Ускрсење — учење значајно за твој живот

„Имам наду у Бога... да ће бити ускрсење и праведника и неправедника“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 24:15).

1. Шта је довело до расправе о ускрсењу пред Синедрионом?

 НА КРАЈУ свог трећег мисионарског путовања 56. н. е, апостол Павле је дошао у Јерусалим. Након што су га Римљани ухапсили, било му је дозвољено да изађе пред Синедрион, јеврејски врховни суд (Дела апостолска 22:29, 30). Посматрајући чланове тог суда, приметио је да су неки од њих садукеји, а неки фарисеји. Ове две групе су се разликовале у једној веома важној ствари. Садукеји су порицали ускрсење, док су га фарисеји прихватали. Да би показао шта он мисли о ускрсењу, Павле је изјавио: „Људи, браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја. Због наде у ускрсење мртвих мени се суди!“ Тиме је међу присутнима изазвао пометњу! (Дела апостолска 23:6-9).

2. Зашто је Павле био спреман да брани своје веровање у ускрсење?

² Годинама пре овог догађаја, Павле је на путу за Дамаск имао визију у којој је чуо Исусов глас. Павле је том приликом чак упитао Исуса: „Шта да учиним, Господе?“ Исус је одговорио: „Устани, иди у Дамаск, и тамо ће ти се рећи шта ти је све одређено да учиниш.“ По доласку у Дамаск, Павла је пронашао један хришћански ученик по имену Ананија, који му је објаснио: „Бог наших праочева изабрао те је да упознаш његову вољу и да видиш Праведника [ускрснулог Исуса] и чујеш глас из његових уста“ (Дела апостолска 22:6-16). Зато није никакво чудо што је Павле био спреман да брани своје веровање у ускрсење (1. Петрова 3:15).

Јавно објављивање наде у ускрсење

3, 4. Како је Павле показао да је непоколебљив поборник ускрсења, и шта можемо да научимо из његовог примера?

³ Павле се касније појавио пред намесником Феликсом. Том приликом, Тертул, ’јавни говорник‘ који је изнео оптужбе које су Јевреји имали против Павла, оптужио га је да је вођа секте и да је одговоран за изазивање побуна. Одговарајући на то, Павле је без оклевања узвратио: „Признајем ти ово, да, у складу с путем који они називају ’секта‘, на тај начин вршим свету службу Богу својих праочева.“ Затим је, долазећи до главног питања, наставио: „Имам наду у Бога, коју гаје и они, да ће бити ускрсење и праведника и неправедника“ (Дела апостолска 23:23, 24; 24:1-8, 14, 15).

⁴ Око две године касније, Феликсов наследник, Порције Фест, позвао је краља Ирода Агрипу да заједно испитају Павла, који је тада био затвореник. Фест је објаснио да су се тужитељи препирали с Павлом око његове  тврдње да је ’неки Исус који је умро у ствари жив‘. Павле је у својој одбрани поставио следеће питање: „Зашто сматрате да је невероватно да Бог ускрсава мртве?“ Затим је рекао: „Пошто сам добио помоћ од Бога, настављам све до дана данашњег да сведочим и малима и великима, не говорећи ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити, да Христ треба да пострада и да ће, као први који ће ускрснути из мртвих, објавити светло и овом народу и нацијама“ (Дела апостолска 24:27; 25:13-22; 26:8, 22, 23). Павле је очигледно био непоколебљив поборник ускрсења! Попут Павла, и ми можемо са уверењем говорити да ће бити ускрсење. Међутим, какву реакцију можемо да очекујемо? По свему судећи, исту онакву на какву је наишао и Павле.

5, 6. (а) На какву су реакцију наишли апостоли када су говорили о ускрсењу? (б) Шта је веома важно док изражавамо своју веру у ускрсење?

⁵ Осмотри шта се десило раније, када је Павле током другог мисионарског путовања (49-52. н. е) дошао у Атину. Разговарао је с људима који су веровали у многа божанства и објаснио им да Бог намерава да суди целој настањеној земљи у праведности посредством човека којег је одредио за то. Наравно, мислио је на Исуса. Павле је објаснио да је Бог пружио гаранцију за то тиме што је ускрснуо Исуса. Како су реаговали ти људи? О томе читамо: „Кад чуше за ускрсење мртвих, неки почеше да се ругају, док други рекоше: ’Слушаћемо те о томе и други пут‘“ (Дела апостолска 17:29-32).

⁶ Реакција је била слична оној на коју су кратко након Пентекоста 33. н. е. наишли Петар и Јован. У спору који је настао, једну од главних улога поново су одиграли садукеји. Дела апостолска 4:1-4 говоре шта се десило: „Док су њих двојица још говорили народу, приђоше им свештенички главари и храмски заповедник и садукеји, љути што они поучавају народ и на примеру Исуса јасно објављују ускрсење из мртвих.“ Међутим, други су позитивно реаговали. „Многи од оних који су слушали говор почеше да верују, и број људи достиже око пет хиљада.“ Јасно је да када говоримо о нади у ускрсење можемо очекивати различите реакције. С обзиром на то, веома је важно да ојачамо своју веру у ово учење.

Вера и ускрсење

7, 8. (а) Према писму упућеном коринтској скупштини у првом веку, како вера може бити узалудна? (б) Како се на основу исправног разумевања наде у ускрсење прави хришћани разликују од других?

⁷ Није свима који су постали хришћани у првом веку н. е. било лако да прихвате наду у ускрсење. Међу оне којима је то било тешко, спадали су неки из скупштине у Коринту. Њима је Павле написао: ’Међу првим стварима сам вам предао оно што сам и сам примио, да је Христ умро за наше грехе у складу с Писмом; и да је био сахрањен, и да је ускрснуо трећи дан, у складу с Писмом.‘ Павле је затим потврдио ову истину тако што је рекао да се ускрснули Христ ’појавио пред више од пет стотина браће‘, од којих је већина, додао је Павле, још увек била жива (1. Коринћанима 15:3-8). Затим је наставио: „Ако се Христ проповеда да је устао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема ускрсења мртвих? Ако заиста нема ускрсења мртвих, ни Христ није устао. А ако Христ није устао, наше проповедање је сигурно узалудно, и наша вера је узалудна“ (1. Коринћанима 15:12-14).

⁸ Учење о ускрсењу је толико важно да би вера једног хришћанина била узалудна ако то учење не би прихватио као нешто реално. Штавише, у исправном разумевању ускрсења и лежи разлика  између правих и лажних хришћана (Постање 3:4; Језекиљ 18:4). Зато је Павле уврстио учење о ускрсењу у „основну науку“ хришћанства. Будимо одлучни да „навалимо ка зрелости“. Павле је рекао: „И то ћемо учинити, ако Бог допусти“ (Јеврејима 6:1-3).

Нада у ускрсење

9, 10. На шта Библија указује када говори о ускрсењу?

⁹ Да бисмо још више ојачали своју веру у ускрсење, хајде да се позабавимо следећим питањима: На шта Библија указује када говори о ускрсењу? Како учење о ускрсењу истиче Јеховину љубав? Одговори на ова питања још више ће нас приближити Богу и у исто време помоћи ће нам да поучавамо друге (2. Тимотеју 2:2; Јаков 4:8).

¹⁰ „Ускрсење“ је превод грчке речи која дословно значи „поново устати“. Шта значи овај израз? Према Библији, нада у ускрсење је уверење да мртва особа може поново да оживи. Библија још показује да особа бива враћена у живот или у људском или у духовном телу, у зависности од тога да ли је имала земаљску или небеску наду. Заиста се дивимо љубави, мудрости и моћи које је Јехова показао када нам је дао ту предивну наду у ускрсење.

11. Каква се нада у ускрсење пружа Божјим помазаним слугама?

¹¹ Исус и његова помазана браћа добијају приликом ускрсења духовно тело како би могли да служе на небу (1. Коринћанима 15:35-38, 42-53). Они ће заједно служити као владари Месијанског Краљевства које ће земљу претворити у рај. Помазаници ће под Исусом као Првосвештеником сачињавати једно краљевско свештенство. Они ће у новом свету праведности омогућити човечанству да извуче користи из Христове откупне жртве (Јеврејима 7:25, 26; 9:24; 1. Петрова 2:9; Откривење 22:1, 2). Док не дође то време, помазаници који су још увек на земљи желе да остану прихватљиви у Божјим очима. Они ће после смрти добити „награду“ путем ускрсења у бесмртни духовни живот на небу (2. Коринћанима 5:1-3, 6-8, 10; 1. Коринћанима 15:51, 52; Откривење 14:13). „Ако смо се ујединили с њим у смрти сличној његовој“, написао је Павле, „сигурно ћемо се ујединити с њим и у ускрсењу сличном његовом“ (Римљанима 6:5). Шта је са онима за које ће ускрсење значити да ће поново живети на земљи као људи? Како их нада у ускрсење може још више приближити Богу? О овоме можемо много да научимо из Аврахамовог примера.

Ускрсење и пријатељство с Јеховом

12, 13. Који је снажан разлог за веру у ускрсење имао Аврахам?

¹² Аврахам, који је описан као „Јеховин пријатељ“, био је човек са изванредном вером (Јаков 2:23). Када је Павле у 11. поглављу Јеврејима говорио о верним мушкарцима и женама, три пута је указао на Аврахамову веру (Јеврејима 11:8, 9, 17). Трећи пут се усредсредио на веру коју је Аврахам показао тиме што  је био спреман да из послушности принесе свог сина Исака на жртву. Аврахам је био уверен да иза обећања да ће семе доћи преко Исака стоји нико други до сам Јехова. Чак и ако би Исак умро као жртва, Аврахам је ’сматрао да га Бог може и из мртвих подигнути‘.

¹³ Док се све ово одвијало, Јехова је видео колико је јака Аврахамова вера и постарао се да једна животиња послужи као жртва уместо Исака. Међутим, тај догађај са Исаком послужио је као предслика ускрсења, што је Павле објаснио: ’Оданде је [Аврахам] и добио [Исака] на сликовит начин‘ (Јеврејима 11:19). Сем тога, Аврахам је већ тада имао чврсте основе да верује у ускрсење. Зар Јехова није вратио у живот Аврахамову способност да добије потомство када су он и његова жена Сара у старости добили Исака? (Постање 18:10-14; 21:1-3; Римљанима 4:19-21).

14. (а) Према Јеврејима 11:9, 10, шта је Аврахам очекивао? (б) Шта мора да се деси са Аврахамом да би у новом свету добио благослове Краљевства? (в) Шта је неопходно да бисмо ми добили благослове Краљевства?

¹⁴ Павле је рекао да је Аврахам био странац и да је пребивао у шаторима јер је „очекивао град који има праве темеље, чији је градитељ и творац Бог“ (Јеврејима 11:9, 10). То није био неки дослован град попут Јерусалима у ком се налазио Божји храм. Уместо тога, радило се о једном симболичном граду. У питању је било Божје небеско Краљевство сачињено од Исуса Христа и 144 000 његових сувладара. За тих 144 000 сувладара у њиховој небеској слави такође се каже да су „свети град, Нови Јерусалим“, Христова „невеста“ (Откривење 21:2). Јехова је 1914. године поставио Исуса да буде Месијански Краљ небеског Краљевства и заповедио му је да влада усред својих непријатеља (Псалам 110:1, 2; Откривење 11:15). Да би добио благослове које ће донети владавина Краљевства, Аврахам, „Јеховин пријатељ“, мораће да буде враћен у живот. Исто је и с нама. Да бисмо добили благослове Краљевства, ми морамо да будемо живи у Божјем новом свету, у који ћемо ући или као део великог мноштва које ће преживети Армагедон или тако што ћемо бити ускрснути из мртвих (Откривење 7:9, 14). Међутим, шта је темељ за наду у ускрсење?

Божја љубав — темељ за наду у ускрсење

15, 16. (а) Како прво пророчанство у Библији полаже темељ за наду у ускрсење? (б) Како нас веровање у ускрсење још више приближава Јехови?

¹⁵ Да бисмо били проглашени праведнима и да би нас Јехова сматрао својим пријатељима, треба да будемо у блиском односу с њим као својим брижним небеским Оцем, да имамо снажну веру какву је имао Аврахам и да будемо послушни Његовим заповестима. На тај начин испуњавамо услове да бисмо добили благослове Краљевства. Већ у првом пророчанству забележеном у Божјој Речи, у Постању 3:15, положен је темељ за наду у ускрсење и за пријатељство с Богом. Ту је проречено не само то да ће Сатани бити згажена глава већ и да ће Семе Божје жене бити уједено за пету. То симболично уједање за пету била је Исусова смрт на стубу. Он  је трећег дана ускрснуо, чиме је била исцељена та рана и пружена могућност да се предузме одлучна акција против „онога који има могућности да изазове смрт, то јест Ђавола“ (Јеврејима 2:14).

¹⁶ Павле нас подсећа да нам ’Бог препоручује своју љубав тиме што је, док смо још били грешници, Христ умро за нас‘ (Римљанима 5:8). Цењење те незаслужене доброте заиста нам помаже да будемо блискији са Исусом и нашим брижним небеским Оцем (2. Коринћанима 5:14, 15).

17. (а) У шта је Јов изразио наду? (б) Шта Јов 14:15 открива о Јехови, и како то утиче на тебе?

¹⁷ Јов, верни човек из претхришћанских времена, такође је жељно ишчекивао ускрсење. Њему је Сатана нанео много патњи. За разлику од својих лажних пријатеља, који нису чак ни поменули ускрсење, Јову је та нада пружала утеху и он је рекао: „Кад би човек иза смрти опет оживети мого.“ Надовезујући се на то, он је наставио: „Подржала би ме нада и кроз све жалости моје.“ Обраћајући се свом Богу Јехови, он је рекао: „Ти би ме тад звао и ја бих се одазвао.“ Што се тиче осећања нашег брижног Створитеља, Јов је запазио: „Јер би се ти зажелео дела руку својих“ (Јов 14:14, 15). Јехова заиста с великим нестрпљењем очекује време када ће све верне особе вратити у живот путем ускрсења. Колико нас то само привлачи њему док размишљамо о љубави и незаслуженој доброти коју показује према нама и поред тога што смо несавршени! (Римљанима 5:21; Јаков 4:8).

18, 19. (а) Да ли се може очекивати да ће Данило поново живети? (б) Шта ћемо осмотрити у следећем чланку?

¹⁸ Пророк Данило, за кога је Божји анђео рекао да је ’мио човек‘, имао је дуг живот који је провео верно служећи Јехови (Данило 10:11, 19). Он је до краја остао потпуно беспрекоран пред Јеховом, откако је отишао у изгнанство 617. пре н. е., па све до смрти, неко време након што је добио једну визију 536. пре н. е., треће године владања персијског краља Кира (Данило 1:1; 10:1). Током те треће године Кирове владавине, Данило је добио визију у којој је видео успон и пад светских сила, што ће свој врхунац достићи у великој невољи (Данило 11:1–12:13). Пошто није у потпуности разумео ту визију, Данило је анђела који је пренео ту визију упитао:  „Господару мој, какав ће бити крај тих ствари?“ Анђео је у одговору скренуо пажњу на ’крајње време‘ током којег ће „разумни разумети“. Што се Данила тиче, шта ће њему донети будућност? Анђео је рекао: „Почиваћеш и бићеш на ногама за наслеђе своје на крају дана“ (Данило 12:8-10, 13). Данило ће се вратити „о ускрсењу праведних“ током Христове Миленијумске владавине (Лука 14:14).

¹⁹ Живимо дубоко у времену краја и ближе смо почетку Христове Миленијумске владавине него кад смо постали верници. Зато се морамо питати: ’Хоћу ли и ја бити у новом свету са Аврахамом, Јовом, Данилом и другим верним слугама?‘ Бићемо ако останемо близу Јехове и ако будемо послушни његовим заповестима. У следећем чланку ћемо се још детаљније позабавити надом у ускрсење како бисмо видели ко ће све ускрснути.

Да ли се сећаш?

• На какву је реакцију Павле наишао када је говорио о нади у ускрсење?

• Зашто нада у ускрсење издваја праве хришћане од лажних?

• Како знамо да су Аврахам, Јов и Данило веровали у ускрсење?

[Питања за разматрање]

[Слика на 8. страни]

Павле је пред намесником Феликсом са уверењем говорио о нади у ускрсење

[Слика на 10. страни]

Зашто је Аврахам веровао у ускрсење?

[Слика на 12. страни]

Јов је извлачио утеху из наде у ускрсење

[Слика на 12. страни]

Данило ће се вратити приликом ускрсења праведника