Ускрсење — предивна нада

ЉУДИ широм света верују у ускрсење. Цело једно поглавље Курана, исламске свете књиге, посвећено је ускрсењу. У 75. Сури између осталог стоји: „Кунем се Даном ускрсења... Зар човек мисли да кости његове нећемо сакупити?... Па пита: Када ће Дан ускрсења бити?... Зар Тај није кадар да мртве оживи?“ (Сура 75:1-6, 40).

„У зороастризму“, стоји у делу The New Encyclopædia Britannica, „влада веровање да ће Зло на крају бити побеђено, да ће бити опште ускрсење и Коначни Суд, и да ће очишћена земља поново припадати праведнима.“

Encyclopaedia Judaica дефинише ускрсење као „веровање да ће на крају мртви бити оживљени у телу и да ће поново живети на земљи“. У овој истој енциклопедији такође се каже да дилему ствара веровање које је усвојено у јудаизму, веровање да човек има бесмртну душу. У том делу се признаје: „У основи, ускрсење и бесмртност душе су два противречна веровања.“

Хиндуизам научава да човек пролази кроз циклус поновних рађања, то јест реинкарнација. По овоме, човек мора да има душу која преживљава смрт. У хиндуистичкој светој књизи Бхагавад-Гити стоји: „Оно што прожима читаво тело неуништиво је. Нико не може да уништи непропадљиву душу.“

Будизам се од хиндуизма разликује по томе што пориче постојање бесмртне душе. Међутим, данас многи будисти на Далеком истоку верују у сељење бесмртне душе. a

Конфузија у вези са учењем о ускрсењу

У хришћанском свету, на сахранама се често говори и о томе да душа преживљава смрт, и о ускрсењу. На пример, англикански свештеници обично изговарају следеће речи: „Пошто беше по вољи Свемоћног Бога да у свом великом милосрђу узме к себи душу нашег драгог покојног брата, предајемо његово тело земљи; земља земљи, пепео пепелу, прах праху; у сигурној и поузданој нади у Ускрсење у вечни живот, преко нашег Господа Исуса Христа“ (The Book of Common Prayer).

Ове речи могу некога навести да се упита да ли Библија научава ускрсење или доктрину о бесмртности душе. Међутим, запазите коментар Оскара Кулмана, протестантског професора  из Француске. У његовој књизи Immortalité de l’ âme ou Résurrection des morts? стоји: „Постоји суштинска разлика између хришћанске наде у ускрсење мртвих и веровања у бесмртност душе које потиче из древне Грчке... Иако је хришћанство касније направило везу између ова два веровања и премда данас просечан хришћанин уопште не може да направи разлику међу њима, не видим зашто би се крило оно што ја и већина изучавалаца сматрамо истином... Целим Новим заветом доминира вера у ускрсење... Целокупан човек, који је стварно мртав, враћа се у живот путем Божјег новог стваралачког дела.“

Није ни чудо што је већина људи збуњена када је у питању смрт и ускрсење. Да бисмо разрешили ову конфузију, треба да завиримо у Библију, у којој се налази истина коју је открио човеков Створитељ, Јехова Бог. У Библији се извештава о неколико ускрсења. Хајде да осмотримо четири од тих извештаја и да видимо шта они откривају.

„Жене су ускрсењем добиле своје мртве“

У посланици коју је написао Јеврејима који су постали хришћани, апостол Павле је рекао да су неке верне жене „ускрсењем добиле своје мртве“ (Јеврејима 11:35). Једна од њих живела је у Сарепти, феничанском граду у близини Сидона на обали Средоземног мора. Она је била удовица која је гостољубиво примила Божјег пророка Илију и давала му храну чак и у време велике глади. Нажалост, њен син се разболео и умро. Илија га је одмах однео у горњу собу у којој је боравио и помолио се Јехови да врати дечака у живот. Чудо се десило, и дечак се „поврати животу“. Илија га је одвео његовој мајци и рекао: „Види, твој је син жив.“ Како је она реаговала? Сва срећна, рекла је: „Признајем, сад да си Божји човек, и да је реч Јеховина у твојим устима истина“ (1. Краљевима 17:22-24).

Око 100 километара јужно од Сарепте, живео је један великодушан брачни пар који се бринуо о Илијином наследнику, пророку Јелисеју. Жена је у свом родном граду Сунаму била веома угледна. Она и њен муж су се договорили да Јелисеју пруже смештај у горњој соби своје куће. Њихова жалост због тога што нису имали деце претворила се у радост када је жена родила сина. Док је дечак растао, имао је обичај да се придружи жетеоцима који су били с његовим оцем у пољу. Једног дана се десила трагедија. Дечак се жалио да га боли глава. Један слуга га је брзо однео кући. Мајка га је узела у крило, али нажалост, он је убрзо умро. Иако очајна, његова мајка је одлучила да позове Јелисеја у помоћ. Кренула је на пут с једним слугом ка северозападу, према Кармилској гори, где је Јелисеј живео.

Пророк је пред собом послао свог слугу Гијезија, који је утврдио да је дечак  стварно умро. Шта се десило када су Јелисеј и жена коначно стигли у Сунам? У извештају из 2. Краљевима 4:32-37 стоји: „Јелисеј уђе у кућу, и гле дете беше мртво, на постељи његовој. Јелисеј уђе, затвори се с дететом и помоли се Јехови. Он се попе на постељу и леже на дете; он метну уста своја на детиња уста и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове и испружи се над њим. И тело се детиње загреја. Јелисеј се удаљи, пређе горе и доле по кући, па се опет попе и пружи се над дететом. И дете кихну седам пута и отвори очи. Јелисеј дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. Гијезије је зва и она дође к Јелисеју који јој рече: Узми сина свога. Она паде к ногама његовим и поклони му се до земље. И она узе сина свога и изиђе.“

Попут удовице из Сарепте, жена из Сунама је знала да се то десило захваљујући деловању Божје силе. Обе ове жене доживеле су велику радост када је Бог вратио њихове вољене синове у живот.

Ускрсења која су се одиграла током Исусове службе

Неких 900 година касније, десило се још једно ускрсење, нешто северније од Сунама, код села Наина. Док су Исус Христ и његови ученици ишли из Капернаума, у близини градских врата Наина наишли су на погребну поворку и Исус је спазио удовицу која је изгубила сина јединца. Исус јој је рекао да престане да плаче. Лука, који је био лекар, описује шта се затим догодило: „Пришавши [Исус] дотаче носила, и носиоци стадоше, а он рече: ’Младићу, теби говорим, устани!‘ И мртвац седе и поче да говори, и он га даде његовој мајци“ (Лука 7:14, 15). Очевици тог чуда славили су Бога. Вест о овом ускрсењу проширила се и у јужном делу земље, по Јудеји и околини. Занимљиво је да су ученици Јована Крститеља чули за то чудо и рекли Јовану. Он их је затим послао да пронађу Исуса и питају га да ли је он очекивани Месија. Исус им је рекао: „Идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи добијају вид, хроми ходају, губави се чисте и глуви чују, мртви устају, сиромашнима се говори добра вест“ (Лука 7:22).

Ускрсење Исусовог блиског пријатеља Лазара јесте најпознатије чудо ове врсте које је он учинио. У овом случају, док је Исус стигао до места где је живела Лазарова породица, прошло је већ неко време откако је Лазар умро. Када  је Исус стигао у Витанију, Лазар је био мртав већ четири дана. Када је Исус рекао да се одмакне камен са улаза пећине где је Лазар био сахрањен, Марта је рекла: „Господе, сада већ сигурно заудара, јер је четврти дан“ (Јован 11:39). Па ипак, то што је Лазарево тело можда почело да се распада, није спречило Исуса да га ускрсне. На Исусову заповест, „умрли изађе, ногу и руку обавијених завојима, а лице му беше увијено у платно“. Оно чему су Исусови непријатељи након тога прибегли потврђује да се Лазар стварно вратио у живот (Јован 11:43, 44; 12:1, 9-11).

До каквог закључка можемо доћи на основу ова четири извештаја о ускрсењу? Свако од ускрснулих вратио се у живот као иста особа. Све њих су препознали чак и најблискији рођаци. Нико од ускрснулих није причао о томе шта му се десило током кратког периода док је био мртав. Нико није причао о томе да је био на неком другом свету. По свему судећи, сви су били доброг здравља када су се вратили у живот. За њих је то било као да су неко време спавали и затим се пробудили, баш као што је Исус и рекао (Јован 11:11). Међутим, након извесног времена, сви су поново умрли.

Поново заједно с нашим вољенима — предивна нада

Недуго након што је Овен који је поменут у претходном чланку трагично преминуо, његов отац је једном приликом отишао код комшије. На столу је видео летак који је најављивао јавни говор који су одржавали Јеховини сведоци. Наслов тог говора привукао му је пажњу, с обзиром да је гласио: „Где су мртви?“ То је било управо оно питање које га је мучило. Присуствовао је том говору и пронашао праву утеху из Библије. Сазнао је да мртви не пате. Мртви, укључујући и Овена, не муче се у паклу нити их Бог узима да буду анђели на небу, већ чекају у гробу док не дође време да буду пробуђени ускрсењем (Проповедник 9:5, 10; Језекиљ 18:4).

Да ли је можда и вашу породицу задесила нека трагедија? Да ли се и ви попут Овеновог оца питате где су сада ваши вољени који су умрли и да ли постоји могућност да их опет видите? Ако је тако, позивамо вас да размотрите шта још Библија каже о ускрсењу. Можда се питате: ’Када ће бити ускрсење? Ко ће све ускрснути?‘ Молимо вас да прочитате наредне чланке како бисте добили одговор на ова и друга питања.

[Фуснота]

[Слика на 5. страни]

Илија се помолио Јехови да врати дечака у живот

[Слика на 5. страни]

Јехова је преко Јелисеја ускрснуо Сунамкиног сина

[Слика на 6. страни]

Исус је ускрснуо сина удовице из Наина

[Слика на 7. страни]

Путем ускрсења, људи ће поново бити са својим вољенима