Пређи на садржај

Пређи на садржај

’Наћи један бисер велике вредности‘

’Наћи један бисер велике вредности‘

’Наћи један бисер велике вредности‘

„Краљевство је циљ ка коме се људи пробијају, и освајају га они који се пробијају напред“ (МАТЕЈ 11:12).

1, 2. (а) О ком је изванредном ставу Исус говорио у једној од својих парабола о Краљевству? (б) Шта је Исус рекао у параболи о бисеру велике вредности?

 ДА ЛИ постоји нешто што сматраш толико вредним да би дао или жртвовао све што имаш само да би то добио? Иако људи говоре о преданости док теже ка неком циљу — стицању новца, славе, моћи или положаја — ретко се деси да особа нађе нешто што толико жели да би ради тога жртвовала све што има. Исус Христ је указивао на тај редак, али дивљења вредан став, када је испричао једну од својих многих парабола о Божјем Краљевству које подстичу на размишљање.

2 Ту параболу, то јест поређење, Исус је испричао само својим ученицима и ради се о параболи о бисеру велике вредности. Ево шта је Исус рекао: „Небеско краљевство је као путујући трговац који тражи лепе бисере. Кад нађе један бисер велике вредности, оде и одмах прода све што има и купи га“ (Матеј 13:36, 45, 46). Коју је поуку Исус желео да пренесе својим слушаоцима помоћу овог поређења и како ми можемо извући корист из његових речи?

Велика вредност бисера

3. Зашто су лепи бисери били толико вредни у древна времена?

3 Бисери се још од давнина сматрају вредним украсним предметима. У једном делу се каже да су бисери, према речима римског изучаваоца Плинија Старијег, „међу драгоценостима заузимали прво место“. За разлику од злата, сребра и драгог камења, бисере праве жива бића. Добро је познато да неке врсте острига од нечега што доспе у њих — као што је рецимо зрнце песка — могу направити дивни бисер и то тако што га облажу излучевином познатом као седеф. У древна времена, најлепши бисери сакупљани су углавном у Црвеном мору, Персијском заливу и Индијском океану — далеко од Израела. Нема сумње да је то један од разлога због којих је Исус говорио о ’путујућем трговцу који тражи лепе бисере‘. Човек стварно мора уложити много труда да би пронашао заиста вредне бисере.

4. Која је главна поука Исусове параболе о путујућем трговцу?

4 Иако су лепи бисери од давнина били на цени, очигледно је да се главна поука из Исусове параболе није односила на њихову новчану вредност. Исус у овој параболи није једноставно упоредио Божје Краљевство са бисером велике вредности, већ је скренуо пажњу на ’путујућег трговца који тражи лепе бисере‘ и на то како он реагује кад га нађе. За разлику од обичног власника неке радње, за путујућег трговца бисерима може се рећи да је прави стручњак у свом послу, да има оштро око, то јест осећај да процени префињеност по којој се један бисер издваја од других. Он би препознао прави бисер чим би га угледао и не би се преварио кад би му неко понудио бисер мање вредности или само неку имитацију.

5, 6. (а) Шта је нарочито вредно запазити код трговца из Исусове параболе? (б) Шта парабола о скривеном благу открива о путујућем трговцу?

5 Код овог трговца вредно је запазити још нешто. Један обичан трговац најпре би утврдио колико неки бисер вреди на тржишту, да би на основу тога одредио колико да га плати јер касније жели да на њему нешто и заради. Можда би размишљао и о томе да ли ће наћи купца за такав бисер како би га брзо продао. Другим речима, циљ би му био да брзо заради на њему, а не да бисер задржи за себе. Али с трговцем из Исусове параболе није било тако. Њему није било стало до тога да оствари новчану или материјалну добит. Напротив, он је био спреман да жртвује „све што има“ — можда чак и све своје поседе и сву своју имовину — да би добио оно за чим је трагао.

6 Већина трговаца вероватно би сматрала да оно што је урадио човек из Исусове параболе није мудро. Један послован човек који се одликује проницљивошћу не би се упустио у тако ризичан подухват. Међутим, трговац из Исусове параболе имао је другачији осећај за вредности. За њега награда није била нека финансијска добит већ радост и задовољство које је доносило поседовање нечега што је од непроцењиве вредности. Ова мисао је разјашњена у једном сличном поређењу које је Исус испричао. Он је рекао: „Небеско краљевство је као благо сакривено на њиви, које човек нађе и сакри; па од радости оде и прода што има и купи ту њиву“ (Матеј 13:44). Дакле, радост коју доноси проналазак и поседовање блага била је довољна да покрене овог човека да жртвује све што је имао. Да ли и данас има таквих људи? Постоји ли благо које је вредно толике жртве?

Они који су ценили велику вредност

7. Како је Исус показао да је искрено ценио велику вредност Краљевства?

7 Када је причао ову параболу, Исус је говорио о ’небеском краљевству‘. Он је сигурно ценио велику вредност тог Краљевства. Извештаји из Јеванђеља снажно сведоче у прилог томе. После крштења 29. н. е., Исус „поче да проповеда и да говори: ’Покајте се, јер се приближи небеско краљевство‘“. Три и по године поучавао је људе о том Краљевству. Ишао је Израелом уздуж и попреко, „од града до града и од села до села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем краљевству“ (Матеј 4:17; Лука 8:1).

8. Шта је Исус радио да би показао шта ће учинити Божје Краљевство?

8 Тиме што је широм Израела чинио многа чуда — лечио болесне, хранио гладне, обуздавао природне силе и чак подизао мртве — Исус је показао шта ће учинити то Божје Краљевство (Матеј 14:14-21; Марко 4:37-39; Лука 7:11-17). На крају је доказао да је лојалан Богу и Краљевству тако што је дао свој живот, умревши мученичком смрћу на стубу. Баш као што је путујући трговац спремно дао све што је имао за „бисер велике вредности“, тако је и Исус живео и умро за Краљевство (Јован 18:37).

9. Који су изванредан став имали Исусови рани ученици?

9 Исус је свој живот усредсредио на Краљевство, али је уз то сакупио и малу групу следбеника. И они су искрено ценили велику вредност Краљевства. Међу њима је био Андрија који је у почетку био ученик Јована Крститеља. Андрија и још један Јованов ученик, највероватније један од Зеведејевих синова који се исто тако звао Јован, одмах су на основу тога што су чули да Јован говори да је Исус „Јагње Божје“, били привучени к Исусу и постали су верници. Али није све остало само на томе. Андрија је одмах отишао код свог брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију.“ Убрзо после тога, Симон (који је касније постао познат као Кифа, то јест Петар) као и Филип и његов пријатељ Натанаило, такође су схватили да је Исус Месија. Штавише, Натанаило је рекао Исусу: „Ти си Син Божји, ти си краљ Израела“ (Јован 1:35-49).

Подстакнути на акцију

10. Како су ученици реаговали када их је, неко време након првог сусрета, Исус позвао?

10 Узбуђење које су осетили Андрија, Петар, Јован и други када су нашли Месију може се упоредити са узбуђењем које је осетио путујући трговац када је нашао бисер велике вредности. Шта ће они сада урадити? Јеванђеља нам не говоре много о томе шта су урадили непосредно након тог првог сусрета са Исусом. Изгледа да се већина њих вратила свом свакодневном животу. Међутим, око шест месеци до годину дана касније, Исус се поново сусрео са Андријом, Петром, Јованом и његовим братом Јаковом док су се поред Галилејског мора бавили својим рибарским послом. a Када их је угледао, Исус је рекао: „Пођите за мном, и учинићу вас рибарима људи.“ Како су они реаговали? За Петра и Андрију, Матејев извештај каже: „Одмах оставише мреже, и пођоше за њим.“ О Јакову и Јовану читамо следеће: „Они одмах оставише чамац и свог оца, и пођоше за њим.“ Лукин извештај још додаје да су ’оставили све и пошли за њим‘ (Матеј 4:18-22; Лука 5:1-11).

11. Шта је вероватно утицало на то да се ученици тако брзо одазову на Исусов позив?

11 Да ли је то што су се ти ученици одмах одазвали било резултат неке брзоплете одлуке? Никако! Иако су се после првог сусрета са Исусом вратили свом рибарском послу, нема сумње да је оно што су видели и чули том приликом оставило снажан утисак на њихов ум и њихово срце. Будући да је прошло скоро годину дана, имали су доста времена да размишљају о томе. Сада је дошло време да донесу одлуку. Да ли ће бити као путујући трговац, кога је Исус описао, чије је срце толико устрептало када је пронашао бисер непроцењиве вредности да је ’одмах отишао‘ и урадио оно што је требало да би га купио? Да, хоће. Њихово срце је устрептало због онога што су видели и чули. Схватили су да је дошло време за акцију. Зато су, како нам извештај каже, без оклевања све оставили и постали Исусови следбеници.

12, 13. (а) Како су реаговали многи људи који су слушали Исуса? (б) Шта је Исус рекао о својим верним ученицима, и на шта указују његове речи?

12 Колико су само ти верни људи били другачији од неких који се касније спомињу у Јеванђељима! Исус је многе излечио или нахранио, али они су се једноставно вратили свом свакодневном животу (Лука 17:17, 18; Јован 6:26). Неки су чак одбили Исуса када их је позвао да буду његови следбеници (Лука 9:59-62). Верни Исусови ученици потпуно су се разликовали од њих и он је за те ученике касније рекао: „Од дана Јована Крститеља све до сада небеско краљевство је циљ ка коме се људи пробијају, и освајају га они који се пробијају напред“ (Матеј 11:12).

13 Шта се жели рећи изразом ’пробијати се напред‘? У погледу грчког глагола из ког је изведен тај израз, у једном речнику стоји: „Тај глагол указује на енергично напрезање“ (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words). Библичар Хајнрих Мајер о овом стиху каже: „Тиме је описана та горљива, несавладива тежња и борба настала након што се приближило Месијанско краљевство... Занимање за то краљевство је толико горљиво и силно (не више мирно и у ишчекивању).“ Попут тог путујућег трговца, тих неколико људи брзо је увидело шта је заиста вредно и спремно су све жртвовали зарад Краљевства (Матеј 19:27, 28; Филипљанима 3:8).

И други су се придружили потрази

14. Како је Исус припремио апостоле за дело проповедања о Краљевству, и с којим резултатом?

14 Исус је наставио са својом службом, поучавао је друге и помагао им да теже за Краљевством. Прво је између својих ученика изабрао њих 12 и поставио их за апостоле, то јест оне које је он лично послао да проповедају. Дао им је детаљна упутства о томе како да иду у службу и упозорио их је да их очекују изазови и тешкоће (Матеј 10:1-42; Лука 6:12-16). У наредне отприлике две године, ишли су са Исусом на његова проповедничка путовања по целом Израелу и за то време су се блиско дружили с њим. Слушали су његове поуке, својим очима су гледали његова моћна дела и посматрали његов пример (Матеј 13:16, 17). Несумњиво је да је све то толико дубоко утицало на њих да су попут путујућег трговца ревно и целим срцем тежили за Краљевством.

15. Шта је према Исусовим речима био прави разлог за радост његових следбеника?

15 Поред 12 апостола, Исус „одреди још седамдесеторицу и посла их по два пред собом у сваки град и место куда сам намераваше да дође“. Рекао им је и за кушње и тешкоће које ће имати, и поучио их је да људима кажу: „Приближило вам се Божје краљевство“ (Лука 10:1-12). Када су се тих 70 људи вратили, били су пресрећни и Исусу су рекли следеће: „Господе, чак нам се и демони покоравају кад користимо твоје име.“ Међутим, Исус им је открио да их због ревности за Краљевство очекује још већа радост, што их је можда изненадило. Рекао им је: „Не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима“ (Лука 10:17, 20).

16, 17. (а) Шта је Исус рекао верним апостолима последње ноћи коју је провео с њима? (б) Какву су радост и засигурање Исусове речи пружиле апостолима?

16 На крају, Исус је последње ноћи коју је провео са апостолима, 14. нисана 33. н. е., успоставио оно што је постало познато као Господова вечера и заповедио им је да обележавају тај догађај. У току те вечери, Исус је преосталој једанаесторици рекао: „Ви сте они који су остали са мном у мојим кушњама; и ја с вама склапам савез, као што је мој Отац склопио савез са мном, за краљевство, да једете и пијете за мојим столом у мом краљевству, и да седите на престолима и судите над дванаест Израелових племена“ (Лука 22:19, 20, 28-30).

17 Апостолима је сигурно срце било пуно радости и задовољства када су чули те Исусове речи! Понуђена им је највећа могућа част и предност коју човек може имати (Матеј 7:13, 14; 1. Петрова 2:9). И они су као и тај путујући трговац оставили много тога да би следили Исуса у тежњи за Краљевством. Сада су били уверени да жртве које су поднели до тада нису биле узалудне.

18. Коме ће осим једанаесторици апостола Краљевство донети многе благослове?

18 Апостоли који су били са Исусом те ноћи представљали су само мали број оних којима ће Краљевство донети многе благослове. Јеховина је воља била да савез за Краљевство буде склопљен са укупно 144 000 људи и да они у том славном небеском Краљевству буду сувладари са Исусом Христом. Надаље, апостол Јован је у визији видео „велико мноштво, које нико није могао да изброји... како стоји пред престолом и пред Јагњетом... говорећи: ’Спасење дугујемо свом Богу, који седи на престолу, и Јагњету!‘“. То су земаљски поданици тог Краљевства b (Откривење 7:9, 10; 14:1, 4).

19, 20. (а) Која се прилика пружа људима из свих нација? (б) Које ће питање бити размотрено у следећем чланку?

19 Пре него што је Исус узашао на небо, својим верним следбеницима је заповедио: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. И гле, ја сам с вама све дане до свршетка система ствари“ (Матеј 28:19, 20). То значи да ће људи из свих нација постати ученици Исуса Христа. И они ће свим срцем тражити Краљевство — било да имају небеску било земаљску наду — као што путујући трговац тражи леп бисер.

20 Исусове речи су указивале на то да ће се дело стварања ученика обављати све до „свршетка система ствари“. Да ли и у нашем времену има људи који су, као тај путујући трговац, спремни да оставе све што имају да би тежили за Божјим Краљевством? Ово питање ће бити размотрено у следећем чланку.

[Фусноте]

a Јован, Зеведејев син, можда је следио Исуса и видео неке ствари које је он урадио после њиховог првог сусрета, што му је омогућило да их тако живописно забележи у свом Јеванђељу (Јован, поглавља 2-5). И поред тога, он се извесно време поново бавио рибарењем као породичним занимањем пре него што га је Исус позвао.

b Више детаља можеш наћи у 10. поглављу књиге Спознање које води до вечног живота, коју су издали Јеховини сведоци.

Можеш ли објаснити?

• Која је главна поука параболе о путујућем трговцу?

• Како је Исус показао искрено цењење за велику вредност Краљевства?

• Шта је навело Андрију, Петра, Јована и друге да се одмах одазову на Исусов позив?

• Која се величанствена прилика пружа људима из свих нација?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

’Оставили су све и пошли за Исусом‘

[Слика на 12. страни]

Пре него што је узашао на небо, Исус је заповедио својим следбеницима да стварају ученике