Пређи на садржај

Пређи на садржај

Савлово проповедање изазива непријатељство

Савлово проповедање изазива непријатељство

Савлово проповедање изазива непријатељство

ЈЕВРЕЈИ у Дамаску су били потпуно збуњени. Како је један страствени поборник традиционалних веровања могао да постане отпадник? Савле је неумољиво прогонио људе који су у Јерусалиму призивали Исусово име. У Дамаск је дошао да прогони тамошње ученике. Али сада је он сам проповедао да је тај исти презрени злочинац, који је због хуле био прикован на стуб, у ствари Месија! Да ли је Савле сишао с ума? (Дела апостолска 9:1, 2, 20-22).

Можда за све то ипак постоји неко објашњење. Људи који су из Јерусалима путовали са Савлом вероватно су испричали шта се десило успут. Када су се приближили Дамаску, изненада их је заслепило јако светло и сви су попадали на земљу. Такође су чули и неки глас. Нико није био повређен изузев Савла. Он је лежао на путу. Када је устао, његови сапутници су морали да га воде до Дамаска јер ништа није видео (Дела апостолска 9:3-8; 26:13, 14).

Противник постаје поборник

Шта се то десило Савлу док је путовао за Дамаск? Да ли су га дуг пут и подневно сунце исцрпели? Решени да пронађу неко научно објашњење, данашњи скептици пружају разне верзије овог догађаја објашњавајући га делиријумом, халуцинацијом, озбиљном психолошком кризом коју је Савле доживео због гриже савести, нервним сломом и чак епилептичким нападом.

Међутим, истина је у ствари да се у тој јакој светлости Савлу појавио Исус Христ и уверио га да је он Месија. У неким уметничким приказима овог догађаја Савле је приказан како је пао с коња. Премда постоји та могућност, Библија једноставно каже да је ’пао на земљу‘ (Дела апостолска 22:6-11). Какав год да је пад Савле доживео у дословном смислу, то се не може ни поредити с његовим падом са узвишеног положаја који је заузимао. Морао је да призна да је оно што су проповедали Исусови следбеници истина. Једино му је било преостало да им се придружи. Савле је од ратоборног противника Исусове поруке постао један од њених најватренијих поборника. Након што је поново прогледао и крстио се, „Савле је бивао све јачи и изазивао збуњеност код Јевреја који су живели у Дамаску, логички доказујући да је ово Христ“ (Дела апостолска 9:22).

Безуспешни покушај убиства

Где је Савле, који је касније назван Павле, отишао после обраћења? Пишући Галатима рекао је: ’Отишао сам у Арабију, па се опет вратио у Дамаск‘ (Галатима 1:17). Израз ’Арабија‘ може означавати било који део Арабијског полуострва. Неки изучаваоци указују да је Павле можда отишао у пустињу у Сирији или на неко друго место у набатејском царству Арете IV. Савле је највероватније отишао на неко мирно место да би после крштења могао да медитира, баш као што је Исус после крштења отишао у пустош (Лука 4:1).

Када се Савле вратио у Дамаск „Јевреји се договорише да га убију“ (Дела апостолска 9:23). Намесник који је у Дамаску служио као представник краља Арете чувао је град како би ухватио Савла (2. Коринћанима 11:32). Али док су непријатељи смишљали како да убију Савла, Исусови ученици су смишљали како да му помогну да побегне.

Међу онима који су помогли Савлу да побегне били су Ананија и ученици који су били са апостолом непосредно након његовог обраћења a (Дела апостолска 9:17-19). Можда су помогли и неки који су постали верници захваљујући Савловом проповедању у Дамаску, јер у Делима апостолским 9:25 стоји: „Његови ученици [га] узеше и ноћу га у корпи спустише кроз отвор у зиду.“ Израз „његови ученици“ можда указује на особе које је Савле поучавао. Било како било, због успеха који је имао у служби вероватно је доживљавао још веће непријатељство.

Поука за нас

Ако размотримо неке догађаје који су уследили после Савловог обраћења и крштења, јасно можемо видети да га није превише бринуло шта ће други мислити о њему и да није престао да проповеда због снажног противљења. Савлу је било најважније да испуни свој задатак да проповеда (Дела апостолска 22:14, 15).

Да ли си се тек недавно уверио да је важно проповедати добру вест? Ако је тако, сада знаш да сви прави хришћани морају да проповедају о Краљевству. Не треба да се изненадиш ако својом службом понекад изазовеш непријатељске реакције (Матеј 24:9; Лука 21:12; 1. Петрова 2:20). Савлова реакција на противљење пружа нам пример. Хришћани који су истрајни и не колебају се када су на таквим испитима могу рачунати на Божју наклоност. Исус је рекао својим ученицима: „Због мог имена бићете предмет мржње свих људи.“ Осим тога, пружио им је и следећу гаранцију: „Својом истрајношћу добићете своје душе“ (Лука 21:17-19).

[Фуснота]

a Хришћанство је у Дамаск стигло или након што је Исус проповедао у Галилеји или после Пентекоста 33. н. е. (Матеј 4:24; Дела апостолска 2:5).

[Слика на 28. страни]

Савле је ’пао на земљу‘ када му се појавио Исус

[Слика на 29. страни]

Савле је умакао људима у Дамаску који су хтели да га убију