Пењање до „подножја“ Сабе

САБА, острво под холандском влашћу, некада је служило као упориште гусара који су пловили Карипским морем тражећи кога да опљачкају. Данас на овом малом острву, смештеном око 240 километара источно од Порторика, живи око 1 600 становника, а петоро њих су Јеховини сведоци. Ови неустрашиви проповедници нису ту да би некога опљачкали. Они марљиво траже нешто много вредније, људе који имају „исправан став према вечном животу“ (Дела апостолска 13:48).

Добра вест о Божјем Краљевству стигла је на ово острво 22. јуна 1952. године, када су Јеховини сведоци у једрењаку Сибија дугом 18 метара пристали на обалу Сабе (Матеј 24:14). Мисионари Густ Маки и Стенли Картер попели су се уз такозване лестве, стазу коју сачињава више од 500 камених степеница које воде до Ботома, главног града Сабе чије име значи подножје. a Вековима је једини пут до становника овог острва била ова уска стаза.

Први званични извештај о хришћанском делу сведочења на Саби објављен је у Годишњаку Јеховиних сведока за 1966. Према том извештају, на острву је био само један активан Сведок. Касније је тамо једна породица из Канаде неколико година проповедала добру вест. Недавно су Расел и Кети, старији брачни пар из Сједињених Држава, посетили Сабу како би тамо проповедали. Саслушајте њихову причу.

 Посета Саби

Моја жена и ја стигли смо авионом на Сабу. Дошли смо да посетимо Роналда који је током већег дела 1990-их био једини Сведок на острву. Наш домаћин нас чека на аеродрому. Одушевљен је малом кутијом поврћа коју смо му донели на поклон, пошто на острву нико не продаје поврће. Улазимо у један мали камион и полако кривудамо пењући се до врха угашеног вулкана Синери, чије име значи панорама.

Заустављамо се код села Хелс Гејт, што значи врата пакла, где Роналд гледа да ли је на огласној табли још увек окачен позив за јавно предавање у недељу. Драго нам је што видимо да јесте. Ускаче назад у камион и настављамо да се пењемо до највећег села на острву, Виндвордсајда, што значи ветровита страна. Као што и само његово име каже, ово живописно село се налази на ветровитој страни острва, око 400 метара изнад нивоа мора. Док се приближавамо Роновој колиби, на веранди видимо шарени натпис који показује да се ту налази Дворана Краљевства Јеховиних сведока.

Током ручка постављам питање у вези са оним што нас је и покренуло да дођемо: „Како то да служиш као објавитељ Краљевства на Саби?“

„Када се 1993. завршила изградња подружнице у Порторику“, каже Рон, „моја жена и ја смо желели да останемо на страној додели. Пре тога смо били на Саби с још једним брачним паром пионира и сазнали да на овом острву има 1 400 становника, али да нема ниједног Сведока. Зато смо Одбору подружнице у Порторику рекли да бисмо желели да се преселимо овде.

„Догађаји су се низали један за другим, и коначно смо добили одобрење да се преселимо. Нажалост, две године након тога, моја жена се озбиљно разболела и вратили смо се у Калифорнију. Након њене смрти, вратио сам се на Сабу. Знате, не волим да остављам недовршено оно што сам започео.“

Сведочење од куће до куће на Саби

Дневна соба у Роналдовој кући старој сто година служи и као Дворана Краљевства. b Док уживамо у доручку и припремамо се за службу, гледамо како се надвија један пролазни облак, а киша пада и кваси кухињу која није наткривена. Након доручка, облаци су се већ разишли и ми крећемо у преподневно сведочење од куће до куће у Ботому. У свакој кући, Рон домаћина поздравља ословљавајући га по имену. Наш разговор се усредсређује на актуелне догађаје. Већина људи познаје Рона и зна за његову службу, и многи радо прихватају библијску литературу.

Ако не познајете сељане, може бити тешко водити белешке о особама које су заинтересоване за поруку о Краљевству. Зашто? Зато што „закон захтева да све куће буду исте боје“, каже Рон. И заиста, погледавши око себе, видео сам да су све куће на Саби беле са црвеним кровом.

Када бисмо завршили разговор с неком особом, позвали бисмо је да присуствује јавном библијском предавању у недељу у Дворани Краљевства. Када је Рон ту на острву, он сваке седмице држи јавно предавање. Сада се на Саби води 17 библијских студија. Године 2004, Меморијалу Христове смрти присуствовало је 20 особа. Можда то изгледа као мали број, али то представља 1 посто становништва Сабе!

Заиста, Јеховини сведоци не штеде труд како би с Божјом поруком спасења стигли до што је могуће већег броја људи. Било то мајушно острво попут Сабе или читав континент, Јеховини сведоци верно извршавају задатак да ’стварају ученике од људи из свих нација‘ (Матеј 28:19).

Нажалост, ту је крај наше посете. Док улазимо у авион, опраштамо се од свега. Увек ћемо се сећати наше посете Саби и како смо се пењали до „подножја“!

[Фусноте]

[Мапе на 10. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПОРТОРИКО

[Извор слике на 10. страни]

Позадина: www.sabatourism.com