Чуда која сте и сами видели!

ДРУГО значење речи чудо јесте „оно што изазива опште чуђење, чудна, необична појава“. Сви смо видели ову врсту чуда, независно од Божје интервенције.

Како су стицали све веће знање о физичким законима природе, људи су могли да ураде оно што се некад сматрало немогућим. На пример, пре неколико стотина година, већина људи би вероватно сматрала немогућим оно што су достигнућа савременог доба учинила сасвим уобичајеним — на пример, компјутере, телевизију, свемирску технологију и слично.

Увиђајући да су само делимично открили чудесне ствари које се налазе у ономе што је Бог створио, неки научници  признају да више не могу са сигурношћу тврдити да је нешто немогуће. Углавном ће радије рећи да је нешто невероватно. Тако остављају простора за будућа „чуда“.

Чак и ако имамо на уму основно значење речи чудо, мислећи на догађаје који се приписују ’деловању натприродних сила‘, можемо рећи да је свако од нас видео чуда. На пример, ми посматрамо сунце, месец и звезде — а то су све дела ’натприродне силе‘, самог Створитеља. Осим тога, ко у детаље може објаснити како функционише људско тело, како ради наш мозак или како се развија људски ембрион? У књизи The Body Machine стоји: „Људски организам, којим управља централни нервни систем, сложен је сензорни уређај, покретни мотор који управља самим собом, компјутер који се сам обнавља — чудесно и у много чему мистериозно стварство.“ Бог који је створио „људски организам“ и те како је учинио чудо које нас увек изнова задивљује. Постоје и другачија чуда која сте видели, иако можда нисте на њих гледали као на чуда.

Може ли једна књига бити чудо?

Ниједна књига није толико широко дистрибуисана као Библија. Да ли сматрате да је та књига чудо? Можемо ли њено постојање приписати ’деловању натприродне силе‘? Истина, Библију су писали људи, али они су тврдили да записују Божје мисли, а не своје (2. Самуилова 23:1, 2; 2. Петрова 1:20, 21). Размислите о томе. Библију је писало око 40 писаца, који су живели у раздобљу од 1 600 година. Били су различитог порекла, с обзиром да је међу њима било пастира, војних лица, рибара, државних службеника, свештеника и краљева. Па ипак, пренели су јединствену поруку наде која је и истинита и тачна.

Захваљујући томе што детаљно проучавају Библију, Јеховини сведоци је прихватају „не као реч људску, него, као што она заиста и јесте, као реч Божју“, како је написао апостол Павле (1. Солуњанима 2:13). Њихове публикације су током година објасниле како се привидне противречности у ствари слажу са поруком целе Библије. Овај унутрашњи склад сам је по себи доказ да је Бог аутор ове књиге. a

Осим Библије ниједна друга књига није била изложена тако одлучним покушајима да се уништи. Па ипак, она и даље постоји и то на више од 2 000 језика, било да се ради о комплетној Библији или само неким њеним деловима. Божја рука види се и у томе што је опстала као књига и што је њен текст сачуван у потпуности. Библија је право чудо!

Чудо које је ’живо и има моћ‘

Чуда из прошлости — чудесна излечења и ускрсења — више се не дешавају. Међутим, имамо разлог да верујемо да ће се у Божјем новом свету који долази таква чуда поново дешавати, али овога пута на целој земљи. Донеће трајно олакшање  и надмашиће чак и оно што ми данас можемо да замислимо.

Библија, која је и сама једно чудо, чак и данас може да учини нешто равно чуду тако што мотивише људе да промене своју личност набоље. (Видите пример у оквиру „Моћ Божје Речи“ на 8. страни). У Јеврејима 4:12 стоји: „Божја реч је жива и има моћ и оштрија је од сваког двосеклог мача и продире чак дотле да раздваја душу и дух, зглобове и њихову мождину, и може разабрати помисли и намере срца.“ Заиста, Библија је променила живот више од шест милиона људи широм света, пружајући њиховом животу смисао и дивну наду за будућност.

Зашто не бисте допустили да Библија учини чудо и у вашем животу?

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

МРТАВ ИЛИ ЈОШ УВЕК ЖИВ?

Према Јовану 19:33, 34, Исус је већ био мртав када га „један од војника копљем убоде у бок, и одмах изађе крв и вода“. Међутим, Матеј 27:49, 50 показује да је Исус још увек био жив када се ово десило. Откуд та разлика?

Мојсијев закон је забрањивао да се злочинац остави ноћу на мученичком стубу (Поновљени закони 21:22, 23). Стога, у Исусовим данима, ако би злочинац пред крај дана још увек био жив, обичај је био да му се поломе ноге како би пре умро. Тако он више не би могао да се усправи да би нормално дисао. Пошто војници Исусу нису поломили ноге, док су то учинили двојици злочинаца који су били прибијени на стуб поред њега, очигледно су мислили да је Исус већ мртав. Војник му је вероватно копљем пробо бок само да би отклонио сваку сумњу и да би спречио могућност да га касније поврате у живот и прогласе да је ускрснуо.

Стих из Матеја 27:49, 50 извештава о овом догађају другачијим редоследом. Ту стоји: „Један други човек узе копље и проби му бок, и изађе крв и вода. А Исус опет повика из свег гласа и испусти дух.“ Међутим, реченица која је овде у курзиву не појављује се у свим древним манускриптима. Према многим ауторитетима, ова реченица је касније узета из Јовановог јеванђеља, али је убачена на погрешно место. Зато се у многим преводима она налази у загради или се додаје фуснота у којој стоји објашњење, или се једноставно изоставља.

Главни текст од Весткота и Хорта, који је у великој мери коришћен као основа за Превод Нови свет, ову реченицу ставља у двоструку заграду. Уз њу такође стоји белешка да постоји „снажна претпоставка да су је додали преписивачи“.

Дакле, постоји јасан доказ да је оно што пише у Јовану 19:33, 34 тачно и да је Исус већ био мртав када га је римски војник пробо копљем.

 [Оквир⁄Слика на 8. страни]

МОЋ БОЖЈЕ РЕЧИ

Детлеф, који је одрастао као дете разведених родитеља, уплео се у свет дроге, алкохола и хеви-метала још док је био у тинејџерским годинама. b Придружио се групи познатој као скинхедси и због насилног понашања убрзо је имао проблема с полицијом.

Године 1992, у једном бару у североисточној Немачкој избила је туча између 60 скинхедса и око 35 панкера. Један панкер по имену Томас био је тако озбиљно претучен да је умро. Неколико коловођа, укључујући и Детлефа, добили су затворске казне након суђења о ком се много говорило у медијима.

Убрзо након што је Детлеф изашао из затвора, добио је један летак од Јеховиних сведока. Летак је био под називом „Зашто је живот тако пун проблема?“ Детлеф је одмах увидео истинитост оног што је прочитао и почео је да проучава Библију са Сведоцима. То је потпуно изменило његов живот. Године 1996. постао је реван Јеховин сведок.

Некадашњи панкер, Зигфрид, био је добар пријатељ Томаса, младића који је настрадао. Касније је и он постао Сведок и сада служи као скупштински старешина. Када је Зигфрид посетио Детлефову скупштину како би одржао библијски говор (игром случаја, и Томасова мајка тамо повремено долази на састанке), Детлеф га је позвао на ручак. Пре десетак година, њихова мржња се не би могла обуздати. Данас је њихова братска љубав очигледна.

Детлеф и Зигфрид једва чекају да изразе добродошлицу Томасу када се буде вратио у живот у земаљском рају. Детлеф каже: „Само размишљање о томе дирне ме до суза. Тако ми је жао због онога што сам учинио.“ Обојица имају жељу да у будућности помогну Томасу, баш као што и данас помажу људима да упознају Јехову и да се радују нади коју Библија пружа.

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

Људско тело представља једно чудо стварања

[Извор]

Anatomy Improved and Illustrated, London, 1723, Bernardino Genga