадио у овој ситуацији? Шта би желео да ја урадим?‘
22 На крају, Исуса опонашамо и тако што ’проповедамо добру вест‘ (Матеј 4:23; 1. Коринћанима 15:58). Хришћани и на тај начин следе његов пример и у следећем чланку ћемо видети како.
Можеш ли објаснити?
• Зашто је важно да хришћани буду понизни?
• Како можемо стећи исправно гледиште о томе шта је исправно а шта неисправно?
• На који начин хришћани опонашају Исуса док се суочавају с противљењем и прогонством?
• Како се можемо ’обући у Господа Исуса Христа‘?
[Питања за разматрање]
[Слика на 7. страни]
Исус је показао савршени пример понизности
[Слика на 8. страни]
Понизност је потребна у сваком аспекту хришћанског живота, укључујући и проповедање
[Слика на 9. страни]
Сатана може учинити да хришћанину неприхватљива забава делује прихватљиво
[Слика на 10. страни]
Љубав коју браћа имају према нама даће нам снагу да се суочимо с противљењем