Остани смирен кад трпиш зло

„Господов роб нема потребе да се упушта у борбе, него треба да буде фин према свима... да се обуздава кад трпи зло“ (2. ТИМОТЕЈУ 2:24).

1. Зашто у служби понекад наиђемо на људе који говоре грубо?

 КАКО реагујеш када си окружен људима којима се не допадаш или којима се не допада оно што заступаш? Када је говорио о последњим данима, апостол Павле је прорекао да ће људи бити „хулници... клеветници, без самоконтроле, брутални“ (2. Тимотеју 3:1-5, 12). На такве људе можеш наићи како у служби тако и у другим приликама.

2. Који стихови нам могу помоћи да поступамо мудро са особама које нам се обраћају грубо?

² Не може се рећи да сви који говоре грубо немају интерес за оно што је исправно. Велики проблеми или разочарање могу навести људе да вичу на све око себе (Проповедник 7:7). Многи тако поступају зато што живе и раде у средини у којој је погрдан говор сасвим уобичајен. То не значи да и ми као хришћани можемо прихватити такав начин изражавања, али нам помаже да разумемо зашто га други људи користе. Како треба да реагујемо када неко говори грубо? У Пословицама 19:11 стоји: „Спор на гнев је који је разуман.“ У Римљанима 12:17, 18 нам се саветује: „Никоме не враћајте зло за зло... Ако је могуће, колико до вас стоји, будите у миру са свим људима.“

3. Како је мирољубивост повезана с поруком коју проповедамо?

³ Ако смо заиста мирољубиви, то ће се видети у духу који показујемо. Одразиће се на наш говор, поступке, а можда и на наш израз лица и тон  гласа (Пословице 17:27). Када је припремао своје апостоле за проповедање, Исус их је посаветовао: „Кад улазите у кућу, поздравите укућане [„улазећи у кућу назовите јој: мир кући овој“, NW]; и ако је кућа достојна, нека на њу дође мир који јој желите; али ако није достојна, нека се ваш мир врати к вама“ (Матеј 10:12, 13). Ми преносимо добру вест. Библија за њу каже да је ’добра вест мира‘, ’добра вест о Божјој незаслуженој доброти‘ и „добра вест о краљевству“ (Ефешанима 6:15; Дела апостолска 20:24; Матеј 24:14). Наш циљ није да критикујемо веровања друге особе нити да се расправљамо с њом о њеним гледиштима, већ да јој пренесемо добру вест из Божје Речи.

4. Шта можеш рећи када ти станар и пре него што наведеш разлог своје посете каже „не занима ме“?

⁴ Чак и пре него што нас стварно саслуша, станар нас може прекинути и рећи: „Не занима ме.“ У таквим ситуацијама, углавном можеш рећи: „Желео сам само да вам прочитам овај кратак стих из Библије.“ Станар можда неће имати ништа против тога. У другим случајевима, можда би било на месту да кажеш: „Желео сам да вам кажем да ће доћи време када више неће бити неправде и када ће сви људи научити да воле једни друге.“ Ако станар не покаже жељу да сазна нешто више, могао би додати: „Али можда бисмо о томе могли поразговарати неком другом приликом.“ Чак и ако станар није реаговао мирољубиво, да ли треба да закључимо да ’није достојан‘? Без обзира на његову реакцију, немој заборавити библијски савет да будеш ’фин према свима и да се обуздаваш када трпиш зло‘ (2. Тимотеју 2:24).

Дрзак али заведен

5, 6. Како је Савле поступао са Исусовим следбеницима, и зашто је то радио?

⁵ У првом веку, човек по имену Савле био је добро познат по свом дрском говору и чак по насилном понашању. Библија каже да је ’дисао претњом и убиством против Господових ученика‘ (Дела апостолска 9:1, 2). Касније је признао да је био „хулник и прогонитељ и дрзник“ (1. Тимотеју 1:13). Иако су неки од његових рођака можда већ постали хришћани, он је свој став према Христовим следбеницима  овако изразио: „Пошто сам преко сваке мере био бесан на њих, ишао сам толико далеко да сам их прогонио и у удаљеним градовима“ (Дела апостолска 23:16; 26:11; Римљанима 16:7, 11). Не постоје докази да су ученици покушали да се упусте у неку јавну дискусију са Савлом док се тако понашао.

⁶ Зашто је Савле тако поступао? Он је годинама касније написао: „Био [сам] у незнању и поступао без вере“ (1. Тимотеју 1:13). Он је био фарисеј, поучен ’строго по Закону предака‘ (Дела апостолска 22:3). Иако је, по свему судећи, Савлов учитељ Гамалило донекле био толерантан, првосвештеник Кајафа, с којим је Савле сарађивао, био је фанатик. Кајафа је био вођа завере која је довела до погубљења Исуса Христа (Матеј 26:3, 4, 63-66; Дела апостолска 5:34-39). После тога се постарао да Исусови апостоли добију батине и строго им је наредио да престану с проповедањем у Исусово име. Председавао је Синедриону током једног скупа на ком су присутни били вођени снажним емоцијама, и након чега је Стефан био каменован (Дела апостолска 5:27, 28, 40; 7:1-60). Савле је посматрао то каменовање и Кајафа га је овластио да учини све како би стао на пут Исусовим следбеницима тако што би их похапсио у Дамаску (Дела апостолска 8:1; 9:1, 2). Савле је био под утицајем Кајафе и сматрао је да својим поступцима показује ревност за Бога, али му је у ствари недостајала права вера (Дела апостолска 22:3-5). Због тога је пропустио да увиди да је Исус био прави Месија. Међутим, Савле је схватио колико је грешио када је на путу за Дамаск ускрснули Исус на чудесан начин разговарао с њим (Дела апостолска 9:3-6).

7. Шта се десило са Савлом након што се на путу за Дамаск сусрео са Исусом?

⁷ Убрзо после тога, ученик Ананија је био послат да сведочи Савлу. Како би се ти осећао? Да ли би с нестрпљењем очекивао да извршиш ту посету? Ананија је осећао извесну меру страха, али је љубазно разговарао са Савлом. Чудесан сусрет са Исусом на путу за Дамаск навео је Савла да промени свој став (Дела апостолска 9:10-22). Касније је постао познат као апостол Павле и био је реван хришћански мисионар.

Благ али храбар

8. Како је Исус одражавао Очев став према људима који су радили оно што је лоше?

⁸ Као реван објавитељ Краљевства, Исус је у опхођењу с људима испољавао благост, али и храброст (Матеј 11:29). Одражавао је дух свог небеског Оца, који подстиче бездушнике да се одврате од својих лоших путева (Исаија 55:6, 7). Док је био у друштву грешника, запажао је када је код њих долазило до позитивних промена и пружао је охрабрење таквим појединцима (Лука 7:37-50; 19:2-10). Уместо да суди другима на основу њиховог спољашњег изгледа, Исус је опонашао љубазност, уздржљивост и дуготрпљивост свог Оца с надом да ће их на тај начин довести до покајања (Римљанима 2:4). Јеховина је воља да се све врсте људи покају и спасу (1. Тимотеју 2:3, 4).

9. Шта можемо научити из пророчанских речи из Исаије 42:1-4 које су се испуниле на Исусу?

⁹ Да би показао шта је Јехова мислио о Исусу Христу, Матеј, писац Јеванђеља, цитирао је следеће пророчанске речи: „Гле, слуга мој кога сам изабрао, мој вољени, ког признаје моја душа! Ставићу свој дух на њега, и он ће нацијама јасно показати шта је правда. Неће се свађати, нити викати, нити ће ко чути његов глас на широким улицама. Стучену трску неће сломити, и ланени фитиљ који тиња неће угасити, све док с успехом не истера правду. Заиста, у његово име ће се уздати нације“ (Матеј 12:17-21; Исаија 42:1-4). У складу са овим пророчанским речима, Исус се није упуштао у бучне расправе. Чак и када је био под притиском, говорио је о истини на начин који је привлачио искрене особе (Јован 7:32, 40, 45, 46).

10, 11. (а) Иако су фарисеји били међу Исусовим најгласнијим противницима, зашто је он сведочио некима од њих? (б) Како је Исус повремено одговарао противницима, а шта није радио?

 ¹⁰ Исус је током своје службе разговарао с многим фарисејима. Иако су неки од њих покушавали да нађу неку грешку у ономе што је говорио, он није закључио да сви имају лоше мотиве. Симон, фарисеј који је донекле био критичан, очигледно је желео да боље упозна Исуса и позвао га је на оброк. Исус је прихватио тај позив и сведочио је присутнима (Лука 7:36-50). Другом приликом, један угледни фарисеј по имену Никодим дошао је код Исуса под окриљем мрака. Исус га није прекорио због тога. Уместо тога, сведочио му је о љубави коју је Бог показао пославши свог Сина да би отворио пут за спасење онима који ће исказивати веру. Исус му је такође љубазно указао колико је важно бити послушан Божјем уређењу (Јован 3:1-21). Никодим је касније говорио у Исусову корист када су други фарисеји ниподаштавали позитиван извештај о Исусу (Јован 7:46-51).

¹¹ Исус није превиђао лицемерство оних који су покушавали да га ухвате у замку. Није допуштао противницима да га увуку у бесмислене дебате. Међутим, када је то било на месту, давао је кратке, упечатљиве одговоре наводећи неко начело, користећи поређење или цитирајући стих (Матеј 12:38-42; 15:1-9; 16:1-4). У другим приликама, када је било очигледно да тиме ништа неће постићи, једноставно није говорио ништа (Марко 15:2-5; Лука 22:67-70).

12. Како је Исус помагао људима чак и када су они викали на њега?

¹² Понекад су људи који су били под влашћу нечистих духова викали на Исуса. У тим приликама он је остајао миран и чак је користио од Бога дату моћ да помогне људима (Марко 1:23-28; 5:2-8, 15). Када нам се у служби деси да се неки људи наљуте и почну да вичу на нас, треба да останемо смирени и да се потрудимо да такву ситуацију решимо на љубазан и тактичан начин (Колошанима 4:6).

У породици

13. Зашто се укућани понекад противе члану породице који је почео да проучава Библију с Јеховиним сведоцима?

¹³ Колико је Исусовим следбеницима потребно да се савладавају често посебно долази до изражаја у породици. Особа на коју је библијска истина оставила дубок утисак жели да и њени укућани доживе исто то. Међутим, Исус је рекао да чланови породице могу бити непријатељски настројени (Матеј 10:32-37; Јован 15:20, 21). За то постоји више разлога. На пример, библијска учења нам могу помоћи да постанемо поштени, одговорни и учтиви. Осим тога, Писмо нам такође показује да смо увек, без обзира на околности, одговорни првенствено свом Створитељу (Проповедник 12:3, 15; Дела апостолска 5:29). Члан породице који сматра да је његов ауторитет у породици донекле умањен због наше лојалности Јехови може се осећати увређено. Колико је само важно да у таквој ситуацији следимо Исусов пример  и да останемо сталожени! (1. Петрова 2:21-23; 3:1, 2).

14-16. Шта је неке особе које су се у почетку противиле члановима породице навело да се промене?

¹⁴ Многи који служе Јехови имали су брачног друга или неког другог члана породице који се противио променама које су чинили када су почели да проучавају Библију. Тако су реаговали јер су можда слушали негативне приче о Јеховиним сведоцима и можда су се плашили да ће то лоше утицати на породицу. Шта их је навело да промене мишљење? У многим случајевима, кључну улогу је одиграо добар пример. Због тога што је особа одлучно примењивала библијске савете — редовно је ишла на хришћанске састанке, учествовала у служби и истовремено водила рачуна о породичним одговорностима и остајала сталожена и поред вербалног злостављања — противљење у породици се у неким случајевима стишало (1. Петрова 2:12).

¹⁵ Особа која се противи може одбијати да саслуша било какво објашњење из Библије због предрасуда или поноса. Тако је било с једним човеком из Сједињених Држава који је тврдио да је велики патриота. Једном приликом, док је његова супруга била на конгресу, он је покупио све своје ствари и отишао. Другом приликом је отишао од куће с пиштољем и претио да ће се убити. За свако своје неразумно понашање кривио је њену религију. Међутим, она је наставила да примењује библијске савете. Двадесет година касније, и он је постао Јеховин сведок. Једна жена из Албаније била је љута јер је њена ћерка почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима и касније се крстила. Својој ћерки је уништила дванаест Библија. Онда је једног дана отворила нову Библију коју је њена ћерка оставила на столу. Отворила ју је и случајно угледала стих из Матеја 10:36 и схватила је да се оно што ту стоји односи на њу. Па ипак, била је забринута за своју ћерку и зато ју је отпратила на брод којим је требало да с другим Сведоцима отпутује на конгрес у Италију. Када је видела љубав која је владала међу тим људима, загрљаје, осмехе и чула весели смех, њено мишљење је почело да се мења. Убрзо после тога, пристала је да проучава Библију. Она се данас труди да помогне другима који се у почетку противе.

¹⁶ Једном приликом, док је једна сестра прилазила Дворани Краљевства, њен супруг је с ножем у руци стао испред ње, упућујући јој мноштво оштрих критика. Благо му је узвратила: „Уђи у Дворану и увери се сам.“ Урадио је то и с временом је постао хришћански старешина.

17. Који библијски савет може помоћи ако у хришћанској породици понекад дође до затегнутих односа?

¹⁷ Чак и ако су сви у твојој породици хришћани, понекад ће доћи до затегнутих односа и тада ће се због наше несавршености можда чути и понека груба реч. Вредно је запазити да су хришћани у древном Ефесу добили следећи савет: „Свака злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор нека се уклони од вас заједно са  свом злоћом“ (Ефешанима 4:31). Очигледно је да је на хришћане у Ефесу утицала средина у којој су живели, затим њихова несавршеност и у неким случајевима пређашњи начин живота. Шта би им помогло да се промене? Требало је да се ’обнове у сили која је покретала њихов ум‘ (Ефешанима 4:23). Ако би проучавали Божју Реч, дубоко размишљали о томе како она треба да утиче на њихов живот, дружили се са сухришћанима и горљиво се молили, плод Божјег духа би потпуније дошао до изражаја у њиховом животу. Научили би да ’буду добри једни према другима, нежно самилосни, да спремно опраштају једни другима баш као што је и Бог преко Христа драговољно опростио њима‘ (Ефешанима 4:32). Без обзира на то шта други раде, ми треба да останемо смирени, да будемо љубазни, самилосни и да опраштамо. Не смемо ’никоме враћати зло за зло‘ (Римљанима 12:17, 18). Добро је да увек опонашамо Бога и показујемо искрену љубав (1. Јованова 4:8).

Савет за све хришћане

18. Зашто је савет из 2. Тимотеју 2:24 био одговарајућ за старешину из древног Ефеса, и како може користити свим хришћанима?

¹⁸ Савет да се ’обуздавамо кад трпимо зло‘ односи се на све хришћане (2. Тимотеју 2:24). Међутим, првенствено је био упућен Тимотеју, којем је био потребан док је као старешина служио у Ефесу. Неки у тој скупштини су прилично отворено износили своја гледишта и научавали су погрешне доктрине. Будући да нису потпуно разумели сврху Мојсијевог закона, нису разумели колико је важно имати веру, љубав и добру савест. Понос је довео до свађа приликом расправа о речима, и истовремено су пропуштали да схвате смисао Христових учења и колико је важна оданост Богу. Да би изашао на крај с том ситуацијом, требало је да Тимотеј буде непоколебљив када је у питању библијска истина и фин у опхођењу с браћом. Попут данашњих старешина, знао је да стадо не припада њему и да с другима треба да се опходи на начин који ће унапређивати хришћанску љубав и јединство (Ефешанима 4:1-3; 1. Тимотеју 1:3-11; 5:1, 2; 6:3-5).

19. Зашто је за све нас важно да ’тражимо смерност‘?

¹⁹ Бог подстиче свој народ да ’тражи смерност‘ (Софонија 2:3). Хебрејска реч преведена са „смерност“ указује на став који помаже особи да увреду поднесе стрпљиво, без љутње и жеље за осветом. Усрдно се молимо Јехови да нам помогне да останемо смирени и да га исправно заступамо, чак и у тешким околностима.

Шта си научио?

• Који ти стихови могу помоћи да изађеш на крај с неким ко дрско говори?

• Зашто је Савле поступао дрско?

• Како нам Исусов пример помаже да се исправно опходимо према свим врстама људи?

• Које користи могу проистећи када смо сталожени док разговарамо с члановима породице?

[Питања за разматрање]

[Слика на 26. страни]

Ананија је био љубазан према Савлу и поред тога што је знао ко је он

[Слика на 29. страни]

Хришћанин који се савесно брине о својим одговорностима може умањити противљење у породици

[Слика на 30. страни]

Хришћани унапређују љубав и јединство