Вербални рат — зашто је тако болан?

„Откуда ратови и откуда борбе међу вама?“ (ЈАКОВ 4:1).

БИБЛИЈСКИ писац Јаков није то питање поставио војницима римских легија, које су тада водиле освајачке ратове; нити је покушавао да испита мотиве који су покретали герилску групу Јевреја, звану „људи с бодежима“, која је постојала у првом веку н. е. Јаков је имао на уму сукобе који могу настати чак и између двоје људи. Зашто је говорио о томе? Зато што међусобне борбе могу бити разорне баш као и дословни ратови. Размотрите следеће догађаје о којима се говори у Библији.

Синови Јакова, праоца израелског народа, толико су мрзели свог брата Јосифа да су га продали у ропство (Постање 37:4-28). Вековима касније, израелски краљ Саул је покушао да убије Давида. Зашто? Зато што му је завидео (1. Самуилова 18:7-11; 23:14, 15). У првом веку, две хришћанке по имену Еводија и Синтихија узнемириле су целу скупштину својим препиркама (Филипљанима 4:2).

У новије време, људи су своје несугласице решавали двобојима, користећи при том мач или пиштољ. Често је један од учесника у двобоју био убијен или осакаћен за цео живот. Данас они који су у завади обично не користе оружје, већ оштре, заједљиве речи. Иако не долази до крвопролића, вербални напади доводе до повређених осећања и нарушеног угледа. У таквим „ратовима“ често пате недужни.

Запазите шта се десило пре неколико година када је један англикански свештеник оптужио другога да је злоупотребио новац који је припадао цркви. Њихова свађа је обелодањена, и верници цркве у којој су служили поделили су се у таборе. Неки верници су одбијали да долазе на службу када је служио свештеник против кога су били. Верници су се међусобно толико презирали да су окретали главу један од другога када би дошли у цркву. Борба се још више заоштрила када је свештеник који је раније оптужио другог  свештеника и сам био оптужен за сексуални неморал.

Надбискуп од Кентерберија обратио се овој двојици свештеника називајући њихову борбу „раком“ и „скандалом којим се наноси срамота имену нашег Господа“. Године 1997, један од свештеника пристао је да се пензионише. Међутим, други се држао свог положаја све док није дошао у године када је морао да оде у пензију. Остао је ту докле год је могао и отишао је у пензију тек на свој 70. рођендан, 7. августа 2001. У новинама The Church of England Newspaper поменуто је да је тог дана кад је отишао у пензију био црквени празник „светог“ Виктриција. Ко је био „свети“ Виктриције? То је био бискуп из четвртог века за ког се каже да је био ишибан јер није желео да буде војник и да се бори. У тим новинама запажа се колико су различити били њихови ставови и каже се: „[За свештеника који је отишао у пензију] не може се рећи да је одбио да се бори у црквеној бици.“

Ови свештеници су могли избећи да повреде себе и друге да су применили савет из Римљанима 12:17, 18: „Никоме не враћајте зло за зло. Старајте се за оно што је добро у очима свих људи. Ако је могуће, колико до вас стоји, будите у миру са свим људима.“

Како је с вама? Ако вас неко увреди, да ли вас озлојеђеност тера да започнете вербални рат, или пак избегавате тешке речи и остављате места за помирење? Ако ви увредите некога, да ли избегавате ту особу у нади да ће време и заборав решити ваш проблем, или осећате потребу да се извините? Било да ви тражите опроштај или опраштате другима настојећи да се помирите, то ће допринети вашој добробити. Библијски савети нам могу помоћи да решимо чак и дугогодишње конфликте, о чему ће бити речи у наредном чланку.