Изабране мисли из књиге о Рути
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из књиге о Рути
ТО ЈЕ дирљива драма о лојалности коју су две жене показале једна према другој. То је извештај о поштовању према Јехови Богу и поверењу у његове припреме. То је прича која подвлачи чињеницу да је Јехова био живо заинтересован за лозу која ће водити до Месије. То је дирљива приповетка о радости и жалости у једној породици. Библијска књига о Рути јесте све то и још много више.
Књига о Рути обухвата период од око 11 година „у време судија“ у Израелу (Рута 1:1). Догађаји који су ту описани највероватније су се одиграли на почетку владавине судија, пошто је земљопоседник Воз, један од главних ликова ове истините драме, био син Раве која је живела у време Исуса Навина (Исус Навин 2:1, 2; Рута 2:1; Матеј 1:5). Причу је вероватно записао пророк Самуило 1090. године пре н. е. То је једина библијска књига која носи име једне жене која није била Израелка. Порука коју преноси ова књига ’жива је и има моћ‘ (Јеврејима 4:12).
„КУД ИДЕШ ТИ ИЋИ ЋУ И ЈА“
Када Нојемина и Рута стижу у Витлејем, привлаче пажњу становника. Говорећи о старијој од њих две, жене из града се питају: „Је ли то Нојемина?“ Нојемина на то каже: „Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ме Свемоћни напуни жалости. Свега сам имала кад сам отишла а празну ме врати Јехова“ (Рута 1:19-21).
Када је због глади у Израелу морала да се из Витлејема пресели у Моав, Нојемина је ’имала свега‘ јер је имала мужа и два сина. Међутим, неко време након што су се населили у Моаву, њен муж Елимелех је умро. Касније су се њена два сина оженила Моавкама по имену Орфа и Рута. Након десетак година, њени синови умиру не оставивши потомство, и три жене тако остају саме. Када свекрва Нојемина одлучује да се врати у Јуду, удовице њених синова полазе с њом. Успут Нојемина говори својим снахама да се врате у Моав и удају се за неког из свог народа. Орфа пристаје на то. Међутим, Рута се држи чврсто уз Нојемину и каже: „Куд идеш ти ићи ћу и ја, где се ти настаниш настанићу се и ја; твој ће народ мени мој народ бити и твој Бог мој Бог“ (Рута 1:16).
Две удовице, Нојемина и Рута, стижу у Витлејем о почетку јечмене жетве. Користећи једну припрему која је постојала у Божјем Закону, Рута почиње да пабирчи на њиви која је случајно припадала једном Елимелеховом рођаку — старијем Јеврејину по имену Воз. Рута стиче Возову наклоност и наставља да пабирчи на његовој њиви „докле се не сврши и жетва јечмена и жетва пшенична“ (Рута 2:23).
Одговори на библијска питања:
1:8 — Зашто је Нојемина рекла својим снахама да се врате „свака у дом матере своје“ а не у дом свог оца? Не каже се да ли је Орфин отац тада још увек био жив. Међутим, за Рутиног оца се зна да јесте (Рута 2:11). Па ипак, Нојемина је можда говорила о мајчином дому јер је мислила да ће их указивање на мајку подсетити на утеху коју им може пружити мајчина наклоност. То би нарочито било утешно за ћерке савладане тугом због тога што су се морале раздвојити од своје вољене свекрве. Њена изјава такође је могла указивати на то да су за разлику од Нојемине, Рутина и Орфина мајка имале сигуран дом.
1:13, 21 — Да ли је Јехова био тај који је учинио да Нојемина буде у жалости и да ли ју је стварно он уцвелио? Није. Нојемина није оптуживала Бога. Међутим, имајући у виду све што јој се десило, Нојемина је мислила да је Јехова имао нешто против ње. Била је огорчена и изгубила је наду. Штавише, у то време се потомство сматрало благословом од Бога а неплодност проклетством. Пошто није имала унучад, а и синови су јој умрли, Нојемина је можда то сматрала доказом да ју је Јехова понизио.
2:12 — Какву је ’потпуну награду‘ Рута примила од Јехове? Рута је родила сина и тако добила предност да постане карика у најважнијој лози у историји — лози која је водила до Исуса Христа (Рута 4:13-17; Матеј 1:5, 16).
Поука за нас:
1:8; 2:20 (NW). Упркос трагедијама које је доживела, Нојемина је сачувала поверење у Јеховину лојалну љубав. Тако би требало да буде и с нама, посебно када подносимо тешке кушње.
1:9. Дом треба да буде више од места где чланови породице једу и спавају. Требало би да буде мирно место одмора и утехе.
1:14-16. Орфа се ’вратила к народу своме и к боговима својим‘. Међутим, Рута то није учинила. Она је оставила удобност и сигурност коју је имала у својој земљи и остала је лојална Јехови. Ако развијамо лојалну љубав према Богу и показујемо самопожртвован дух, то ће нам помоћи да не подлегнемо себичним жељама и да се не ’повучемо за уништење‘ (Јеврејима 10:39).
2:2. Рута је желела да иде да пабирчи и тако искористи припрему за странце и оне који су били у невољи. Била је понизна у срцу. Сиромашни хришћани не треба да буду и сувише поносни да прихвате помоћ коју им из љубави пружају суверници, или помоћ коју влада обезбеђује за особе попут њих.
2:7. Иако је имала право да пабирчи, Рута је прво тражила дозволу за то (Левитска 19:9, 10). То је био знак њене смерности, то јест кротости. И ми смо мудри ако ’тражимо смерност‘, јер „смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира“ (Софонија 2:3; Псалам 37:11).
2:11. Рута је Нојемини била нешто више од рођаке. Била јој је и прави пријатељ (Пословице 17:17). Њихово пријатељство је било чврсто јер се темељило на љубави, лојалности, саосећању, љубазности и самопожртвованом духу. Што је још важније, темељило се на духовности коју су њих две имале — на њиховој жељи да служе Јехови и да га обожавају. И ми имамо прилику да развијамо искрено пријатељство с правим обожаваоцима.
2:15-17. Чак и када је Воз олакшао посао Рути, она је наставила да „пабирчи на њиви до вечера.“ Рута је била марљив радник. Требало би да и хришћани буду познати као марљиви радници.
2:19-22. Нојемина и Рута су уживале у пријатном разговору у вечерњим сатима. Нојемина се као старија занимала за оно што се дешавало младој Рути, и обе су отворено изражавале своје мисли и осећања. Зар не би требало тако да буде и у једној хришћанској породици?
2:22, 23. За разлику од Јаковљеве ћерке Дине, Рута је тражила друштво оних који су обожавали Јехову. Заиста добар пример за нас! (Постање 34:1, 2; 1. Коринћанима 15:33).
НОЈЕМИНА ПОНОВО ’ИМА СВЕГА‘
Нојемина је престара да би имала деце. Зато говори Рути да уместо ње ступи у брак са откупитељем, то јест да склопи деверски брак. У складу с Нојемининим упутством, Рута пита Воза да буде њен откупитељ. Воз је спреман на то. Међутим, постоји један ближи рођак коме најпре треба пружити ту прилику.
Воз не губи време. Одмах следећег јутра, окупља десеторицу људи између витлејемских старешина и пред њима пита тог рођака да ли је спреман да искористи право откупа. Човек то одбија. Стога се Воз као откупитељ жени Рутом. Рађа им се син Овид, који касније постаје Давидов деда. Жене из Витлејема сада говоре Нојемини: „Благословен да је Јехова... Ово ће дете укрепити душу твоју и биће помоћ старости твојој, јер га роди снаха твоја која те воли и која ти више вреди од седам синова“ (Рута 4:14, 15). Жена која се ’празна‘ вратила у Витлејем, сада поново ’има свега‘! (Рута 1:21).
Одговори на библијска питања:
3:11 — Зашто је Рута била на гласу као „ваљана жена“? Други се нису дивили Рути због ’плетења косе и стављања златног накита или ношења горњих хаљина‘. Уместо тога, дивили су јој се због ’тајне особе срца‘ — због њене лојалности и љубави, понизности и смерности, марљивости и самопожртвованог духа. Све богобојазне жене треба да теже да буду на добром гласу попут Руте тако што ће се трудити да развијају ове особине (1. Петрова 3:3, 4; Пословице 31:28-31).
3:14 — Зашто су се Рута и Воз пробудили пре зоре? Не зато што су током ноћи учинили нешто неморално и зато што су желели то да прикрију. Очигледно је у то време било уобичајено да жене које су тражиле право деверског брака ураде оно што је Рута те ноћи учинила. Рута је поступила онако како јој је Нојемина рекла. Штавише, Возова реакција показује да није видео ништа лоше у ономе што је Рута урадила (Рута 3:2-13). Очигледно су Рута и Воз устали рано ујутро како би избегли неосноване гласине.
3:15 — Зашто је Воз Рути дао баш шест мера јечма? Овај поступак је можда указивао на то да се Рутин дан одмора ближио баш као што је након шест радних дана следио дан одмора. Воз ће се побринути да она има „починак“ у дому свог мужа (Рута 1:9; 3:1). Такође је могуће да је шест мера јечма било све што је Рута могла понети на глави.
3:16 — Зашто је Нојемина упитала Руту: „Јеси ли ти, кћери моја?“ Зар није препознала своју снаху? То је могуће, јер је можда још био мрак кад се Рута вратила Нојемини. Међутим, Нојеминино питање је такође могло значити да је желела да зна да ли се Рути можда десило нешто ново у вези с њеним откупитељем.
4:6 — Како би неко могао ’разасути‘ своје наслеђе ако би постао откупитељ? Пре свега, ако би неко ко осиромаши продао земљу која је његово наслеђе, откупитељ би морао да купи земљу по цени која би била одређена на основу броја година које су преостале до јубиларне године (Левитска 25:25-27). Тако би умањио вредност свог имања. Штавише, ако би се Рути родио син, он би наследио купљену њиву пре него било који блиски рођак откупитеља.
Поука за нас:
3:12; 4:1-6. Воз се савесно држао Јеховиних припрема. Да ли и ми савесно поступамо по теократском реду? (1. Коринћанима 14:40).
3:18. Нојемина је имала поверење у Воза. Зар не треба да и ми имамо слично поверење у наше верне суобожаваоце? Штавише, Рута је била спремна да ступи у деверски брак чак и с човеком ког није ни познавала, чије се име и не помиње у Библији (Рута 4:1). Зашто? Зато што је имала поверење у Божју припрему. Да ли и ми имамо слично поверење? На пример, када је у питању тражење брачног друга да ли слушамо савет да ступимо у брак „само у Господу“? (1. Коринћанима 7:39).
4:13-16. Иако је била Моавка и бивши обожавалац бога Хемоса, какву је само предност Рута добила! Тиме се доказало начело да „не зависи то од онога који хоће нити од онога који трчи, него од Бога, који се смилује“ (Римљанима 9:16).
Бог нека вас „узвиси у право време“
Књига о Рути приказује Јехову као Бога лојалне љубави, који поступа у корист својих лојалних слугу (2. Летописа 16:9). Када размишљамо о томе како је Рута била благословљена, видимо колико је вредно поуздати се у Бога и имати безусловну веру, потпуно верујући „да он постоји и да награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6).
Рута, Нојемина и Воз имали су потпуно поверење у Јеховину припрему и због тога су добро прошли. Слично томе, „Бог чини да сва његова дела заједно сарађују на добро оних који воле Бога, оних који су позвани у складу с његовом намером“ (Римљанима 8:28). Узмимо зато к срцу савет апостола Петра: „Понизите се, дакле, под моћну Божју руку, да вас узвиси у право време; док све своје бриге бацате на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:6, 7).
[Слика на 26. страни]
Да ли знаш зашто Рута није напустила Нојемину?
[Слика на 27. страни]
Зашто је Рута била на гласу као „ваљана жена“?
[Слика на 28. страни]
Какву је ’потпуну награду‘ Рута примила од Јехове?