Здрав разум зашто га има тако мало?

„ШТА је с њим? Не могу да верујем да је то урадио“, чуди се један посматрач. Други одлази одмахујући главом у неверици и каже: „Да је имао имало здравог разума, никада то не би урадио.“ Да ли си већ чуо такве коментаре? Шта је у ствари „здрав разум“?

Реч „разум“ се дефинише као „способност логичког мишљења, схватања, расуђивања“. То подразумева да особа своју интелигенцију користи тако да доноси исправне закључке и одлуке. Очигледно, ако желимо да имамо здрав разум, морамо да користимо своју способност размишљања. Многи људи би радије препустили другима да мисле уместо њих. Они дозвољавају медијима, вршњацима и општеприхваћеном гледишту да доносе одлуке уместо њих.

Изгледа да у данашњем свету има тако мало здравог разума да је један човек једном рекао: ’Здрав разум је нешто што се заиста ретко среће.‘ Како можемо стећи здрав разум? Које су користи од тога?

Како се стиче?

Премда је за стицање здравог разума и способности расуђивања потребно време, дубоко размишљање и непрестан труд, то је ипак достижно. Размотримо три фактора битна за стицање здравог разума.

Проучавајмо Библију и примењујмо њене савете. С обзиром на лепоту језика и на јасну логику текста, Библија је одлична помоћ за стицање мудрости и здравог разума (Ефешанима 1:8). На пример, апостол Павле је подстакао сухришћане: „Што год заслужује озбиљну пажњу, што је год праведно, што је год честито, што је год допадљиво, о чему се год добро говори, која год крепост има и што је год вредно хвале, о томе размишљајте“ (Филипљанима 4:8). Ако смо доследни у примењивању овог савета, стећи ћемо способност здравог расуђивања и бићемо разборити када је у питању наше понашање.

Учимо из искуства. Један швајцарски песник је здрав разум повезао са животним искуством када је рекао: „Здрав разум је... саткан од искуства и предвиђања [далековидости].“ Штавише, „луд [„неискусан“, NW] све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке“ (Пословице 14:15). Здрав разум се може стећи путем посматрања, учења и искуства. С временом можемо постати успешнији у много чему. Међутим, да бисмо учили из властитих грешака, потребно  је да будемо понизни и кротки. Умишљеност, охолост и тврдоглавост, што су уобичајене људске особине у овим последњим данима, нису одлика здравог разума (2. Тимотеју 3:1-5).

Мудро бирајмо друштво. Наше друштво може или да нам помогне или да нас омете у показивању мудрости и здравог разума. У Пословицама 13:20 стоји: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи.“ Ми нисмо приморани да прихватимо начин размишљања и идеје оних који нису послушни Богу и игноришу његову Реч. У Пословицама 17:12 овако стоји: „Намери се пре на медведицу медведићи којој су отети, неголи на бесног безумника.“

Од какве је користи?

Имаћемо многе користи ако стекнемо здрав разум. Он чини живот много занимљивијим и може нам уштедети време. Здрав разум може чак умањити фрустрацију која је често последица непромишљеног поступања. Они којима недостаје здраво расуђивање могу себи отежати живот. „Лудога мори труд његов“, каже Библија (Проповедник 10:15). Такве особе могу без престанка тешко радити и исцрпљивати се; па ипак, не постићи практично ништа што стварно вреди.

Библија пружа мноштво практичних савета о чистоћи, комуникацији, марљивости, суочавању са сиромаштвом и многим другим аспектима живота. Милиони људи могу посведочити да је у њиховом животу успех зависио од тога у којој су мери примењивали библијска начела, која су им помагала да поступају мудро.

Здрав разум нам омогућава да учинимо више него да једноставно следимо детаљна упутства или правила. Он нам помаже да испунимо своје одговорности. Међутим, здрав разум није замена за стицање спознања. „Ко је паметан нек слуша и своје ће знање повећати“, стоји у Пословицама 1:5. Такође морамо научити да анализирамо информације које сакупимо и да извучемо исправне закључке из њих. То ће нам помоћи да ’мудро ходимо‘ (Пословице 28:26).

Скромност иде руку под руку са здравим разумом. Иако можда желимо да испунимо многе одговорности, треба да користимо добро расуђивање и да останемо у оквиру својих граница. Истина, апостол Павле нам каже да будемо „богато запослени у Господовом делу“ (1. Коринћанима 15:58). Међутим, овај подстрек треба да уравнотежимо с начелом из Проповедника 9:4: „Више вреди живо псето од мртвог лава.“ Ако се на прикладан начин бринемо о свом здрављу док служимо Јехови, живећемо дуже и дуже ћемо остати активни. Здрав разум нам може помоћи да будемо уравнотежени, што ће нам омогућити да урадимо оно што је потребно а да не изгубимо радост. Заиста, постоје многе користи од поседовања здравог разума.

[Слика на 14. страни]

У Библији постоји обиље добрих савета

[Слика на 15. страни]

Здрав разум се може стећи путем посматрања, учења и искуства