Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из Прве Самуилове

БИЛО је то године 1117. пре н. е. Прошло је око три стотине година откако је Исус Навин довршио освајање Обећане земље. Израелске старешине долазе пред Јеховиног пророка с једним необичним захтевом. Пророк се моли у вези с тим, и Јехова им даје то што су желели. То представља крај периода судија и почетак ере људских краљева. Библијска књига Прва Самуилова говори о узбудљивим догађајима који су се збивали уочи те прекретнице у израелској историји.

Прва Самуилова, коју су писали Самуило, Натан и Гад, обухвата период од 102 године — од 1180. до 1078. пре н. е. (1. Летописа 29:29). То је прича о четворици израелских вођа. Двојица су била судије, а двојица краљеви; двојица су била послушна Јехови, а двојица нису. Такође упознајемо две примерне жене и једног ратника који је храбар, али и благ. Ти примери нам пружају вредне поуке о ставовима и поступцима које треба да опонашамо, као и о онима које треба да избегавамо. На тај начин, садржај Прве Самуилове може снажно да утиче на наше мисли и дела (Јеврејима 4:12).

САМУИЛО КАО СУДИЈА ЗАМЕЊУЈЕ ИЛИЈА

(1. Самуилова 1:1–7:17)

Време је за Празник сеница и Ана, која живи у Рами, ван себе је од радости. a Јехова је услишио њене молитве и родила је сина. Да би испунила завет, она доводи свог сина Самуила да служи у ’дому Јеховином‘. Тамо дечак остаје „у служби Јеховиној код свештеника Илија“ (1. Самуилова 1:24; 2:11). Самуило је још у нежним годинама када му се Јехова обраћа и изриче осуду над Илијевим домом. Док Самуило одраста, цео израелски народ увиђа да је он Јеховин пророк.

Касније Филистеји нападају Израелце. Отимају им ковчег савеза и убијају Илијева два сина. Када је то чуо, остарели Илије, који је ’био судија у Израелу четрдесет година‘, умире (1. Самуилова 4:18). Филистеји увиђају да им је то што су поседовали ковчег нанело многе невоље, те га враћају Израелцима. Сада је Самуило судија у Израелу и у земљи влада мир.

Одговори на библијска питања:

2:10 — Зашто се Ана молила Јехови да ’да̂ снагу краљу своме‘ кад Израел тада још није имао људског краља? Још у Мојсијевом Закону је било проречено да ће Израелци имати људског краља (Поновљени закони 17:14-18). У пророчанству које је изрекао на самрти, Јаков је рекао: „Скиптар се [симбол краљевске власти] неће одвојити од Јуде“ (Постање 49:10). Штавише, што се тиче Саре, преткиње свих Израелаца, Јехова је рекао: „Из ње ће изићи и краљеви народа“ (Постање 17:16). Дакле, Ана се молила за будућег краља.

3:3 — Да ли је Самуило заиста спавао у Светињи над светињама? Није. Самуило је био Левит из несвештеничке Катове породице (1. Летописа 6:33-38). Зато му није било дозвољено да ’улази да гледа свете ствари‘ (Бројеви 4:17-20). Једини део светилишта ком је Самуило имао приступ било је двориште шатора састанка. Изгледа да је тамо спавао. Илије је вероватно такође спавао негде у дворишту. Израз „у коме бејаше ковчег Божји“ очигледно се односи на подручје светилишта.

 7:7-9, 17 — Зашто је Самуило принео жртву паљеницу у Миспи и сазидао олтар у Рами, када је требало да се жртве редовно приносе само на месту које је Јехова изабрао? (Поновљени закони 12:4-7, 13, 14; Исус Навин 22:19). Након што је свети ковчег однесен из шатора у Силому, Јеховина присутност тамо више није била очигледна. Зато је Самуило као Божји представник принео жртву паљеницу у Миспи и поставио олтар у Рами. Изгледа да је Јехова одобрио тај поступак.

Поука за нас:

1:11, 12, 21-23; 2:19. Анино ослањање на Јехову у молитви, њена понизност, захвалност за Јеховину доброту и постојана мајчинска љубав служи као пример свим богобојазним женама.

1:8. Елкана је пружио одличан пример за то како друге крепити речима! (Јов 16:5). Потиштеној Ани је најпре поставио једно питање којим је није ни за шта оптужио, наиме: „Зашто је твоје срце жалосно?“ Тако се она охрабрила да говори о својим осећањима. Затим ју је уверио у своју наклоност: „Нисам ли за тебе бољи него десет синова?“

2:26; 3:5-8, 15, 19. Ако марљиво извршавамо дело које нам је Бог доделио, ако извлачимо корист из духовне поуке и ако смо учтиви и пуни поштовања, бићемо ’мили‘ и Богу и људима.

4:3, 4, 10. Чак ни свети предмет као што је ковчег савеза није представљао чудесну заштиту. Морамо се ’чувати идола‘ (1. Јованова 5:21).

ПРВИ ИЗРАЕЛСКИ КРАЉ — УСПЕХ ИЛИ ПРОМАШАЈ?

(1. Самуилова 8:1–15:35)

Самуило током целог свог живота остаје веран Јехови, али његови синови не ходе Божјим путем. Када израелске старешине траже људског краља, Јехова им то допушта. Самуило поступа у складу с Јеховиним упутством и помазује за краља Саула, једног стаситог Израелца из Бењаминовог племена. Саул побеђује Амонце и тако се учвршћује на свом положају као краљ.

Саулов неустрашив син Јонатан задаје пораз филистејској војсци. Затим огромна филистејска војска напада Израелце. Саул у паници самоиницијативно приноси жртву паљеницу, и на тај начин показује непослушност. Храбри Јонатан, водећи са собом само момка који му је носио оружје, напада другу филистејску стражу. Међутим, због Саулове брзоплето изречене заклетве, победа није потпуна. Саул је ’ратовао‘ са свим својим непријатељима (1. Самуилова 14:47). Међутим, након што је поразио Амаличане, није био послушан Јехови јер је поштедео оно што је било ’одређено за уништење‘ (Левитска 27:28, 29, NW). На крају је Јехова одбацио Саула као краља.

Одговори на библијска питања:

9:9 — Које је значење следећих речи: „Ко се сада зове пророк, у старо се време зваше виделац“? Ове речи можда указују на то да су у Самуиловим данима и у данима израелских краљева пророци постали угледнији и да је стога реч „виделац“ замењена речју „пророк“. Самуило се сматра првим пророком (Дела апостолска 3:24).

14:24-32, 44, 45 — Да ли је Јонатан изгубио Божју наклоност зато што је јео мед и тако прекршио Саулову заклетву? Не можемо закључити да је Јонатан због тог поступка изгубио Божју наклоност. Пре свега, Јонатан није ни знао за заклетву коју је изрекао његов отац. Штавише, Саул је изрекао заклетву или због лажне ревности или због неисправног гледишта о краљевској моћи, и народ је имао проблеме због тога. Како би таква заклетва могла имати Божје одобравање? Иако је Јонатан био спреман да сноси последице тога што је прекршио заклетву, његов је живот био поштеђен.

15:6 — Зашто је Саул био посебно обзиран према Кенејима? Кенеји су били потомци Мојсијевог таста. Они су помагали Израелцима када су отишли са Синајске  горе (Бројеви 10:29-32). У Хананској земљи, Кенеји су неко време боравили с Јудиним синовима (Судије 1:16). Иако су касније живели међу Амаличанима и другим народима, Кенеји су задржали пријатељске односе са Израелцима. Дакле, Саул је имао добар разлог због ког је поштедео Кенеје.

Поука за нас:

9:21; 10:22, 27. Скромност и понизност коју је Саул имао када је постао краљ представљале су заштиту за њега, јер су га спречиле да поступи непромишљено када га неки ’неваљали људи‘ нису прихватили као краља. Такав мисаони став и те како нас може заштитити од непромишљеног поступања!

12:20, 21. Немојмо никада дозволити „ништавим стварима“, као што су поуздање у човека и у војну моћ нација или пак идолопоклонство, да нас одвуку од служења Јехови.

12:24. Да бисмо имали страх пун поштовања према Јехови и да бисмо му служили целим срцем, неопходно је да ’видимо какву је силу он показивао‘ у корист свог народа у древна времена и у савремено доба.

13:10-14; 15:22-25, 30. Чувајмо се да не постанемо дрски — то јест непослушни или поносни (Пословице 11:2).

МЛАДИ ПАСТИР ИЗАБРАН ЗА КРАЉА

(1. Самуилова 16:1–31:13)

Самуило помазује Давида из Јудиног племена за будућег краља. Убрзо након тога, Давид убија џина Голијата једним јединим каменом из праћке. Између Давида и Јонатана развија се чврсто пријатељство. Саул поставља Давида над својим ратницима. Због многих Давидових победа, Израелке певају: „Поби Саул хиљаду своју, а Давид својих десет хиљада“ (1. Самуилова 18:7). Пун зависти, Саул гледа да убије Давида. Након три Саулова покушаја, Давид бежи и почиње да живи као бегунац.

Током година које је провео као бегунац, Давид је два пута поштедео Саулов живот. Среће прелепу Авигеју и касније му она постаје жена. Када Филистеји нападају Израелце, Саул се обраћа Јехови. Али, Јехова је одступио од њега. Самуило умире. Саул се у очају обраћа спиритистичком медију, само да би чуо да ће бити убијен у бици против Филистеја. Током те битке, он је тешко рањен, а његови синови су убијени. Извештај се завршава тиме што Саул умире као непослушан краљ. Давид се још увек крије.

Одговори на библијска питања:

16:14 — Какав је зао дух узнемиравао Саула? Зао дух који је Саула лишио душевног мира било је неисправно нагињање његовог ума и срца — оно што га је покретало да чини лоше. Када је Јехова ускратио Саулу свој свети дух, он је изгубио његову заштиту и над њим је почео владати зао дух. Пошто је Бог дозволио да тај дух дође на место Његовог светог духа, овај зао дух је означен као „зао дух послан од Јехове“.

17:55 — Ако се узме у обзир 1. Самуилова 16:17-23, зашто је Саул питао чији  је Давид син? Саул није само желео да зна име Давидовог оца. Вероватно је желео да зна какав је то човек који има сина који је управо извршио невероватан подвиг убивши једног џина.

Поука за нас:

16:6, 7. Уместо да будемо импресионирани нечијим изгледом и да на основу тога пребрзо доносимо закључке о тој особи, морамо се трудити да на друге гледамо онако како их Јехова гледа.

17:47-50. Можемо храбро да се суочимо с противљењем и прогонством непријатеља који су попут Голијата јер је „победа од Јехове“.

18:1, 3; 20:41, 42. Можемо пронаћи праве пријатеље међу онима који воле Јехову.

21:12, 13. Јехова очекује да користимо своје менталне способности и вештине како бисмо се носили с тешким ситуацијама у животу. Дао нам је своју надахнуту Реч, која нам пружа спознање и помаже да развијемо разборитост и способност размишљања (Пословице 1:4). Такође нам стоји на располагању помоћ хришћанских старешина.

24:6; 26:11. Давид је одличан пример искреног поштовања према Јеховином помазанику!

25:23-33. Авигејина разумност је пример за нас.

28:8-19. С намером да заведу и повреде људе, зли духови глуме умрле особе. Морамо се чувати сваке врсте спиритизма (Поновљени закони 18:10-12).

30:23, 24. Ова одлука темељена на Бројевима 31:27, показује да Јехова цени оне који у скупштини пружају подршку својој браћи. Дакле шта год да радимо, ’радимо на томе целом душом као Јехови, а не људима‘ (Колошанима 3:23).

Шта „више вреди од жртве“?

Која је основна истина наглашена искуством Илија, Самуила, Саула и Давида? „Послушност више вреди од жртве, и слушање речи његове више вреди од претилине овнујске. Јер је непослушност једнака кривица као и чарање, и непокорност није мања од идолопоклонства и од терафима“ (1. Самуилова 15:22, 23).

Каква је предност учествовати у делу проповедања и стварања ученика које се обавља широм света! Док приносимо Јехови ’поштовање усни наших уместо телаца‘, морамо дати све од себе да бисмо послушали упутство које он пружа преко своје писане Речи и земаљског дела своје организације (Осија 14:2; Јеврејима 13:15).

[Фуснота]

[Слика на 23. страни]

Први краљ Израела, који је у почетку био понизан и скроман, постао је поносан и дрзак владар

[Слика на 24. страни]

У шта можемо бити сигурни када се суочимо с противљењем непријатеља који су попут Голијата?