Да ли истина доноси плод код оних које поучаваш?

КАДА је млади Ерик рекао да не жели више да буде Јеховин сведок, његови родитељи су били сломљени од бола. Нису се томе надали. Ерик је као дечак присуствовао породичном студију Библије, посећивао је хришћанске састанке и учествовао у делу проповедања са скупштином. Чинило се да је у истини, да тако кажемо. Али сада када је отишао, његови родитељи су схватили да му библијска истина није била у срцу. Били су и шокирани и разочарани.

Други су доживели сличан осећај губитка када је особа с којом су проучавали Библију изненада прекинула студиј. У таквој ситуацији често се питамо: ’Како то да пре ништа нисам приметио?‘ Да ли је уопште могуће запазити да ли истина доноси плод код оних које поучавамо пре него што дође до духовне катастрофе? Како можемо бити сигурни да истина делује и у нама и у њима? У својој познатој параболи о сејачу, Исус је дао кључ помоћу којег можемо сазнати одговор на ова питања.

Истина мора допрети до срца

„Семе је Божја реч“, рекао је Исус. „А оно које је [посејано] на доброј земљи, то су они који кад чују реч врсним и добрим срцем, задрже је и доносе плод са истрајношћу“ (Лука 8:11, 15). Дакле, да би истина деловала у особама с којима проучавамо, најпре треба да се укорени у њиховом симболичном срцу. Исус нас уверава да истина, када допре до доброг срца, попут доброг семена у доброј земљи одмах почиње да делује и доноси плод. Какав плод треба да очекујемо?

Треба да обратимо пажњу на стање срца, а не само на оно што се види. Сама чињеница да неко одржава рутину у обожавању не показује безусловно шта му је стварно у срцу (Јеремија 17:9, 10; Матеј 15:7-9). Треба да гледамо дубље. Особа треба из корена да промени своје жеље, мотиве и приоритете. Она треба да развија нову личност, која је у складу с Божјом вољом (Ефешанима 4:20-24). Да то илуструјемо: Када су Солуњани чули добру вест, Павле је рекао да су је одмах прихватили као Божју реч. Међутим, тек када је видео њихову истрајност, верност и љубав, могао је да потврди да је истина ’и деловала у њима‘ (1. Солуњанима 2:13, 14; 3:6).

Наравно, шта год да је у срцу неке особе, пре или касније то ће постати очигледно у њеном понашању, као што то илуструје Ериков пример (Марко 7:21, 22; Јаков 1:14, 15). Нажалост, када неисправни ставови постану сасвим очигледни у нечијим делима, тада већ може бити прекасно. Изазов је дакле открити извесне слабости пре него што у духовном смислу постану камен спотицања. Треба да нађемо начин да завиримо у симболично срце. Како то можемо чинити?

Учимо од Исуса

Наравно, Исус је непогрешиво могао да чита срца људи (Матеј 12:25). Нико од нас то не може. Па ипак, Исус нам је показао да и ми можемо разабрати жеље, мотиве и приоритете особе. Баш као што способан доктор користи различите технике како би утврдио шта није у реду с дословним  срцем пацијента, Исус је користио Божју Реч како би ’црпио‘ и открио „помисли и намере срца“, чак и када оне нису биле видљиве другима (Пословице 20:5; Јеврејима 4:12).

На пример, једном приликом је Исус помогао Петру да увиди једну своју слабост која је касније постала камен спотицања. Исус је знао да га Петар воли. Штавише, Исус му је управо поверио ’кључеве краљевства‘ (Матеј 16:13-19). Такође је знао да су апостоли Сатанина мета, и да ће у данима који су стајали пред њима бити под великим притиском да направе компромис. Исус је очигледно увидео да су неки његови ученици имали недостатке у погледу вере. Зато се није устезао да им укаже на чему треба да раде. Запази како је започео разговор.

У Матеју 16:21 стоји: „Отада Исус Христ поче да указује својим ученицима на то да мора да... претрпи и... да буде убијен.“ Поред тога што им је рекао шта ће му се догодити, запази да им је Исус и указао на то. Највероватније је користио неке библијске стихове, као што су Псалам 22:15-19 и Исаија 53:10-12, који показују да ће Месија морати да пати и умре. Шта год да им је рекао, тиме што је директно читао или цитирао из Писма, Исус је створио прилику да Петар и други покажу шта им је у срцу. Како ће реаговати када сазнају да их чека прогонство?

Зачудо, импулсивна реакција Петра који је иначе био храбар и реван открила је једну озбиљну ману у његовом начину размишљања. „Буди добар према себи, Господе“, рекао је, „тако нешто те нипошто неће снаћи.“ Јасно је да је Петров начин размишљања био погрешан, јер је Исус истакао да он није мислио „Божјим мислима, него људским“ — што је била једна озбиљна слабост која би могла довести до тешких последица. Шта је онда Исус урадио? Након што је укорио Петра, рекао је њему и осталим апостолима: „Ако неко хоће да пође за мном, нека се одрекне себе и узме свој мученички стуб и нека ме стално следи.“ Истичући оно што се налази у Псалму 49:9 и 62:13, он их је љубазно подсетио да њихова могућност да живе вечно не зависи од човека, који не може пружити спасење, већ од Бога (Матеј 16:22-28).

Иако је Петар касније накратко подлегао страху и три пута се одрекао Исуса, овај разговор, као и други разговори, сигурно су му помогли да се брзо духовно опорави (Јован 21:15-19). Само 50 дана касније, Петар је одважно стао пред мноштво у Јерусалиму како би сведочио о Исусовом ускрсењу. У седмицама, месецима и годинама које су уследиле, он је био храбар иако су га увек изнова хапсили, тукли и затварали, и тако је постао истакнут пример неустрашиве беспрекорности (Дела апостолска 2:14-36; 4:18-21; 5:29-32, 40-42; 12:3-5).

Шта учимо из овога? Да ли си запазио шта је Исус урадио како би открио шта је било у Петровом срцу? Пре свега, изабрао је одговарајуће стихове како би Петру скренуо пажњу на специфично подручје. Затим му је пружио прилику да покаже шта му је у срцу. На крају му је пружио додатни савет из Писма како би му помогао да промени свој начин размишљања и  да с тим усклади своја осећања. Можда ти се чини да ниси толико способан да би поучавао на такав начин, али погледајмо два искуства која показују како припрема и ослањање на Јехову могу свима нама помоћи да следимо Исусов пример.

Открити шта је у срцу

Када је један хришћанин сазнао да су његова два сина, од којих један иде у први а други у други разред, узели слаткиш са учитељевог стола, сео је с њима да би поразговарали о томе. Уместо да једноставно пређе преко тога као преко једног безазленог дечјег несташлука, он каже да је „покушао да открије шта им је у срцу и шта их је то мотивисало на тај неисправан поступак“.

Питао је дечаке да ли се сећају шта се десило са Аханом, о коме се говори у 7. поглављу Исуса Навина. Дечаци су одмах схватили поенту и признали шта су урадили. Савест их је већ пекла. Зато им је отац прочитао стих из Ефешанима 4:28 где стоји: „Ко је крао више да не краде, него нека напорно ради... да има шта дати ономе ко је у оскудици.“ Овај библијски савет још је снажније деловао на њих када им је рекао да надокнаде штету тако што ће купити други слаткиш и вратити га учитељу.

„Трудили смо се да искоренимо сваки неисправан мотив који смо приметили“, каже отац, „и да им кроз разговор усадимо добре, чисте мотиве.“ Захваљујући томе што су опонашали Исуса у поучавању своје деце, ови родитељи су с временом имали добре резултате. Оба сина су касније позвана да служе у бруклинском Бетелу, а један од њих и дан-данас служи тамо, већ 25 година.

Погледај како је једна хришћанка помогла једној жени с којом је проучавала Библију. Та жена је посећивала састанке и учествовала у служби, и већ је изразила жељу да се крсти. Међутим, изгледа да се превише ослањала на себе, а не на Јехову. „Као неудата жена, није ни била свесна колико је навикла да буде независна“, присећа се сестра. „Плашила сам се да ће је такав став довести до потпуне физичке исцрпљености или до духовног пада.“

Зато је преузела иницијативу како би с њом разговарала о Матеју 6:33. Охрабрила ју је да исправно постави приоритете, да Краљевство стави на прво место и да се узда у Јехову да ће он на најбољи могући начин управљати стварима. Отворено ју је питала: „Да ли ти је због тога што живиш сама понекад тешко да се ослониш на друге, па чак и на Јехову?“ Жена је признала да је готово престала да се моли. Сестра ју је онда охрабрила да следи савет из Псалма 55:23 и да баци своје бреме на Јехову, јер нас 1. Петрова 5:7 уверава да он ’брине за нас‘. Те речи су је погодиле. Сведокиња каже: „То је била једна од ретких прилика када сам је видела да плаче.“

Нека истина делује у теби

Када видимо како они које поучавамо реагују на библијску истину, то нам доноси велику радост. Међутим, ако стварно хоћемо да помогнемо другима, морамо сами да пружимо добар пример (Јуда 22, 23). Сви треба да ’радимо на свом спасењу са страхом и дрхтањем‘ (Филипљанима 2:12). То подразумева да редовно дозвољавамо да светло из Писма обасјава наше срце и да испитујемо своје ставове,  жеље и осећања која можда треба да исправимо (2. Петрова 1:19).

На пример, да ли је твоја ревност за хришћанске активности у последње време ослабила? Ако јесте, зашто? Може бити да је због тога што се превише ослањаш на себе. Како можеш утврдити да ли је то у питању? Прочитај стихове из Агеја 1:2-11 и искрено размишљај о линији резоновања коју је Јехова употребио обраћајући се Јеврејима који су се вратили у своју домовину. Затим се питај: ’Да ли ми је превише стало до финансијске сигурности и материјалних удобности? Да ли се заиста уздам у Јехову да ће се он бринути о мојој породици ако ставим духовне ствари на прво место? Или сматрам да првенствено ја треба да се бринем за своје потребе?‘ Ако треба да исправиш свој начин размишљања и уравнотежиш своја осећања, немој оклевати да то и урадиш. Савет из Писма, попут оног који се налази у Матеју 6:25-33, Луки 12:13-21 и 1. Тимотеју 6:6-12, пружа темељ за уравнотежено гледиште о материјалним потребама и поседима, гледиште које нам засигурава Јеховин благослов (Малахија 3:10).

Овакво искрено самоиспитивање може бити отрежњавајуће. Када схватимо да имамо неку слабост, можда нам је тешко да то признамо. Па ипак, када с љубављу преузмеш иницијативу да помогнеш свом детету, особи с којом проучаваш Библију, па чак и самом себи — без обзира колико је лична или осетљива ствар посреди — врло је вероватно да чиниш први корак како би спасао његов живот, или чак и свој (Галатима 6:1).

Међутим, шта ако изгледа да твој труд не доноси плод? Немој се брзо предати. Прилично је деликатна ствар навести особу да промени нешто у свом несавршеном срцу. За то је потребно доста времена, а понекад се можемо и разочарати. Али то такође може донети и награду.

Млади Ерик, споменут на почетку, на крају је дошао к себи и поново почео да ’ходи у истини‘ (2. Јованова 4). „Нисам се вратио Јехови све док нисам схватио колико сам тога изгубио“, каже он. Родитељи су му помогли да верно служи Богу. Иако је раније презирао упорне напоре својих родитеља да му помогну да испита своје срце, сада дубоко цени оно што су чинили. „Моји родитељи су дивни“, каже он. „Никада нису престали да ме воле.“

Ако допуштамо да светлост Божје Речи обасја срце оних које поучавамо, то је знак лојалне љубави (Псалам 141:5, NW). Настави да упознајеш срце своје деце и оних с којима проучаваш Библију како би увидео да ли стварно развијају нову хришћанску личност. Потруди се да истина делује и у другима и у теби, и то тако што ћеш ’исправно управљати речју истине‘ (2. Тимотеју 2:15).

[Слика на 29. страни]

Исусове речи су откриле шта је била Петрова слабост

[Слика на 31. страни]

Користи Библију да би сазнао шта је некоме у срцу