Зашто је добро решавати несугласице

ЕД ЈЕ био на самрти, а Бил га је мрзео. Две деценије раније, Ед је донео једну одлуку због које је Бил остао без посла, и то је раздвојило ове некада блиске пријатеље. Сада је Ед покушавао да се извини Билу како би могао у миру да умре. Међутим, Бил није желео ни да чује за њега.

Скоро 30 година касније када се приближио крај Биловог живота, он је објаснио зашто није хтео да опрости. „Ед није морао да уради свом најбољем пријатељу то што је урадио. Једноставно нисам хтео да променим мишљење након двадесет година... Можда нисам био у праву, али тако сам се осећао.“ a

Личне размирице обично немају тако трагичан исход, али због њих људи често буду повређени или огорчени. Замисли како би се могао осећати неко ко би био у ситуацији попут Едове. Схвативши да је својом одлуком нанео штету другоме, он можда живи са осећањем кривице и великог губитка. Али боли га и када помисли на то како је његов увређени пријатељ одбацио њихово пријатељство као нешто сасвим безвредно.

Међутим, неко ко је у ситуацији попут Билове, на себе гледа као на недужну жртву и можда је дубоко повређен и озлојеђен. Он сматра да му је његов бивши пријатељ намерно нанео бол. Када дође до неких размирица између двоје људи, обично је свако од њих уверен да је у праву  и да онај други сноси сву кривицу. Зато се дешава да два бивша пријатеља воде рат, да тако кажемо.

Они воде борбу тихим оружјем — један окреће главу када пролази поред другога, и међусобно се игноришу када се нађу у неком друштву. Издалека се кришом посматрају или упућују један другом хладне, непријатељске погледе. Уколико разговарају, њихове речи су оштре или увредљиво секу попут ножева.

Иако можда изгледају као тоталне супротности један другоме, вероватно се слажу у неким стварима. Можда би обојица признала да имају озбиљне проблеме и да је тужно када се изгуби близак пријатељ. Вероватно обојица осећају бол због те отворене ране, и обојица знају да нешто треба предузети да би се она залечила. Али ко ће учинити први корак да изглади нарушене односе и успостави мир? Ниједан није вољан да то учини.

Пре две хиљаде година, апостоли Исуса Христа понекад су се жучно препирали (Марко 10:35-41; Лука 9:46; 22:24). Након једне такве препирке, Исус их је упитао: „О чему сте то путем расправљали?“ Пошто су се постидели, нико од њих није одговорио (Марко 9:33, 34). Исусова учења помогла су им да поново успоставе добре односе. Његови савети и савети неких његових ученика и данас помажу људима да реше несугласице и обнове разорена пријатељства. Хајде да видимо како.

Настојте да се помирите

„Не желим да разговарам с њим. Не желим више да га видим у животу.“ Ако сте некад рекли тако нешто у вези с неком особом, следећи стихови из Библије показују да треба нешто да предузмете.

Исус је дао следећу поуку: „Ако, дакле, доносиш свој дар на олтар и тамо се сетиш да твој брат има нешто против тебе, остави свој дар тамо пред олтаром, и иди; прво се помири са својим братом“ (Матеј 5:23, 24). Такође је рекао: „Ако твој брат почини грех, иди и разоткриј његову грешку само између себе и њега“ (Матеј 18:15). Било да сте ви повредили некога или је неко повредио вас, Исус ставља нагласак на то да ви што пре треба да рашчистите ствар с дотичном особом. Треба то да учините „у духу благости“ (Галатима 6:1). Циљ тог разговора није да сачувате свој углед тако што ћете се правдати, нити да натерате другу особу да се извини, већ је циљ да се помирите. Да ли је овај библијски савет делотворан?

Ернест је шеф у једној великој фирми. b Годинама је његов посао захтевао да решава деликатне ствари с разноразним људима и да одржава добре односе с њима. Видео је како лако може доћи до размирица. Он каже: „Понекад имам размирице с другима. Међутим, када се то деси, седнем да разговарам с том особом да бих решио проблем. Треба да одеш директно код те особе и да разговараш с њом у четири ока с циљем да се помириш. То увек успева.“

Алисија, која има пријатеље из разних култура, каже: „Понекад кажем нешто и онда схватим да је то можда повредило некога. Одем и извиним се тој особи. Можда се извињавам чешће него што бих морала, али осећам се боље кад то учиним премда особа можда и није повређена. Тако сам сигурна да нема неспоразума.“

 Савладавање препрека

Међутим, када су у питању размирице, на путу који води ка помирењу често постоје препреке. Да ли сте икада рекли: „Зашто ја морам први да приђем да бих се помирио? Он је крив.“ Или, да ли сте икада отишли до некога да решите проблем само да би вам та особа рекла: „Немам ја о чему да причам с тобом“? Неки људи реагују тако због емоционалног бола који су претрпели. У Причама Соломуновим 18:19 (ДК) стоји: ’Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.‘ Зато узмите у обзир осећања друге особе. Ако вас одбије, сачекајте да прође мало времена, а затим покушајте поново. Тада се ’утврђени град‘ може отворити и ’преворнице‘ могу бити уклоњене како би се отворила врата која воде ка помирењу.

Још једна препрека на путу ка помирењу тиче се достојанства особе. Неки људи сматрају да је извињење, па чак и сам разговор са особом која их је увредила, понижење за њих. Сасвим је у реду ако пазимо на своје достојанство, али ако неко избегава да се помири да ли то доприноси његовом достојанству или га у ствари руши? Да ли се бригом за своје достојанство у ствари прикрива понос?

Библијски писац Јаков показује да постоји веза између свадљивог духа и поноса. Након што говори о ’ратовима‘ и ’борбама‘ које неки хришћани воде међу собом, он даље каже: „Бог се супротставља охолима, а незаслужену доброту даје понизнима“ (Јаков 4:1-3, 6). Како охолост, то јест понос, може стајати на путу до помирења?

Понос заварава људе наводећи их да мисле како су бољи од других. Охоле особе сматрају да имају ауторитет да просуђују вредност других људи. На који начин? Када се појаве неке несугласице, оне на свог противника обично гледају као на изгубљени случај. Понос наводи људе да оне који се не слажу с њима просуде као особе које нису вредне пажње и које зато нису заслужиле да добију извињење. Стога, особе које води понос често не решавају конфликте већ допуштају да они трају.

Попут једне барикаде на аутопуту која доводи до застоја у саобраћају, понос нас често спречава да предузмемо кораке који воде ка миру. Стога, ако приметите да некад не желите да се помирите с неким, можда имате проблема с поносом. Како га можете савладати? Тако што ћете развијати особину која је супротна поносу — понизност.

Само радите супротно

Библија у веома позитивном светлу говори о понизности. „Плод скромности [’понизности‘, NW] и страха од Јехове, богатство су, слава су и живот“ (Пословице 22:4). У Псалму 138:6 читамо како Бог гледа на понизне а како на поносне људе: „Висок је Јехова и он види пониженог [„понизнога, NW] и охола из далека познаје.“

Многи људи сматрају да бити понизан значи исто што и бити понижен. Изгледа да светски владари исто тако гледају на то. Иако се читаве нације подлажу њиховој вољи, политичке вође се устежу од тога да понизно признају своје грешке. Ако би неки владар рекао: „Жао ми је“, то би одмах било објављено у вестима. На пример, недавно се један бивши државни службеник извинио за свој пропуст који је довео до једне фаталне несреће, и његове речи су се појавиле у новинским насловима.

Понизност је особина онога ко је понизан и ко не сматра себе превише важним, и супротна је поносу и охолости. Понизност је у ствари гледиште које особа има о себи а не мишљење које други имају о њој. Када особа понизно признаје своје грешке и искрено тражи опроштај, то је не понижава; баш напротив, она тако стиче још већи углед. У Библији стоји: „Срце се човеку пред пропаст подиже, али је скромност претходница славе“ (Пословице 18:12).

 Што се тиче политичара који се не извињавају за своје грешке, један професор је рекао: „Нажалост, изгледа да они сматрају да је знак слабости уколико се признају грешке. Слаби и несигурни људи тешко да икада кажу: ’Извини.‘ Само храбри и срчани људи не сматрају да је њихов углед нарушен ако кажу: ’Погрешио сам.‘“ Исто је и са онима који немају политичку моћ. Ако се трудите да понос замените понизношћу, много су већи изгледи да се помирите са особом с којом сте дошли у конфликт. Погледајте како се једна породица уверила у то.

Однос између Џули и њеног брата Вилијама постао је прилично затегнут услед једног неспоразума. Вилијам се толико наљутио на Џули и њеног мужа Џозефа да је прекинуо све контакте с њима. Чак им је вратио све поклоне које су му дали током година. Месеци су пролазили и уместо блискости која је некада владала између брата и сестре, завладала је огорченост.

Међутим, Џозеф је одлучио да примени савет из Матеја 5:23, 24. Покушао је да у духу благости приђе брату своје супруге и послао му је неколико писама у којима се извинио што су га увредили. Такође је подстакао своју жену да опрости брату. С временом је Вилијам схватио да Џули и Џозеф искрено желе да се помире и зато је смекшао. Вилијам и његова жена састали су се са Џули и Џозефом; извинили су се једни другима, загрлили се и обновили своје пријатељство.

Ако желите да решите конфликте које имате с неким, стрпљиво примењујте библијска учења и настојте да се помирите са особом. Јехова ће вам помоћи. Оно што је Бог рекао древном Израелу показаће се истинитим и у вашем случају: „Ох да си ти заповести моје слушао! Мир би твој као река био“ (Исаија 48:18).

[Фусноте]

[Слике на 7. страни]

Често се извињењем могу поново успоставити добри односи