’Купљени сте по одређеној цени‘

’Купљени сте по одређеној цени. Свакако прославите Бога‘ (1. КОРИНЋАНИМА 6:20).

1, 2. (а) Како се према Мојсијевом закону требало опходити са Израелцима који су били робови? (б) Какву је могућност имао роб који је волео свог господара?

 УЈЕДНОМ библијском речнику стоји да је „у древном свету ропство било веома раширено и општеприхваћено“. Ту се још каже: „Економија Египта, Грчке и Рима заснивала се на робовској радној снази. У првом хришћанском веку, у Италији је свака трећа особа била роб, а у осталим деловима света свака пета“ (Holman Illustrated Bible Dictionary).

² Премда је ропство постојало и у старом Израелу, јеврејски робови су захваљујући Мојсијевом закону били заштићени. На пример, у Закону је постојала одредба по којој је Израелац могао бити роб највише шест година. Седме године био је ’слободан да оде без откупа‘. Међутим, прописи који су регулисали односе између робова и њихових господара били су толико праведни и хумани да је у Мојсијевом закону постојала и следећа могућност: „Ако роб рече: Волим господара свога, жену своју и децу своју, нећу да одлазим слободан, тад ће га господар његов довести пред судије, учиниће да он стане код врата или код довратка, и господар његов ће му пробушити ухо шилом, и роб ће остати заувек у његовој служби“ (Излазак 21:2-6; Левитска 25:42, 43; Поновљени закони 15:12-18).

3. (а) Какво су ропство прихватили хришћани из првог века? (б) Шта нас мотивише да служимо Богу?

³ Могућност добровољног ропства представљала је предслику ропства у  ком се налазе прави хришћани. На пример, библијски писци Павле, Јаков, Петар и Јуда за себе су рекли да су Божји и Христови робови (Титу 1:1; Јаков 1:1; 2. Петрова 1:1; Јуда 1). Павле је подсетио хришћане у Солуну да су се од ’идола обратили Богу, да би робовали живом и истинитом Богу‘ (1. Солуњанима 1:9). Шта је подстакло те хришћане да спремно постану Божји робови? Па, шта је мотивисало Израелца који је био роб да се одрекне своје слободе? Зар то није била љубав према господару? Хришћанско ропство се темељи на љубави према Богу. Када упознамо и заволимо правог и живог Бога, бивамо подстакнути да му служимо „свим срцем својим и свом душом својом“ (Поновљени закони 10:12, 13). Међутим, шта значи бити Божји и Христов роб? Како то утиче на наш свакодневни живот?

„Све чините на Божју славу“

4. Како постајемо Божји и Христови робови?

⁴ Роб је „особа која је у законском власништву друге особе, или више њих, и обавезна је да буде потпуно послушна“. Ми постајемо Јеховино законско власништво када му предамо свој живот и крстимо се. „Ви не припадате себи, јер сте купљени по одређеној цени“, објаснио је апостол Павле (1. Коринћанима 6:19, 20). Та цена је наравно откупна жртва Исуса Христа, јер нас на основу ње Бог прихвата као своје слуге, без обзира да ли смо помазани хришћани или њихови другови са земаљском надом (Ефешанима 1:7; 2:13; Откривење 5:9). Дакле, ми „припадамо Јехови“ од тренутка кад смо се крстили (Римљанима 14:8). Будући да смо купљени драгоценом крвљу Исуса Христа, постајемо и његови робови и обавезни смо да следимо његове заповести (1. Петрова 1:18, 19).

5. Будући да смо Јеховини робови, која је наша првенствена обавеза, и како је можемо испунити?

⁵ Робови морају слушати свог господара. Наше служење је добровољно и мотивисано је љубављу коју осећамо према свом Господару. „Љубав према Богу значи ово“, стоји у 1. Јовановој 5:3, „да држимо његове заповести; а његове заповести  нису тешке.“ Тиме што смо послушни ми показујемо своју љубав и подложност. То се види у свему што радимо. „Било да једете, било да пијете, било да шта друго чините“, рекао је Павле, „све чините на Божју славу“ (1. Коринћанима 10:31). У свакодневном животу, чак и у малим стварима, ми желимо да покажемо да ’робујемо Јехови‘ (Римљанима 12:11).

6. Како то што смо Божји робови утиче на одлуке које доносимо у животу? Илуструј то примером.

⁶ На пример, када доносимо одлуке желимо да пре свега узмемо у обзир вољу свог небеског Господара, Јехове (Малахија 1:6). Тешке одлуке могу испитати колико смо му одани. Да ли ћемо се и тада држати његових смерница или ћемо допустити да нас води наше „превртљиво и опако“ срце? (Јеремија 17:9). За Мелису, једну неудату хришћанку, кратко после њеног крштења почео је да се занима један младић. Деловао је као фина особа и већ је проучавао Библију с Јеховиним сведоцима. Старешине су и поред тога разговарале с Мелисом о томе колико је мудро следити Јеховину заповест да се у брак ступа „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39; 2. Коринћанима 6:14). Мелиса признаје: „Није ми било лако да послушам овај савет. Али предала сам се Богу да бих вршила његову вољу и зато сам одлучила да послушам његове јасне смернице.“ Размишљајући о томе шта се на крају десило, она каже: „Тако сам срећна што сам послушала савет. Тај младић је убрзо престао да проучава. Да сам се и даље дружила с њим, сада бих била у браку с неверником.“

7, 8. (а) Зашто не треба да се превише трудимо да угодимо људима? (б) Објасни како се може савладати страх од људи.

⁷ С обзиром на то да смо Божји робови, не смемо постати робови људима (1. Коринћанима 7:23). Наравно, нико од нас не жели да буде одбачен од других, али морамо задржати на уму да се хришћанска мерила разликују од светских. Павле је упитао: „[Да ли] настојим да угодим људима?“ Затим је извео закључак: „Кад бих и даље угађао људима, не бих био Христов роб“ (Галатима 1:10).  Једноставно не смемо попустити под притиском средине и угађати људима. Како онда треба да поступимо када се нађемо под притиском да се прилагодимо средини?

⁸ Осмотри пример Елене, младе хришћанке из Шпаније. Неколико њених другова били су добровољни даваоци крви. Они су знали да Елена, будући да је Јеховин сведок, неће нити дати нити примити крв. Елена се пријавила да направи једну презентацију када јој се пружила прилика да целом разреду објасни свој став. „Да будем искрена, била сам веома нервозна због тога“, објашњава Елена. „Али добро сам се припремила и резултати су били изненађујући. Многи школски другови сада поштују мој став а наставник је рекао да се диви ономе што радим. Изнад свега, драго ми је што сам могла да заступам Јеховино име и што сам отворено објаснила због чега се држим ставова темељених на Библији (Постање 9:3, 4; Дела апостолска 15:28, 29). Тачно је да се као Божји и Христови робови разликујемо од других. Међутим, људи ће нас поштовати ако смо спремни да с пуно поштовања заступамо своја гледишта (1. Петрова 3:15).

9. Шта учимо од анђела који се појавио апостолу Јовану?

⁹ Ако задржимо на уму да смо Божји робови то нам може помоћи и да будемо понизни. Апостол Јован је једном приликом био толико импресиониран величанственом визијом небеског Јерусалима да је пао пред ноге анђела који је служио као Божји гласник желећи да га обожава. „Пази!“, рекао му је анђео. „Не чини то! Ја сам само роб као и ти и твоја браћа која су пророци и као они који држе речи овог свитка. Бога обожавај“ (Откривење 22:8, 9). Какав је само добар пример тај анђео пружио свим Божјим робовима! Неки хришћани имају посебне одговорности у скупштини. Исус је у погледу тога рекао: „Ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга, и ко хоће да буде међу вама први, нека вам буде роб“ (Матеј 20:26, 27). Као Исусови следбеници сви смо ми робови.

„Урадили смо оно што смо били дужни да урадимо“

10. Наведи неке библијске примере да би показао да Божјим верним слугама није увек било лако да врше његову вољу.

¹⁰ Несавршеним људима није увек лако да врше Божју вољу. Пророк Мојсије је оклевао да послуша Јехову када му је он рекао да иде да ослободи Израелце од ропства у Египту (Излазак 3:10, 11; 4:1, 10). Када је добио задатак да Нинивљанима објављује поруку осуде, пророк Јона је ’устао и побегао у Тарсис, далеко од лица Јеховиног‘ (Јона 1:2, 3). Варух, писар пророка Јеремије, жалио се да је изнемогао (Јеремија 45:2, 3). Шта треба да радимо када се наше жеље или склоности супроте вршењу Божје воље? Одговор ће нам дати једно Исусово поређење.

11, 12. (а) Укратко препричај Исусово поређење које је забележено у Луки 17:7-10. (б) Коју поуку извлачимо из овог Исусовог поређења?

¹¹ Исус је говорио о робу који је цео дан у пољу бринуо о стаду свог господара. Када је дошао кући, исцрпљен након отприлике 12 сати напорног рада, господар га није позвао да седне и ужива у доброј вечери. Уместо тога, господар је рекао:  „Припреми ми нешто за вечеру, и стави кецељу и служи ме док једем и пијем, па после тога ти можеш да једеш и пијеш.“ Роб је могао да се побрине за своје потребе тек након што би услужио свог господара. Исус је на следећи начин закључио ово поређење: „Тако и ви, кад извршите све за шта сте задужени, реците: ’Ми смо бескорисни робови. Урадили смо оно што смо били дужни да урадимо‘“ (Лука 17:7-10).

¹² Исус није испричао ово поређење да би показао да Јехова не цени оно што радимо у служби. Библија јасно каже: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену“ (Јеврејима 6:10). Уместо тога, поента Исусове параболе је та да роб не може да угађа себи нити да буде усредсређен на своје удобности. Када смо се предали Богу и изабрали да будемо његови робови, пристали смо на то да нам његова воља буде испред наше сопствене. Своју вољу морамо подложити Божјој вољи.

13, 14. (а) У којим ситуацијама морамо да потиснемо своје жеље? (б) Зашто треба да допустимо Божјој вољи да надјача нашу вољу?

¹³ Да бисмо редовно проучавали Божју Реч и публикације ’верног и разборитог роба‘ можда морамо да улажемо доста труда (Матеј 24:45). То је посебно случај ако нам је и раније било тешко да читамо или ако се у некој публикацији говори о ’дубоким стварима Божјим‘ (1. Коринћанима 2:10). Међутим, зар не би требало да издвајамо време за лични студиј? Можда морамо да натерамо себе да седнемо и да натенане проучавамо. Али како бисмо иначе могли да окусимо ’чврсту храну која припада зрелима‘ (Јеврејима 5:14).

¹⁴ Надаље, шта да радимо када дођемо кући уморни од посла? Можда морамо натерати себе да одемо на хришћански састанак. Можда нам није баш до тога да идемо у службу да бисмо проповедали непознатим људима. Сам Павле је признао да има тренутака када добру вест објављујемо „против своје воље“ (1. Коринћанима 9:17). Међутим, све то чинимо јер нам Јехова — наш небески Господар кога волимо — каже да то треба да радимо. И зар није истина да се после труда који смо уложили да бисмо проучавали, присуствовали састанцима или проповедали увек осећамо задовољно и освежено? (Псалам 1:1, 2; 122:1; 145:10-13).

Не осврћимо се на „оно што је иза“

15. Како је Исус пружио пример у погледу подложности Богу?

¹⁵ Исус Христ је на изванредан начин показао своју подложност небеском Оцу. Он је својим ученицима рекао: „Сишао [сам] с неба не да вршим своју вољу, него вољу онога који ме је послао“ (Јован 6:38). Када је био у агонији у Гетсиманском врту, молио се: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али не како ја хоћу, него како ти хоћеш“ (Матеј 26:39).

16, 17. (а) Како треба да гледамо на ствари које смо оставили за собом? (б) Објасни зашто се може рећи да је Павле био реалан када је све оно што му је свет пружао назвао „гомилом отпадака“.

¹⁶ Исус Христ жели да останемо при својој одлуци да будемо Божји робови. Он је рекао: „Нико ко стави руку на плуг па се осврће на оно што је иза, није прикладан за Божје краљевство“ (Лука 9:62). Сасвим сигурно не би било у реду да док робујемо Богу непрестано размишљамо о ономе што смо оставили за собом. Уместо тога, треба да ценимо оно што смо добили када смо изабрали да будемо Божји робови. Павле је Филипљанима написао: „Сматрам све губитком због ненадмашне вредности спознања о Христу Исусу, мом Господу. Ради њега сам изгубио све и сматрам то гомилом отпадака, да добијем Христа“ (Филипљанима 3:8).

 ¹⁷ Размисли шта је све Павле сматрао гомилом отпадака и шта је све оставио да би као Божји роб добио духовне награде. За собом је оставио не само удобности које пружа овај свет већ и могућност да постане поглавар у јудаизму. Да је Павле и даље остао у јудаизму, можда би се уздигао на положај какав је имао Симеон, син Павловог учитеља Гамалила (Дела апостолска 22:3; Галатима 1:14). Симеон је постао фарисејски вођа и поред неких личних сумњи одиграо је истакнуту улогу у јеврејској побуни против Рима у периоду од 66. до 70. н. е. У том сукобу су га убили или јеврејски екстремисти или римски војници.

18. Наведи пример који показује како достигнућа у духовном погледу доносе награде.

¹⁸ Многи Јеховини сведоци следе Павлов пример. Џин каже: „Неколико година по завршетку школе, добила сам посао као пословни секретар код једног угледног лондонског адвоката. Волела сам свој посао и добро сам зарађивала, али срце ми је говорило да бих могла да учиним више у служби Јехови. На крају сам дала отказ и започела с пионирском службом. Толико ми је драго што сам се пре скоро 20 година одлучила на тај корак! Пуновремена служба је обогатила мој живот више него што би ма који посао секретара икада могао. Нема већег задовољства од тога кад видите како Јеховина Реч може да промени нечији живот. Дивно је имати удела у томе. Оно што дајемо Јехови није ништа у поређењу са оним што добијамо од њега.“

19. На шта треба да будемо одлучни и зашто?

¹⁹ Наше околности се с временом могу променити. Међутим, наше предање Богу се не мења. Ми смо и даље Јеховини робови и он нам препушта да сами одлучимо како ћемо најбоље искористити своје време, енергију, таленте и друге ствари. Зато одлуке које доносимо у вези с тим показују колико волимо Бога. Такође показују до које смо мере спремни да се жртвујемо (Матеј 6:33). Без обзира на околности, зар не би требало да будемо одлучни да Јехови дајемо оно најбоље? Павле је написао: „Ако најпре постоји спремност, она је нарочито прихватљива по ономе што неко има, а не по ономе што нема“ (2. Коринћанима 8:12).

„Имате свој плод“

20, 21. (а) Какав плод доносе Божји робови? (б) Како Јехова награђује оне који му дају оно најбоље што имају?

²⁰ Ми као Божји робови нисмо угњетавани. Баш напротив, као Божји робови ослобођени смо од убитачног ропства које нас лишава среће. „Пошто сте ослобођени од греха, а постали сте робови Богу“, написао је Павле, „имате свој плод у погледу светости, и на крају вечни живот“ (Римљанима 6:22). То што робујемо Богу доноси плод у погледу светости у том смислу што жањемо користи од светог, то јест морално чистог понашања. Штавише, то ће нам у будућности донети вечни живот.

²¹ Јехова је великодушан према својим робовима. Када у служби дајемо све од себе, он нам отвара „уставе небеске“ и излива на нас „обилан благослов“ (Малахија 3:10). Какво ће то само задовољство бити за нас да заувек служимо као Јеховини робови!

Да ли се сећаш?

• Зашто постајемо Божји робови?

• Како показујемо да смо подложни Божјој вољи?

• Зашто треба да будемо спремни да Јеховину вољу ставимо испред своје?

• Зашто не треба да се ’осврћемо на оно што је иза‘?

[Питања за разматрање]

[Слика на странама 16, 17]

Могућност добровољног ропства представљала је предслику ропства у ком се налазе хришћани

[Слика на 17. страни]

Божји робови постајемо када се крстимо

[Слике на 17. страни]

Хришћанима је Божја воља на првом месту

[Слика на 18. страни]

Мојсије је оклевао да прихвати задатак који је добио