Чувајмо свој хришћански идентитет

„Ви сте моји сведоци, вели Јехова“ (ИСАИЈА 43:10).

1. Какве особе Јехова привлачи к себи?

 ДОБРО погледај око себе у Дворани Краљевства. Кога видиш? Можеш видети озбиљне младе људе који упијају мудрост из Писма (Псалам 148:12, 13). Вероватно ћеш приметити поглаваре породица који се труде да угоде Богу док живе у свету у ком се породични живот срозава на све ниже гране. Видећеш драгу старију браћу и сестре који су непоколебљиви док живе у складу са својим предањем Јехови и поред старачких тегоба (Пословице 16:31). Сви они имају дубоку љубав према Јехови. И он је сматрао да је на месту да их привуче к себи. „Нико не може доћи к мени“, посведочио је Божји Син, „ако га Отац, који ме је послао, не привуче“ (Јован 6:37, 44, 65).

2, 3. Зашто је некад прави изазов остати потпуно свестан свог хришћанског идентитета?

² Зар нисмо пресрећни што припадамо народу који има Јеховино одобравање и његов благослов? Па ипак, у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ понекад је прави изазов остати потпуно свестан свог хришћанског идентитета (2. Тимотеју 3:1). То посебно важи за младе који су одрасли у хришћанским  породицама. „Иако сам ишао на хришћанске састанке“, признао је један младић, „нисам имао јасно дефинисане духовне циљеве и, искрено речено, нисам баш имао жељу да служим Јехови.“

³ С друге стране, неки искрено желе да служе Јехови, али их ометају снажан притисак вршњака, светски утицаји и грешне склоности. Притисак ком смо изложени може проузроковати да с временом изгубимо свој хришћански идентитет. На пример, многи у свету сматрају да су библијска мерила о моралу застарела и нереална у овом савременом добу (1. Петрова 4:4). Неки мисле да није битно да ли се Бог обожава онако како он то тражи (Јован 4:24). Павле је у посланици Ефешанима говорио да у свету влада један ’дух‘, то јест преовладавајући став (Ефешанима 2:2). Због тога људи осећају притисак да се прилагоде размишљању друштва које не познаје Јехову.

4. Како је Исус нагласио потребу да сачувамо свој хришћански идентитет?

⁴ Међутим, као предане Јеховине слуге, свесни смо да би било трагично када би неко од нас — млад или стар — изгубио свој хришћански идентитет. Да бисмо и даље били потпуно свесни свог хришћанског идентитета неопходно је да живимо у складу с Јеховиним мерилима и да чинимо оно што он очекује од нас. На крају крајева, створени смо по његовом обличју (Постање 1:26; Михеј 6:8). То што се јасно идентификујемо као хришћани Библија упоређује с поседовањем горњих хаљина које сви могу да виде. Што се тиче нашег времена, Исус је упозорио: „Гле! Долазим као лопов. Срећан је онај који остаје будан и чува своје горње хаљине, да не хода го и да се не види његова срамота“ a (Откривење 16:15). Не желимо да изгубимо своје хришћанске особине и мерила понашања, и допустимо Сатанином свету да нас обликује. Кад би се то десило изгубили бисмо своје „горње хаљине“. Нашли бисмо се у једној заиста жалосној ситуацији и то би била права срамота за нас.

5, 6. Зашто је важно да будемо духовно стабилни?

⁵ Ако је особа потпуно свесна свог хришћанског идентитета, то значајно утиче на њен живот. У ком смислу? Ако обожавалац Јехове више не би био свестан свог идентитета постао би збуњен, без јасно дефинисаног правца и циља. Библија увек изнова упозорава на такву неодлучност. „Онај који сумња“, упозорио је ученик Јаков, „као морски [је] талас ношен ветром и теран тамо-амо. И нека тај човек не мисли да ће ишта добити од Јехове; то је неодлучан човек, непостојан на свим својим путевима“ (Јаков 1:6-8; Ефешанима 4:14; Јеврејима 13:9).

⁶ Како можемо сачувати свој хришћански идентитет? Шта нам може помоћи да будемо још свеснији велике предности коју имамо као обожаваоци Свевишњег? Молимо те да осмотриш следеће начине.

 Утврди свој хришћански идентитет

7. Зашто је корисно да преклињемо Јехову да нас испита?

⁷ Непрестано јачај свој однос с Јеховом. Нешто најдрагоценије што хришћанин има јесте његов лични однос с Богом (Псалам 25:14, NW; Пословице 3:32). Ако су почела да нам се јављају узнемирујућа питања што се тиче нашег хришћанског идентитета, време је да подробно преиспитамо квалитет и дубину тог односа. Псалмиста се у складу с тим молио: „Испитај ме, Јехова, и искушај ме, претопи бубреге моје и срце моје“ (Псалам 26:2). Зашто је важно да нас Јехова испита? Зато што ми сами не можемо добро проценити своје најдубље мотиве и унутрашње склоности. Само Јехова може да проникне у нашу унутрашњост — у наше мотиве, мисли и осећања (Јеремија 17:9, 10).

8. (а) Како нам може користити када нас Јехова испитује? (б) Шта ти је помогло да напредујеш као хришћанин?

⁸ Када молимо Јехову да нас испита, ми га у ствари позивамо да нас прокуша. Он може допустити да настану ситуације у којима ће бити откривени наши прави мотиви и стање нашег срца (Јеврејима 4:12, 13; Јаков 1:22-25). Треба да имамо позитивно гледиште према таквим испитима јер нам они пружају прилику да покажемо дубину своје лојалности Јехови. Тако можемо утврдити да ли смо ’потпуни и здрави у сваком погледу, и да ли нам нешто недостаје‘ (Јаков 1:2-4). Сем тога, током тих испита можемо продубити своју духовност (Ефешанима 4:22-24).

9. Да ли је лично уверавање у библијску истину ствар избора? Објасни.

⁹ Лично се увери у библијску истину. Идентитет који поседујемо као Јеховине слуге може доћи у кризу ако није чврсто утемељен на спознању из Писма (Филипљанима 1:9, 10). Сваки хришћанин — млад или стар — треба да докаже себи да је оно у шта верује заиста истина из Библије. Павле је подстакао сувернике: „Уверите се у све; чврсто се држите онога што је врсно“ (1. Солуњанима 5:21). Млади хришћани који одрастају у богобојазним породицама морају разумети да се не могу ослањати само на веру својих родитеља. И Соломона је његов отац Давид подстицао да ’позна Бога оца свога и служи му оданим срцем‘ (1. Летописа 28:9). Младом Соломону не би било довољно да само посматра свог оца како он гради своју веру у Јехову. Он је лично морао да упозна Јехову, што је и учинио. Усрдно се молио Богу: „Удели ми мудрост и разборитост да се могу владати на челу овог народа!“ (2. Летописа 1:10).

10. Зашто нема ништа лоше у томе ако постављамо искрена питања са исправним мотивима?

¹⁰ Јака вера се заснива на спознању. „Вера долази од онога што се чује“, рекао је Павле (Римљанима 10:17). Шта је тиме хтео да каже? Хтео је да каже да истраживањем Божје Речи јачамо веру и поуздање у Јехову, његова обећања и организацију. Ако постављамо искрена питања у вези с Библијом можемо добити задовољавајуће одговоре. Надаље, у Римљанима 12:2 налазимо следећи Павлов савет: ’Сами испитајте шта је добра и прихватљива и савршена Божја воља.‘ Како то можемо учинити? Тако што ћемо стећи ’тачно спознање истине‘ (Титу 1:1). Јеховин дух нам може помоћи да разумемо чак и тешке ствари (1. Коринћанима 2:11, 12). Треба да молимо Бога да нам помогне када нам је тешко да нешто разумемо (Псалам 119:10, 11, 27). Јехова жели да разумемо његову Реч, да верујемо у њу и да јој будемо послушни. Њему је драго када постављамо искрена питања са исправним мотивима.

Буди одлучан да угодиш Богу

11. (а) Која природна жеља може бити замка за нас? (б) Како можемо скупити храброст да одолимо притиску вршњака?

¹¹ Настој да угодиш Богу а не људима. Сасвим је природно што је наш идентитет у извесној мери одређен тиме што припадамо некој групи. Свима су  нам потребни пријатељи и осећамо се добро када смо прихваћени. У периоду адолесценције — као и касније у животу — притисак вршњака може бити веома јак, што код нас може пробудити снажну жељу да опонашамо друге или да им угодимо. Међутим, нашим познаницима и вршњацима није увек стало до наше добробити. Понекад само желе да им се неко придружи док раде оно што је лоше (Пословице 1:11-19). Када хришћанин попусти негативном притиску вршњака, он обично покушава да сакрије свој идентитет (Псалам 26:4, NW). „Не обликујте се више према овом систему ствари“, упозорио је апостол Павле (Римљанима 12:2). Јехова нам пружа унутрашњу снагу која нам је потребна да бисмо се борили против сваког таквог притиска да се прилагодимо (Јеврејима 13:6).

12. Које начело и који пример нам може помоћи да останемо чврсти у вери када је у питању наше поверење у Бога?

¹² Када спољни притисци прете да ослабе наш осећај хришћанског идентитета, добро је да се присетимо да је наша лојалност Богу много важнија од преовладавајућих трендова и од тога шта ће људи мислити о нама. У Изласку 23:2 налазимо корисно начело: „Не иди за мноштвом да би зло учинио.“ Када је већина Израелаца посумњала у Јеховину способност да испуни своја обећања, Халев је одлучно одбио да следи већину. Он је био сигуран да су Божја обећања поуздана и због таквог става био је богато награђен (Бројеви 13:30; Исус Навин 14:6-11). Да ли си на сличан начин спреман да се одупреш притиску да се прилагодиш већини како би сачувао свој однос с Богом?

13. Зашто је мудро да другима ставимо до знања да смо хришћани?

¹³ Јасно стави до знања да си хришћанин. Изрека да је напад најбоља одбрана односи се и на ситуације у којима треба да одбранимо свој хришћански идентитет. Када су се суочили с противљењем док су настојали да врше Јеховину вољу, верни Израелци у Јездриним данима су рекли: „Ми смо слуге Бога небеса и земље“ (Јездра 5:11). Страх нас може паралисати ако допустимо да на нас утичу реакције и критике непријатељски настројених људи. Ако тежимо да угодимо свима онда се може десити да затајимо као хришћани. Стога, не дај се застрашити. Увек је добро да другима јасно ставиш до знања да си Јеховин сведок. С поштовањем, али одлучно можеш предочити другима своја мерила, веровања и своје хришћанске ставове. Нека други знају да си одлучан да се држиш Јеховиних високих моралних мерила. Јасно покажи да око твоје хришћанске беспрекорности нема дискусије. Покажи да се поносиш својим моралним мерилима (Псалам 64:11). Ако останеш непоколебљив, то те може ојачати, заштитити и неке чак подстаћи да сазнају нешто више о Јехови и његовом народу.

14. Да ли ругање и противљење треба да нас обесхрабре? Објасни.

 ¹⁴ Наравно, неки ти се могу ругати и противити (Јуда 18). Немој се обесхрабрити ако други не реагују повољно на твој труд да им објасниш своје ставове (Језекиљ 3:7, 8). Без обзира на то колико си одлучан, никада нећеш уверити људе који не желе да се увере. Сети се фараона. Ниједна невоља ни чудо — чак ни смрт његовог прворођенца — нису га уверили да је Мојсије говорио у Јеховино име. Зато немој дозволити да те паралише страх од људи. Поуздање и вера у Бога могу нам помоћи да савладамо страх (Пословице 3:5, 6; 29:25).

Учи из прошлости, гради за будућност

15, 16. (а) Шта је наше духовно наслеђе? (б) Како нам користи ако у светлу Божје Речи размишљамо о нашем духовном наслеђу?

¹⁵ Цени своје духовно наслеђе. Хришћанима ће користити ако у светлу Божје Речи размишљају о свом богатом духовном наслеђу. То наслеђе обухвата истину из Јеховине Речи, наду у вечни живот и част да као објавитељи добре вести заступају Јехову. Да ли себе видиш међу његовим Сведоцима, међу почаствованим људима којима је поверено животоспасавајуће дело проповедања о Краљевству? Присети се да сам Јехова каже: „Ви сте моји сведоци“ (Исаија 43:10).

¹⁶ Можеш поставити себи питања као што су: ’Колико ми значи ово духовно  наслеђе? Да ли ми је толико важно да ћу због њега вршење Божје воље ставити на прво место у свом животу? Да ли ценим то наслеђе толико да ми то може пружити снагу да се одупрем било ком искушењу због ког бих га могао изгубити?‘ Наше духовно наслеђе може нам пружити и дубок осећај духовне сигурности који се може наћи само у Јеховиној организацији (Псалам 91:1, 2). Размишљање о изванредним догађајима из савремене историје Јеховине организације помоћи ће нам да схватимо да нико и ништа не може да уклони Јеховин народ с лица земље (Исаија 54:17; Јеремија 1:19).

17. Шта је још потребно осим ослањања на наше духовно наслеђе?

¹⁷ Наравно, не можемо се ослонити само на наше духовно наслеђе. Свако од нас мора стећи близак однос с Богом. Након што је Павле напорно радио на томе да изгради веру хришћана из Филипа, написао им је: „Зато, вољени моји, као што сте увек били послушни, не само за време моје присутности него још много спремније сада за време моје одсутности, радите на свом спасењу са страхом и дрхтањем“ (Филипљанима 2:12). Не можемо очекивати да ће неко други радити на нашем спасењу.

18. Како нам хришћанске активности могу помоћи да будемо свеснији свог хришћанског идентитета?

¹⁸ Потпуно се заокупи хришћанским активностима. Каже се да рад „обликује човека“. Данашњим хришћанима је поверено важно дело проповедања добре вести о Божјем успостављеном Краљевству. Павле је рекао: „Будући да сам ја, у ствари, апостол нацијама, ја славим своју службу“ (Римљанима 11:13). Проповедање нас чини различитим од света и оно представља битно обележје нашег хришћанског идентитета. Ако се потпуно заокупимо и другим теократским активностима, као што су хришћански састанци, градња места за обожавање, помагање другима у невољи и томе слично, то нам може помоћи да будемо свеснији свог хришћанског идентитета (Галатима 6:9, 10; Јеврејима 10:23, 24).

Јасан идентитет, опипљиви благослови

19, 20. (а) Које користи ти лично имаш од тога што си хришћанин? (б) Од чега зависи то ко смо ми у ствари?

¹⁹ Застани на трен и размисли о многим користима и предностима које имамо зато што смо прави хришћани. Имамо предност да нас лично Јехова призна. Пророк Малахија је рекао: „Говорише један другоме они који се Бога боје: Јехова их посматра и слуша, и пред њим се књига за спомен написа, за оне који се Јехове боје и који часте име његово“ (Малахија 3:16). Бог нас сматра својим пријатељима (Јаков 2:23). Сврха и смисао живота, као и јасни циљеви који воде до резултата обогаћују наш живот. Такође нам је пружена и нада у вечни живот (Псалам 37:9).

²⁰ Присети се да то ко си у ствари и колико вредиш зависи од тога колико вредиш у Божјим очима, а не од тога шта други људи мисле о теби. Други нас могу проценити према мањкавим људским мерилима. Међутим, наша стварна вредност зависи од Божје љубави и његовог личног занимања за нас, јер ми припадамо њему (Матеј 10:29-31). С друге стране, захваљујући љубави коју имамо према Богу можемо бити дубоко свесни свог идентитета и имати најбоље вођство у животу. „Ако неко воли Бога, њега Бог познаје“ (1. Коринћанима 8:3).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

• Зашто је за хришћане важно да сачувају свој духовни идентитет?

• Како можемо учврстити свој хришћански идентитет?

• Који нам чиниоци могу помоћи да донесемо исправну одлуку када се питамо коме да угодимо?

• Како то што смо потпуно свесни свог идентитета може утицати на нашу будућност као хришћана?

[Питања за разматрање]

[Слике на 21. страни]

Ако се потпуно заокупимо хришћанским активностима, то ће учврстити наш хришћански идентитет