Питања читалаца

Да ли хришћанин може да да̂ државном службенику новац или поклон за оно што он ради, или би се то сматрало подмићивањем?

Где год да живе, хришћани настоје да испољавају мудрост у складу са околностима које су карактеристичне за поднебље у ком живе и при том имају на уму да оно што је у једној земљи прихватљиво и законито, у другој земљи може бити потпуно неприхватљиво и противзаконито (Пословице 2:6-9). Наравно, хришћанин никада не сме да заборави да се свако ко жели да ’седи у шатору Јеховином‘ мора клонити подмићивања (Псалам 15:1, 5; Пословице 17:23).

Шта је мито? Према делу The World Book Encyclopedia, „под митом се подразумева то да се особи која је на неком одговорном положају да или понуди нешто вредно да би она за узврат у корист даваоца прекршила своја овлашћења или закон“. Дакле, без обзира на то где неко живи, мито је када се даје новац или поклон судији или полицајцу да би изврнуо правду, или инспектору да зажмури пред неким прекршајем. Мито је и када неко помоћу поклона покуша да добије повлашћен положај, да његово име буде стављено на неки списак или да претекне друге на том списку. Такво поступање показује и недостатак љубави (Матеј 7:12; 22:39).

Међутим, да ли се може рећи да је мито када особа, рецимо, да поклон или новац неком државном службенику да би добила услугу на коју по закону има право или да би избегла да се с њом поступа неправедно? На пример, у неким земљама службеници можда неће хтети да упишу дете у школу, приме особу у болницу или издају документе потребне за имиграцију уколико не добију новац за то. Сем тога, можда ће одлагати поступак за обнављање неке дозволе.

Давање новца и став људи према томе разликују се од места до места. Тамо где је тако нешто уобичајено или се чак очекује, неки хришћани сматрају да све док не крше закон не крше ни библијска начела када неком службенику дају новац да би обавио своју дужност. У неким земљама људи на то гледају као на поклон помоћу ког државни службеник допуњује своја иначе мала примања. Задржи на уму да постоји разлика између давања поклона за неку легалну услугу и нуђења мита да би се урадило нешто мимо закона.

С друге стране, када подносе неки захтев, неки Јеховини сведоци не дају новац инспекторима, цариницима или другима иако је тако нешто сасвим уобичајено. Због тога што су у својој средини познати као они који се савесно држе тог става и по томе што су поштени, понекад добијају оно што други добију само када дају новац (Пословице 10:9; Матеј 5:16).

Све у свему, сваки Јеховин слуга мора сам за себе да одлучи да ли ће дати новац како би добио неку легалну услугу или избегао да се с њим поступа неправедно. Изнад свега, све што ради треба да ради тако да му савест остане чиста, да не осрамоти Јеховино име и не спотакне друге (Матеј 6:9; 1. Коринћанима 10:31-33; 2. Коринћанима 6:3; 1. Тимотеју 1:5).