Чуда — стварна или измишљена?

ПАЖЊУ једног човека привукла је налепница на бранику једног аутомобила који је прошао поред њега. На налепници је писало: „Чуда се догађају — само питајте анђеле“. Иако религиозан, тај човек није био сигуран шта то значи. Да ли то значи да возач верује у чуда? Или је то у ствари иронична изјава која открива недостатак вере и у чуда и у анђеле?

Можда ће вам бити занимљиво оно што је запазио немачки писац Манфред Бартел: „Чудо је реч која у моменту дели читаоце у два табора.“ Они који верују у чуда уверени су да се она догађају и то можда чак често. a На пример, извештава се да су верници у Грчкој у протеклих неколико година отприлике једном месечно тврдили да се догодило неко чудо. То је навело епископа Грчке православне цркве да каже реч опреза: „Верници теже ка томе да Богу, Марији и свецима припишу људске особине. Не би требало да верници иду тако далеко.“

У неким другим земљама, веровање у чуда није тако раширено. Према анкети института у Аленсбаху, објављеној у Немачкој 2002. године, 71 посто грађана ове земље сматра да су чуда измишљена, а не стварна. Међу онима који верују у чуда, а којих има мање од једне трећине, налазе се и три жене које тврде да су добиле поруку од Девице Марије. Неколико месеци након што им се Марија наводно појавила — заједно са анђелима и једним голубом — немачке новине Westfalenpost известиле су: „До сада се око 50 000 ходочасника, људи који су у потрази за излечењем, као и оних који су радознали, веома заинтересовало за визије које су имале ове жене.“ Очекивало се да ће још око 10 000 њих похрлити у то село у нади да ће се Марија поново појавити. Каже се да су се слична појављивања Девице Марије одиграла у Лурду у Француској 1858. и у Фатими у Португалу 1917.

Како је с нехришћанским религијама?

Веровање у чуда постоји готово у свим религијама. У делу The Encyclopedia of Religion објашњава се да су оснивачи будизма, хришћанства и ислама имали различита гледишта о чудима, али се запажа и следеће: „Историја о ономе што се догађало у овим религијама у годинама након оснивања непогрешиво показује да су чуда и приче о чудима нераздвојни део човековог религиозног живота.“ У овом делу такође стоји да је „сам Буда понекад чинио чуда“. Касније, када је „будизам пренесен у Кину, његови мисионари су често прибегавали испољавању чудотворних моћи“.

Након што се у овој енциклопедији говори о неколико таквих наводних чуда, закључује се: „Човек можда неће спремно  прихватити све ове приче о чудима које су испричали побожни биографи, али нема сумње да су оне смишљене с намером да се велича Буда, који је својим ревним присталицама могао да подари такве чудотворне моћи.“ У истом овом делу за ислам се каже: „Већина исламских верника никада није престала да очекује да ће видети неко чудо. Мухамед је у традицији (хадис) представљен као човек који је много пута чинио чуда у јавности... Верује се да свеци чак и после смрти чине чуда код својих гробова у корист верника, и људи их с религиозним жаром призивају у помоћ.“

Како је са чудима у хришћанству?

Међу онима који су прихватили хришћанство постоје различита мишљења. Неки сматрају да библијски извештаји о чудима која су вршили Исус Христ или Божје слуге претхришћанског времена говоре о стварним догађајима. С друге стране, многи се слажу с протестантским реформатором Мартином Лутером. У делу The Encyclopedia of Religion о њему се каже: „И Лутер и Калвин написали су да је време чуда завршено и да не треба очекивати да ће се она дешавати.“ Католичка црква је наставила да верује у чуда „не покушавајући да их интелектуално одбрани“, стоји у наведеној енциклопедији. Међутим, „академски кругови у Протестантској заједници сматрали су да се практиковање хришћанства углавном односи на морал и да ни Бог ни духовна створења не утичу нешто битније на свакодневни живот људи.“

Други који се изјашњавају као хришћани, укључујући и неке свештенике, сумњају да су се чуда о којима се говори у Библији стварно десила. Узмимо за пример догађај са горућим грмом, о коме се говори у Библији, у Изласку 3:1-5. У књизи  What the Bible Really Says објашњава се да многи немачки теолози на ово не гледају као на дословни извештај о чуду. Уместо тога, они то објашњавају као „симбол Мојсијеве унутрашње борбе, гриже савести“. У књизи се даље каже: „Такође би се могло разумети да је пламен у ствари цвеће у пуном цвату на сунчевој светлости Божје присутности.“

Можда сматрате да такво објашњење није нимало задовољавајуће. Стога, у шта треба веровати? Да ли је реално веровати да су се чуда икада догађала? А шта је са чудима у данашње време? Пошто не можемо да упитамо анђеле да нам то објасне, коме да се обратимо?

Гледиште Библије

Нико не може порећи да Библија говори о томе да је Бог у прошлости понекад чинио оно што људима није могуће. Читамо: „Народ свој си Израел из земље египатске извео знацима и чудесима, руком крепком и мишицом уздигнутом и великом стравом“ (Јеремија 32:21). Замислите, најмоћнија нација тог времена била је понижена тиме што јој је Бог нанео десет невоља, укључујући и смрт прворођенаца. Право чудо! (Излазак, поглавља 7-14).

Вековима касније, писци четири јеванђеља описали су око 35 чуда која је учинио Исус. Штавише, на основу њихових речи може се наслутити да је учинио чак и више чуда него што је записано. Да ли су та чуда стварна или измишљена? b (Матеј 9:35; Лука 9:11).

Ако је Библија оно што тврди да јесте — истинита Божја Реч — онда имамо добар разлог да верујемо у чуда о којима она говори. Библија отворено говори о чудима која су се догодила у прошлости — као што су чудесна излечења, ускрсења и томе слично— а исто тако јасно каже да се таква чуда више не догађају. (Видите оквир „Зашто се чуда више не дешавају као раније“ на 4. страни.) Да ли то значи да чак и они који прихватају Библију као књигу чињеница сматрају да нема основе за веровање у то да се чуда одигравају у данашње време? Нека нам следећи чланак одговори на то.

[Фусноте]

[Оквир на 4. страни]

ЗАШТО СЕ ЧУДА ВИШЕ НЕ ДЕШАВАЈУ КАО РАНИЈЕ?

У Библији се говори о разним чудима (Излазак 7:19-21; 1. Краљевима 17:1-7; 18:22-38; 2. Краљевима 5:1-14; Матеј 8:24-27; Лука 17:11-19; Јован 2:1-11; 9:1-7). Сврха многих од тих чуда била је та да идентификују Исуса као Месију и да пруже доказ да има Божју подршку. Исусови рани следбеници имали су чудесне дарове, као што су говорење језицима и пророковање (Дела апостолска 2:5-12; 1. Коринћанима 12:28-31). Такви чудесни дарови били су корисни за рану хришћанску скупштину. Зашто?

Један разлог је тај што је било врло мало примерака Писма. Обично су само богати људи поседовали свитке и књиге. У паганским земљама људи нису знали ништа о Библији нити о њеном Аутору, Јехови. Хришћанско учење морало се преносити усменим путем. Чудесни дарови су послужили као доказ да Бог користи хришћанску скупштину.

Међутим, Павле је објаснио да ће ови дарови престати када више не буде потребе за њима. „Што се тиче дарова прорицања, биће уклоњени; што се тиче језика, престаће; што се тиче спознања, биће уклоњено. Јер имамо делимично спознање и делимично проричемо; а кад дође оно што је потпуно, оно што је делимично биће уклоњено“ (1. Коринћанима 13:8-10).

Данас многи имају приступ Библији као и конкорданцијама и енциклопедијама. Више од шест милиона оспособљених хришћана помаже другима да стекну спознање о Богу, спознање које се темељи на Библији. Стога, чуда више нису неопходна да би сведочила за Исуса Христа као Избавитеља кога је послао Бог, нити да би пружила доказ да Јехова подржава своје слуге.