Хришћани — будите поносни на то што јесте!

„Ко се хвали, нека се хвали у Јехови“ (1. КОРИНЋАНИМА 1:31).

1. Који је тренд очигледан у ставу људи према религији?

 „АПАТЕИЗАМ.“ Овом је речју један познавалац религиозних питања недавно описао став који већина људи данас има према својој религији. Он је објаснио: „Највећи тренд који влада у савременој религији нема никакве везе с религиозношћу — то је став који се најбоље може описати као ’апатеизам‘.“ Даље објашњавајући, апатеизам је дефинисао као „незаинтересованост за сопствену религију“. Многи људи, запазио је он, „верују у Бога... али једноставно не маре много за њега“.

2. (а) Зашто не изненађује што су људи постали апатични у духовном погледу? (б) Зашто је равнодушност опасна за хришћане?

² То нагињање ка апатији не изненађује особе које проучавају Библију (Лука 18:8). Што се тиче религије уопште, такву незаинтересованост треба очекивати. Лажна религија је дуго обмањивала људе и доводила их до разочарања (Откривење 17:15, 16). Међутим, за праве хришћане преовладавајућа безвољност и недостатак одушевљења представља опасност. Не смемо допустити себи да постанемо равнодушни према својој вери и да изгубимо ревност за служење Богу и одушевљење према библијској истини. Исус је упозорио на такву млакост када је хришћанима који су у првом веку живели у Лаодикији пружио следеће упозорење: ’Ниси ни хладан ни врућ. Да си барем хладан или врућ, али млак си“ (Откривење 3:15-18).

Треба да разумемо ко смо

3. Због чега хришћани треба да буду поносни на свој идентитет?

³ Да би се борили против духовне апатије, хришћани треба да имају јасну слику о томе ко су и због тога треба да имају здраву меру поноса. Библија говори о томе ко смо ми као Јеховине слуге и Христови ученици. Ми смо Јеховини „сведоци“ и „Божји сарадници“ јер другима преносимо ’добру вест‘ (Исаија 43:10; 1. Коринћанима 3:9; Матеј 24:14). Ми ’волимо једни друге‘ (Јован 13:34). Правим хришћанима су „моћи запажања употребом увежбане да разликују исправно и неисправно“ (Јеврејима 5:14). Ми смо „светлиоци у свету“ (Филипљанима 2:15). Настојимо да ’задржимо добро понашање међу нацијама‘ (1. Петрова 2:12; 2. Петрова 3:11, 14).

4. Како обожаваоци Јехове знају шта они нису?

⁴ Прави обожаваоци Јехове знају и шта нису. „Нису део света“ баш као што ни њихов Вођа, Исус Христ, није био део света (Јован 17:16). Одвојени су од ’нација‘ које су ’мисаоно у тами, и отуђене од живота који припада Богу‘ (Ефешанима 4:17, 18). Због тога се Исусови следбеници ’одричу безбожности и светских жеља и живе са здравим мислима и праведношћу и оданошћу Богу усред овог садашњег система ствари‘ (Титу 2:12).

5. Шта се подразумева под саветом да се ’хвалимо у Јехови‘?

 ⁵ Пошто смо потпуно свесни свог идентитета и односа који имамо са Сувереним Владарем свемира то нас наводи да се ’хвалимо у Јехови‘ (1. Коринћанима 1:31). О каквом се ту хваљењу ради? Као прави хришћани, поносни смо на то што је Јехова наш Бог. Ми се држимо следећег савета: „Ко хоће да се хвали нек се хвали што разума има и што мене знаје; што зна да сам ја Јехова који творим милост, право и правду на земљи“ (Јеремија 9:24). ’Хвалимо‘ се што имамо част да познајемо Бога и што нас он користи да би помагао другима.

Изазов

6. Зашто некима представља изазов да задрже јасну представу о свом хришћанском идентитету?

⁶ Мора се признати да нам није увек лако да задржимо јасну представу о свом хришћанском идентитету. Један млади човек који је одгајан као хришћанин каже да је једно време био духовно слаб: „Понекад ми се чинило да не знам зашто сам Јеховин сведок. У истини сам био још од малих ногу. Понекад сам мислио да је то само још једна устаљена, прихваћена религија.“ Други допуштају да њихов идентитет обликује светска забава, мас-медији и данашњи преовладавајући безбожни поглед на живот (Ефешанима 2:2, 3). Неки хришћани повремено пролазе кроз периоде када сумњају у себе или преиспитују своја мерила и циљеве.

7. (а) Какво је самоиспитивање прикладно за Божје слуге? (б) Одакле вреба опасност?

⁷ Да ли је сасвим погрешно ако се понекад пажљиво преиспитујемо? Није. Можеш се присетити да је апостол Павле подстакао хришћане да се испитују. Рекао је: „Испитујте да ли сте у вери, проверавајте сами себе“ (2. Коринћанима 13:5). Он се залагао за искрено настојање да се запазе било које духовне слабости које су се можда развиле с циљем да се предузму неопходни кораци да се оне савладају. Када један хришћанин испитује да ли је у вери, он мора утврдити да ли су му речи и дела у складу са оним у шта тврди да верује. Међутим, уколико је наше самоиспитивање погрешно усмерено и ако нас наводи да за својим „идентитетом“ трагамо далеко од Јехове и хришћанске скупштине, оно ће бити бесмислено и у духовном погледу може довести до трагичних последица. a Сигурно не желимо да икада ’доживимо бродолом своје вере‘! (1. Тимотеју 1:19).

Нисмо имуни на проблеме

8, 9. (а) Како је Мојсије показао да сумња у себе? (б) Како је Јехова реаговао када је видео Мојсијеву колебљивост? (в) Како на тебе утичу Јеховина засигурања?

⁸ Да ли хришћани који понекад сумњају у себе треба да имају осећај да су подбацили? Наравно да не! Утеху им може пружити сазнање да то није нешто необично. У прошлости, верни Божји сведоци такође су имали периоде када су сумњали у себе. Узми за пример Мојсија, који је испољио изузетну веру, лојалност и преданост. Када је добио задатак који му је изгледао претежак, почео је да се снебива и упитао је: „Ко сам ја?“ (Излазак 3:11). Очигледно је хтео да каже: ’Ја сам нико и ништа!‘, и ’Ја сам неспособан!‘ Разлог због чега се Мојсије осећао недорасло можда лежи у неколико ствари из његове прошлости: Припадао је нацији робова. Израелци су га одбацили. Није био вешт говорник (Излазак 1:13, 14; 2:11-14; 4:10). Био је пастир, што је било занимање које су Египћани презирали (Постање 46:34). Зато уопште не чуди што се осећао  неподесним да буде ослободилац Божјег поробљеног народа!

⁹ Јехова је охрабрио Мојсија тако што му је дао два сигурна обећања: „Ја ћу бити с тобом; и знак да сам те ја послао биће ти овај: Кад изведеш народ из Египта, служићете Богу на овој гори“ (Излазак 3:12). Бог је рекао свом колебљивом слуги да ће непрестано бити уз њега. Осим тога, Бог је рекао Мојсију да ће он сигурно избавити његов народ. Бог је током векова на сличан начин обећавао да ће пружити подршку. На пример, преко Мојсија је нацији Израел пред улазак у Обећану земљу рекао: „Будите срчани и храбри... јер Јехова, Бог твој, иде с тобом, и он те неће напустити“ (Поновљени закони 31:6). Јехова је и Исусу Навину дао следеће засигурање: „Нико се неће одржати пред тобом свега века твога. Бићу с тобом... нећу одступати од тебе, нити ћу те напустити“ (Исус Навин 1:5). Хришћанима такође обећава: „Никако те нећу оставити и нипошто те нећу напустити“ (Јеврејима 13:5). Кад имамо тако моћну подршку треба да будемо поносни на то што смо хришћани!

10, 11. Шта је Левиту Асафу помогло да задржи исправан став у погледу тога колико је вредно служити Јехови?

¹⁰ Око пет векова после Мојсија, верни Левит по имену Асаф искрено је писао о томе да је сумњао да вреди бити праведан. Док се он трудио да служи Богу и поред испита и кушњи, видео је како људи који исмевају Бога постају све моћнији и како све више напредују. Како је то утицало на њега? Он је признао: „Нога моја у мало не клону, у мало се не спотакоше кораци моји; јер завидех безумнима гледајући срећу бездушника.“ Почео је да се пита да ли вреди обожавати Јехову. „Зар сам, дакле, узалуду очистио срце своје и безазленошћу мио руке своје?“, мислио је Асаф. „Сваки дан допадам рана“ (Псалам 73:2, 3, 13, 14).

¹¹ Како је Асаф изашао на крај с тим збуњујућим осећањима? Да ли их је потискивао? Није. Као што видимо у 73. Псалму, он је разговарао о томе с Богом у молитви. Прекретница за Асафа била је када је отишао у храм. Док је био тамо, схватио је да је ипак најбоље бити одан Богу. Са обновљеним цењењем за духовне ствари, разумео је да Јехова мрзи зло и да ће зли бити кажњени када дође време за то (Псалам 73:17-19). Асаф је захваљујући томе био свеснији предности коју је имао као Јеховин слуга. Јехови је рекао: „Ја хоћу да сам свагда код тебе; ти си ми десну руку прихватио, и саветом ћеш ме својим водити, а после ћеш ме у славу примити“ (Псалам 73:23, 24). Асаф је поново почео да се поноси својим Богом (Псалам 34:3).

Били су потпуно свесни ко су

12, 13. Наведи библијске примере оних који су били поносни на свој однос с Богом.

¹² Нешто што ће нам помоћи да будемо свеснији свог хришћанског идентитета,  јесте испитивање и опонашање вере лојалних обожавалаца Бога, који су се и поред невоља заиста поносили својим односом с Богом. Размисли о Јосифу, Јаковљевом сину. У младости је подмукло био продат у ропство и одведен у Египат, стотинама километара далеко од свог богобојазног оца и топлог дома који је пружао сигурност. Док се у Египту суочавао са изазовним ситуацијама у којима је на испит био стављен његов морал и његово поуздање у Бога није имао коме да се обрати за савет који је у складу с Божјом вољом. И поред свега тога, својски се трудио да као Божји слуга остане свестан свог идентитета и чврсто се држао онога што је сматрао исправним. Чак се и у непријатељском окружењу поносио тиме што је Јеховин обожавалац и није се устручавао да изрази шта осећа (Постање 39:7-10).

¹³ Осам векова касније, једна заробљена израелска девојчица, која је постала робиња сиријског генерала Намана, није заборавила да је Јеховин обожавалац. Када се указала прилика, храбро је дала добро сведочанство о Јехови тако што је за Јелисеја рекла да је пророк правог Бога (2. Краљевима 5:1-19). Годинама после тога, млади краљ Јосија, упркос томе што је живео у поквареном окружењу, спровео је дугорочне религиозне  реформе, поправио Божји храм и народ вратио Јехови. Поносио се својом вером и начином обожавања (2. Летописа, поглавља 34, 35). Данило и његова три јеврејска друга у Вавилону никада нису заборавили да су Јеховине слуге и остали су беспрекорни и поред притисака и кушњи. Јасно је да су били поносни на то што су Јеховине слуге (Данило 1:8-20).

Буди поносан на то ко си

14, 15. Шта се подразумева под тим да се хвалимо тиме што смо хришћани?

¹⁴ Те Божје слуге су биле успешне зато што су неговале здрав понос у свом односу с Богом. Како с нама стоје ствари? Шта значи хвалити се тиме што смо хришћани?

¹⁵ То пре свега значи бити дубоко захвалан за то што припадамо народу који носи Јеховино име и који има његов благослов и одобравање. Бог тачно зна ко му припада. Апостол Павле, који је живео у времену у ком је владала прилична религиозна конфузија, написао је: „Јехова познаје оне који су његови“ (2. Тимотеју 2:19; Бројеви 16:5). Јехова се поноси онима „који су његови“. Он је рекао: ’Ко у вас дирне дира у зеницу ока мога‘ (Захарија 2:8). Очигледно је да нас Јехова воли. Зато наш однос с њим треба да се заснива на дубокој љубави према њему. Павле је запазио: „Ако неко воли Бога, њега Бог познаје“ (1. Коринћанима 8:3).

16, 17. Зашто хришћани, како млади тако и стари, могу да буду поносни на своје духовно наслеђе?

¹⁶ Млади који се одгајају као Јеховини сведоци треба да испитају да ли постају свеснији свог хришћанског идентитета који се темељи на личном односу с Богом. Они не могу једноставно да зависе од вере својих родитеља. Што се тиче сваког Божјег слуге, Павле је написао: „Он своме господару стоји или пада“, и затим наставља, „свако ће од нас положити Богу рачун за себе“ (Римљанима 14:4, 12). Очигледно је да уколико се само стихијски наставља породична традиција то не може представљати темељ за близак и трајан однос с Јеховом.

¹⁷ Током читаве људске историје било је Јеховиних сведока, почев од верног човека Авеља — који је живео пре око 60 векова — све до ’великог мноштва‘ данашњих Сведока и многих обожавалаца Јехове који ће уживати у бескрајној будућности (Откривење 7:9; Јеврејима 11:4). Ми смо тренутно последњи у том дугом низу верних обожавалаца. Какво само богато духовно наслеђе имамо!

18. Како нас вредности и мерила које имамо одвајају од света?

¹⁸ Наш хришћански идентитет обухвата и вредности, особине, мерила и обележја која нас идентификују као хришћане. То је ’Пут‘, једини успешан начин живота којим можемо угодити Богу (Дела апостолска 9:2; Ефешанима 4:22-24). Хришћани су заиста ’уверени у све‘ и ’чврсто се држе онога што је врсно‘! (1. Солуњанима 5:21). Јасно видимо огромну разлику између правог хришћанства и света који је отуђен од Бога. Јехова није допустио да постоје неке сличности између правог и кривог обожавања. Преко пророка Малахије  је објавио: „Опет ћете разлику видети измеђ’ праведнога и бездушника, измеђ’ оног који Богу служи и онога који му не служи“ (Малахија 3:18).

19. Шта прави хришћани никада неће постати?

¹⁹ Будући да је толико важно да се у овом конфузном свету хвалимо Јеховом, шта нам може помоћи да и даље негујемо такав здрав понос и будемо свесни свог хришћанског идентитета? У следећем чланку се налазе неки корисни предлози. Док их будеш осматрао, можеш бити сигуран у следеће: Прави хришћани никада неће постати жртве „апатеизма“.

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Како хришћани могу да се ’хвале у Јехови‘?

• Коју си поуку извукао из Мојсијевог и Асафовог примера?

• Које су се особе из Библије поносиле тиме што су служиле Богу?

• Шта се подразумева под тим да се хвалимо тиме што смо хришћани?

[Питања за разматрање]

[Слика на 14. страни]

Мојсије је једно време сумњао у себе

[Слике на 15. страни]

Многе древне Јеховине слуге поносиле су се својим идентитетом