Мари — древна краљица пустиње

ПОКРЕНИ

Мари — древна краљица пустиње

„ВРТЕЛО ми се у глави од узбуђења када сам те ноћи ушао у своју спаваћу собу након што сам с колегама прославио наш успех“, присећао се француски археолог Андре Паро. У јануару 1934. у Тел Харирију у близини градића Абу Кемала на реци Еуфрат у Сирији, Паро и његова екипа ископали су статуу на којој се налазио натпис: „Ламги-Мари, краљ Марија, првосвештеник Енлила.“ Били су веома узбуђени због тог открића.

Град Мари је коначно пронађен! Од каквог је то значаја за оне који проучавају Библију?

Зашто је значајан тај град?

Иако се још из древних списа знало да је постојао град Мари, тачна локација овог града дуго је била мистерија. Према сумерским списима, Мари је био престоница династије која је можда неко време владала над целом Месопотамијом. Пошто је био саграђен на обалама Еуфрата, Мари је имао стратешки важан положај јер се налазио на раскршћу трговачких путева који су повезивали Персијски залив са Асиријом, Месопотамијом, Анадолијом и обалом Средоземног мора. Роба као што је дрво, метал и камен — које је у Месопотамији било врло мало — пролазила је кроз град. Порез који се плаћао на ту робу у великој мери је обогатио Мари, због чега је овај град наметао свој ауторитет читавој области. Међутим, Мари је изгубио своју надмоћ када је Сирију освојио Саргон Акађанин.

Након Саргоновог освајања, Маријем су у периоду од 300 година владале многе војсковође. Под њиховом влашћу, град је поново напредовао у извесној мери. Међутим, до времена последњег владара Зимрија-Лима, Мари је већ почео да губи моћ. Зимрије-Лим је покушао да утврди своје царство бројним војним освајањима, уговорима и брачним везама. Међутим, око 1760. пре н. е., вавилонски краљ Хамураби освојио је и уништио град, стављајући тачку на оно што је Паро назвао „једном од најнапреднијих цивилизација древног света“.

Када су Хамурабијеве трупе сравниле Мари са земљом, оне су несвесно учиниле велику услугу савременим археолозима и историчарима. Рушећи зидине од непечене опеке, они су затрпали неке грађевине, које су се тако нашле 5 метара испод земље, због чега су одолеле зубу времена. Археолози су ископали рушевине храмова и палата, заједно с мноштвом артефаката и хиљадама записа који бацају светло на ову древну цивилизацију.

Зашто су рушевине Марија тако значајне за нас? Узмимо у обзир време када је патријарх Аврахам живео. Он се родио 2018. пре н. е., 352 године након великог Потопа. Рођен је у десетој генерацији после Ноја. Аврахам је по Божјој заповести напустио свој родни град Ур и отишао у Харан. Године 1943. пре н. е., када је имао 75 година, напустио је Харан и отишао у Ханан. „Аврахамов одлазак из Ура у Јерусалим [у Ханану] историјски је смештен у време Марија“, каже италијански археолог Паоло Матиај. Дакле, откриће Марија је значајно зато што нам може помоћи да замислимо у каквом је свету живео верни Божји слуга Аврахам a (Постање 11:10–12:4).

Шта откривају рушевине?

У Марију, као и у целој Месопотамији, религија је играла веома важну улогу. Служење боговима се сматрало човековом дужношћу. Пре доношења било какве важне одлуке увек се питало за вољу богова. Археолози су нашли остатке шест храмова. Међу њима су Храм лавова (за који неки сматрају да је био храм Дагана, који је у Библији означен као Дагон) и светилишта богиње плодности Иштар као и бога-сунца Шамаша. У овим храмовима су се налазиле статуе божанстава којима су приношене жртве и упућиване молитве. Обожаваоци су на клупама у светилишту остављали насмејане кипове који су представљали њих саме, јер су веровали да на тај начин продужавају чин обожавања. Паро је запазио: „Ти кипови су у ствари представљали вернике, попут свећа које данас католици користе у обожавању, само у још већој мери.“

Најзначајније откриће у рушевинама у Тел Харирију били су остаци огромне палате познате по имену последњег власника краља Зимрија-Лима. Француски археолог Луј-Иг Винсан назвао је ову палату ’драгуљем старе оријенталне архитектуре‘. Ова палата се простирала на површини од 2,5 хектара и имала је 300 просторија и дворишта. Чак и у то време, важила је за светско чудо. „Била је толико славна“, коментарише Жорж Ру у својој књизи Ancient Iraq, „да краљ Угарита, који се налазио на сиријској обали, није оклевао да пошаље свог сина на пут дуг 600 километара ка унутрашњости само зато да би посетио ’кућу Зимрија-Лима‘“.

Пре него што би стигли до пространог дворишта, посетиоци би ушли у утврђену палату кроз један улаз, једини који је постојао, с чије се обе стране налазила по једна кула. Последњи краљ Марија, Зимрије-Лим, седео је на престолу који се налазио на постољу и управљао војним, трговачким и дипломатским пословима, изрицао пресуде и примао посетиоце и изасланике. Постојале су и одаје за госте, који су редовно присуствовали на раскошним гозбама које је краљ приређивао. Служила су се печења, кувана јела или јела са роштиља, и то говедина, овчетина, месо газеле, риба и живина, а уз то зачињени сосови од белог лука и разне врсте поврћа и сирева. За десерт се служило свеже, суво или ушећерено воће и колачи печени у модлама занимљивих облика. Од пића се служило пиво и вино.

У палати је постојао и канализациони систем. Откривено је да су се у купатилима налазиле каде од теракоте, као и тоалети. Подови и доњи део зида ових просторија били су заштићени слојем смоле. Вода је довођена преко зиданих олука, а глинене цеви, које је од утицаја воде штитио битумен, функционишу и дан-данас након 3 500 година. Када су три жене из краљевог харема оболеле од једне смртоносне болести, морала су се следити строга упутства у опхођењу с њима. Болесну жену је требало изоловати и држати у карантину. „Нико није смео да пије из њене шоље, да једе с њеног стола или да седи на њеној столици.“

Шта нам открива архива?

Паро и његов тим открили су око 20 000 плочица исписаних клинастим писмом на акадском језику. На тим плочицама налазила се преписка, као и административни и економски текстови. Само је трећина ове архиве објављена. Међутим, ова архива се састоји од 28 томова. Колико је вредна та архива? „Пре открића архиве из Марија“, каже Жан-Клод Маргерон, управник археолошке мисије у Марију, „нисмо знали готово ништа о историји, институцијама и свакодневном животу у Месопотамији и Сирији с почетка другог миленијума. Захваљујући овим плочицама, записана су читава поглавља историје.“ Као што је Паро рекао, „када су у питању народи који се помињу“, ова архива „открива запањујуће сличности са оним што нам Стари завет говори о периоду патријарха̂“.

Плочице пронађене у Марију такође бацају светло на одређене делове Библије. На пример, на плочицама се указује да је узимање непријатељевог харема био „један сасвим уобичајен поступак краљева“. Није било ништа ново то што је издајник Ахитофел саветовао Авесалома, сина краља Давида, да има односе са иночама свог оца (2. Самуилова 16:21, 22).

Од 1933, у Тел Харирију је организовано 41 археолошко истраживање. Међутим, до сада је испитано само 8 хектара од 110 колико је Мари обухватао. Вероватно ће бити још много фасцинантних открића у Марију, древној краљици пустиње.

[Фуснота]

a Такође је врло вероватно да су јеврејски изгнаници, који су одведени у Вавилон након уништења Јерусалима 607. пре н. е., прошли поред рушевина Марија.

[Мапа на 10. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Персијски залив

Ур

МЕСОПОТАМИЈА

Еуфрат

МАРИ

АСИРИЈА

Харан

АНАДОЛИЈА

ХАНАН

Јерусалим

Средоземно море (Велико море)

[Слика на 11. страни]

Краљ Јадун-Лим се у својим списима хвалисао својим грађевинским подухватима

[Слика на 11. страни]

Захваљујући открићу ове статуе Ламги-Марија утврђено је да је град Мари заиста постојао

[Слика на 12. страни]

Ебихил, управник Марија, приликом молитве

[Слика на 12. страни]

Подијум у палати, где су можда стајале статуе богиња

[Слика на 12. страни]

Међу рушевинама Марија пронађене су грађевине од непечених опека

[Слика на 12. страни]

Купатило у палати

[Слика на 13. страни]

Стела која говори о победи Нарам-Сина, освајача Марија

[Слика на 13. страни]

Међу рушевинама палате пронађено је око 20 000 плочица с клинастим писмом

[Извор слике на 10. страни]

[Извори слика на 11. страни]

[Извори слика на 12. страни]

[Извори слика на 13. страни]

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ)