Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из Друге Самуилове

ДА ЛИ то што признајемо Јеховин суверенитет значи да треба да будемо савршено послушни? Да ли беспрекорна особа увек поступа исправно у Божјим очима? За каквог ће човека Бог рећи да је ’по срцу његовом‘? (1. Самуилова 13:14). Библијска књига Друга Самуилова пружа задовољавајуће одговоре на ова питања.

Другу Самуилову су написали Гад и Натан, два пророка која су била блиска с Давидом, краљем древног Израела. a Ова књига, која је завршена око 1040. пре н. е. пред крај Давидовог 40-годишњег краљевања, говори првенствено о Давиду и његовом односу с Јеховом. То је узбудљива прича о томе како је под вођством храброг краља једна нација погођена раздорима постала једно уједињено напредно краљевство. Занимљива драма проткана је веома снажним осећањима.

ДАВИД ПОСТАЈЕ „СВЕ СИЛНИЈИ“

(2. Самуилова 1:1–10:19)

Давидова реакција на вест о Сауловој и Јонатановој смрти открива осећања која је имао према њима, као и његова осећања према Јехови. Давид је у Хеврону помазан за краља над Јудиним племеном. Саулов син Исвостеј постављен је за краља над остатком Израела. Давид постаје „све силнији“ и неких седам и по година касније постаје краљ над целим Израелом (2. Самуилова 5:10).

Давид осваја Јерусалим од Јевусеја, и он постаје престоница његовог краљевства. Његов први покушај да пренесе ковчег савеза у Јерусалим завршава се катастрофом. Међутим, други покушај успева и Давид плеше од радости. Јехова склапа с Давидом савез за краљевство. Давид покорава своје непријатеље и Бог је и даље с њим.

Одговори на библијска питања:

2:18 — Зашто се на Јоава и његова два брата указује као на три сина њихове мајке Серује? У Хебрејским списима су се родослови углавном водили по оцу. Серујин муж је можда умро млад или није сматран достојним да буде укључен у Свете списе. Могуће је и то да је Серуја забележена у извештају због тога што је била Давидова сестра или полусестра (1. Летописа 2:15, 16). На оца ова три брата указује се једино када се говори о његовом гробу у Витлејему (2. Самуилова 2:32).

3:29 — На шта се мисли када се говори о ’мушкарцима који се вретена хватају‘ (NW)? Обично су жене ткале одећу. Стога овај израз можда указује на мушкарце  који нису били способни за ратовање и који су зато морали да раде оно што су иначе радиле жене.

5:1, 2 — Колико је прошло од Исвостејевог убиства до времена када је Давид постао краљ над целим Израелом? Изгледа логично да је Исвостеј започео своју двогодишњу владавину убрзо након Саулове смрти, отприлике у исто време када је Давид постао краљ у Хеврону. Давид је владао над Јудом у Хеврону седам и по година. Убрзо након што је постао краљ над целим Израелом, учинио је Јерусалим својом престоницом. Дакле, око пет година након Исвостејеве смрти, Давид је постао краљ над целим Израелом (2. Самуилова 2:3, 4, 8-11; 5:4, 5).

8:2 — Колико је Моаваца погубљено након што су се Израелци сукобили с њима? То није било одређено бројањем већ мерењем. Изгледа да је Давид приморао Моавце да легну на земљу један до другог у ред. Затим је измерио ред једним ужетом, то јест конопцем. Изгледа да је било погубљено две трећине Моаваца, то јест две дужине ужета, а поштеђена је била једна трећина, то јест дужина једног ужета.

Поука за нас:

2:1; 5:19, 23. Давид је питао Јехову пре него што је кренуо да заузме Хеврон и пре него што је кренуо на своје непријатеље. И ми треба да тражимо Јеховино вођство пре него што донесемо неку одлуку која ће утицати на нашу духовност.

3:26-30. Освета води до жалосних последица (Римљанима 12:17-19).

3:31-34; 4:9-12. Давид није био осветољубив и није гајио зловољу. То је добар пример за нас.

5:12. Никада не треба да заборавимо да нас је Јехова поучио својим путевима и омогућио нам да имамо добар однос с њим.

6:1-7. Иако је Давид имао добре намере, његов покушај да пренесе ковчег савеза на колима представљао је прекршај Божје заповести и због тога је доживео неуспех (Излазак 25:13, 14; Бројеви 4:15, 19; 7:7-9). Да добре намере не мењају Божје захтеве такође се види из онога што се десило Узи када је придржао ковчег савеза.

6:8, 9. У тешкој ситуацији Давид се прво наљутио а затим уплашио — можда је чак кривио Јехову за трагедију која се десила. Морамо се чувати да не бисмо кривили Јехову за проблеме које доживљавамо због тога што смо игнорисали његове заповести.

7:18, 22, 23, 26. Давидова понизност, искључива оданост Јехови и жеља да узвиси Божје име јесте нешто што треба да опонашамо.

8:2. Испунило се пророчанство изговорено око 400 година раније (Бројеви 24:17). Јеховина реч се увек обистини.

9:1, 6, 7. Давид је одржао своје обећање. И ми треба да настојимо да одржимо своју реч.

ЈЕХОВА ПОДИЖЕ ЗЛО НА СВОГ ПОМАЗАНИКА

(2. Самуилова 11:1–20:26)

Јехова каже Давиду: „Ево ја ћу подигнути на те зло из дома твога и узећу на твоје очи жене твоје да их дам другоме, који ће на видику овога сунца с њима лежати“ (2. Самуилова 12:11). Зашто је Јехова то рекао? Због Давидовог греха с Витсавејом. Иако се Давид покајао и било му је опроштено, није био поштеђен последица свог греха.

Најпре умире дете које је Витсавеја родила. Затим Давидову ћерку Тамару, која је била девица, силује њен полубрат Амнон. Њен рођени брат Авесалом убија Амнона из освете. Авесалом кује заверу против свог рођеног оца и проглашава себе краљем у Хеврону. Давид је принуђен да побегне из Јерусалима. Авесалом има односе с десет иноча свог оца, које је он оставио да брину о кући. Давид се враћа на  престо тек након што је Авесалом убијен. Побуна коју подиже Сева из Бењаминовог племена завршава се Севином смрћу.

Одговори на библијска питања:

14:7 — Шта симболизује ’искру која је остала‘? Искра указује на живо потомство.

19:29 — Зашто је Давид тако реаговао на Мефивостејево објашњење? Након што је саслушао Мефивостеја, Давид је сигурно схватио да је погрешио када је Сиви поверовао на реч (2. Самуилова 16:1-4; 19:24-28). Највероватније се Давид због тога разљутио и није желео да чује ништа више о томе.

Поука за нас:

11:2-15. Отворен извештај о Давидовим пропустима сведочи у прилог томе да је Библија надахнута Реч Божја.

11:16-27. Када починимо неки озбиљан грех, не треба да покушавамо да га прикријемо као што је то Давид чинио. Уместо тога, треба да признамо Јехови и да тражимо помоћ од старешина у скупштини (Пословице 28:13; Јаков 5:13-16).

12:1-14. Натан је пружио добар пример за наименоване старешине у скупштини. Они треба да помогну онима који почине грех како би исправили своје поступање. Старешине морају да буду веште када извршавају ову своју одговорност.

12:15-23. То што је имао исправно гледиште о ономе што га је задесило помогло је Давиду да на исправан начин реагује на ту невољу.

15:12; 16:15, 21, 23. Када је изгледало да ће Авесалом заузети престо, понос и амбиција су навели одличног саветника Ахитофела да постане издајица. Када је неко интелигентан, али није понизан и лојалан, то може представљати замку за њега.

19:24, 30. Мефивостеј је искрено ценио Давидову лојалну љубав. Он се спремно подложио краљевој одлуци у вези са Сивом. Цењење према Јехови и његовој организацији требало би и нас да покрене да будемо подложни.

20:21, 22. Својом мудрошћу, једна особа може спречити катастрофу која би могла задесити многе (Проповедник 9:14, 15).

ЗАПАДНИМО „У РУКЕ ЈЕХОВИНЕ“

(2. Самуилова 21:1–24:25)

Саул је побио Гаваоњане и тако навукао на себе кривицу за крв, због чега у земљи три године влада глад (Исус Навин 9:15). Гаваоњани траже да погубе седам Саулових синова како би се осветили. Давид  их даје у руке Гаваоњанима, и након тога пада киша која означава крај суше. Четири филистејска џина ’гину од руке Давидове и од руке слуга његових‘ (2. Самуилова 21:22).

Давид чини озбиљан грех тако што наређује да се обави незаконит попис. Каје се и бира да падне „у руке Јеховине“ (2. Самуилова 24:14). Због тога 70 000 људи умире од куге. Давид чини оно што му Јехова заповеда и помор престаје.

Одговори на библијска питања:

21:8 — Како то да се каже да је Саулова кћи Михала имала петорицу синова када у 2. Самуиловој 6:23 стоји да је умрла без деце? Најприхваћеније објашњење је да су то били синови Михалине сестре Мераве, која се удала за Адрила. Вероватно је Мерава умрла млада, па је Михала, која није имала деце, одгајила њене синове.

21:9, 10 — Колико је дуго Ресфа бдела над двојицом својих синова и петорицом Саулових унука које су погубили Гаваоњани? Ова седморица су била погубљена „првих дана жетве“ — у марту или априлу. Њихови лешеви су били остављени на једној гори. Ресфа је чувала тих седам лешева дању и ноћу све док Јехова није показао да се његов гнев умирио тако што је дошао крај суши. Сваки већи пљусак представљао би веома необичну појаву пре завршетка сезоне жетве у октобру. Дакле, Ресфа је можда бдела пет или шест месеци. Након тога је Давид сахранио кости ових људи.

24:1 — Зашто је Давидово пребројавање народа представљало озбиљан грех? Прављење пописа само по себи није било забрањено Законом (Бројеви 1:1-3; 26:1-4). Библија не каже шта је покренуло Давида да преброји народ. Међутим, у 1. Летописа 21:1 стоји да га је Сатана навео на то. Како год да је било, његов војни заповедник Јоав је знао да је Давидова одлука да попише народ била погрешна и покушао је да га одврати од тога.

Поука за нас:

22:2-51. Како само Давидова песма лепо приказује Јехову као истинитог Бога, вредног безусловног поверења!

23:15-17. Давид је имао тако дубоко поштовање према Божјем закону о животу и крви да у овој прилици није хтео да учини чак ни оно што би могло да личи на повреду тог закона. Морамо развијати такав став према свим Божјим заповестима.

24:10. Давидова савест је реаговала и покренула га да се покаје. Да ли је наша савест довољно осетљива да би реаговала на тај начин?

24:14. Давид је добро знао да је Јехова милосрднији од људи. Да ли смо и ми уверени у то?

24:17. Давиду је било жао што је због његовог греха патио читав народ. Требало би да покајнички грешник осећа грижу савести због срамоте коју је својим поступком можда нанео скупштини.

И ми можемо бити ’по Божјем срцу‘

Други краљ Израела био је ’човек по Божјем срцу“ (1. Самуилова 13:14). Давид никада није доводио у питање Јеховина праведна мерила, и није тежио за независношћу од Бога. Кад год је погрешио, он је признао свој грех, прихватио дисциплину и исправио своје понашање. Давид је био беспрекоран човек. Зар није мудро да и ми будемо попут њега, посебно када погрешимо?

Давидова животна прича живописно приказује да признати Јеховин суверенитет значи прихватити Његова мерила за исправно и неисправно и трудити се да их се као чувари беспрекорности држимо. То је нешто што сви ми можемо. Како само можемо бити захвални за поуке које извлачимо из Друге Самуилове! Надахнута порука која се налази на њеним страницама заиста је жива и има моћ (Јеврејима 4:12).

[Фусноте]

[Слика на 16. страни]

Давид је остао понизан захваљујући томе што никада није изгубио из вида ко га је поставио за краља

[Слика на 18. страни]

„Ево ја ћу подигнути на те зло из дома твога“

Витсавеја

Тамара

Амнон