„Пим“ говори у прилог веродостојности Библије

ХЕБРЕЈСКА реч „пим“ у Библији се појављује само једном. Израелци су у данима краља Саула морали да иду код филистејских ковача да би наоштрили металне алатке. „Цена оштрења за раонике, мотике, трозубе алатке, секире и за учвршћивање остана за бикове била је један пим“ (1. Самуилова 13:21, NW).

Шта је био пим? Одговор на ово питање био је тајна све до 1907. н. е., када је на месту где се налазио древни град Гезер био ископан први камени тег с натписом пим. Раније су библијски преводиоци имали потешкоће око превођења речи „пим“. На пример, у енглеском преводу King James Version 1. Самуилова 13:21 гласи овако: „Имали су оштрач за мотике, раонике, виле, секире и за оштрење бодила.“

Изучаваоци данас знају да је пим био јединица за мерење тежине од око 7,82 грама, што износи отприлике две трећине сикла, који је био основна мерна јединица код Јевреја. Комадић сребра тежак један пим била је цена коју су Филистеји наплаћивали Израелцима за оштрење њиховог алата. Мерни систем заснован на сиклу престао је да се користи 607. пре н. е., када је пало краљевство Јуде и његова престоница, Јерусалим. Међутим, како пим говори у прилог веродостојности Хебрејских списа?

Неки изучаваоци тврде да Хебрејски списи, у које спада и књига 1. Самуилова, датирају из хеленистичко-римске ере и да у ствари потичу тек из другог или првог века пре н. е. Зато се тврди да „они... ’нису историјски‘ и да су од мале или никакве вредности за сазнавање чињеница о ’библијском‘, то јест ’древном Израелу‘, и да једноставно представљају плод маште писаца савременог јудаизма и хришћанства“.

Међутим, указујући на меру пим споменуту у 1. Самуиловој 13:21 (NW), Вилијам Г. Девер, професор блискоисточне археологије и антропологије, каже: „[Пим] не може бити ’плод маште‘ писаца који су живели у хеленистичко-римском периоду, неколико векова након што су ове мерне јединице престале да се користе и пале у заборав. У ствари, овај делић библијског текста... није се могао разумети све до почетка 20. века н. е. када су археолози дошли до првих предмета на којима је била исписана хебрејска реч пим.“ Професор даље каже: „Ако су библијске приче пуки ’плод маште писаца‘ из хеленистичко-римске ере, како се онда ова прича уопште нашла у хебрејској Библији? Неко би наравно могао приговорити да је пим ’само детаљ‘. То је тачно, али као што је општепознато, ’историја је саткана од детаља‘.“

[Слика на 29. страни]

Пим је тежио око две трећине сикла