Да ли смо затрпани информацијама?

Брачни пар мисионара седео је на једној плажи у западној Африци и посматрао месец сребрнасте боје. „Колико човек већ зна о месецу, и колико тога тек треба да научи?“, питао се муж.

Његова жена је на то рекла: „Замисли кад бисмо овако посматрали и земљу као што посматрамо месец — колико тога људи на земљи већ знају и колико тога тек треба да науче? Помисли само! Не само што се Земља окреће око Сунца, већ је и читав наш Сунчев систем у покрету. То значи да вероватно никада више нећемо бити на овом истом месту у свемиру. У ствари, ми знамо где се налазимо само у односу на позната небеска тела. Знамо толико пуно о многим стварима, а у ствари не знамо где се налазимо!“

ОВЕ истине се дотичу неких основних чињеница. Изгледа да има толико тога да се научи. Наравно, свако од нас сваки дан научи нешто ново. Међутим, колико год да учимо, изгледа да једноставно не можемо да сазнамо све што бисмо желели.

Чињеница је да, осим што имамо могућност да стичемо нова сазнања, данас такође постоје много веће могућности да се ускладишти оно што се већ зна. Захваљујући технологији, целокупна меморија човечанства постала је огромна. Компјутерски хард диск данас има тако велик капацитет да морају да се измишљају нови математички термини како би се тај капацитет дефинисао. На обичном CD-ROM-у може се сачувати мноштво информација; његов капацитет може бити 680 мегабајта и више. На стандардном DVD-у може се сачувати скоро седам пута више података, а појављују се и нови с још већим капацитетом.

Готово да не можемо ни замислити која све савремена средства комуникације постоје. Ротационе пресе невероватном брзином штампају новине, часописе и књиге. За оне који користе Интернет, често је довољно да само једном кликну мишем па да имају приступ огромној количини информација. На овај начин, као и на многе друге начине, информације се шире брже него што се могу усвојити. Понекад се ова огромна количина информација упоређује с морем, пошто је тако велика да морамо научити да пливамо у њој, да тако кажемо, и истовремено пазити да се не нагутамо воде. Доступне су информације толиких размера да смо принуђени да будемо избирљиви.

 Још један разлог због чега треба да будемо избирљиви јесте тај што нису све доступне информације корисне. Штавише, неке информације су чак непожељне и боље је и не сазнати их. Знање обухвата информације — било добре, било лоше, позитивне или негативне. Ситуација је још сложенија зато што оно што многи сматрају чињеницом уопште не мора бити тачно. Колико пута се показало да су изјаве уважених људи нетачне или чак потпуно погрешне! Узмите за пример једног градског писара из древног Ефеса, на кога се у том граду сигурно гледало као на добро обавештеног службеника. Он је тврдио: „Ко то од људи не зна да је град Ефешана чувар храма велике Артемиде и лика који је пао с неба?“ (Дела апостолска 19:35, 36). Премда је то изгледало као нека општеприхваћена чињеница — многи би чак рекли непобитна — тврдња да је тај лик пао с неба уопште није била истинита. Свето писмо с добрим разлогом упозорава хришћане да се чувају онога што се ’лажно назива „спознање“‘ (1. Тимотеју 6:20).

Када је у питању стицање знања, јак разлог да се буде избирљив јесте и то што је наш живот веома кратак. Без обзира на то колико година имате, сигурно постоје многе области о којима бисте волели да знате више, али увиђате да једноставно нећете живети довољно дуго да бисте све то сазнали.

Хоће ли се икада решити овај суштински проблем? Да ли ће нам икада бити доступно знање које ће нам омогућити знатно дужи живот, можда чак и вечни живот? Да ли једно такво спознање већ постоји? Ако постоји, да ли је доступно свима? Да ли ће доћи дан када ће све доступне информације бити онакве какве и очекујемо да буду — тачне? Брачни пар мисионара поменут на почетку пронашао је задовољавајуће одговоре на ова питања, а то можете и ви. Молимо вас да прочитате наредни чланак, у ком се говори о могућности да заувек стичете знање.