Питања читалаца

Будући да су Давид и Витсавеја починили прељубу, зашто нису умрли они већ њихов тек рођени син?

У Мојсијевом закону је стајало: „Ако се ухвати човек који лежи са удатом женом, обоје ће се погубити, човек који је лежао са женом и жена. Тако ћеш извадити зло из Израела“ (Поновљени закони 22:22). Да је Јехова Бог дозволио да судије решавају случај греха који су починили Давид и Витсавеја, обоје би били погубљени. С обзиром на то да судије нису могле да читају срце, они би донели пресуду на основу онога што је утврђено да су преступници урадили. За прељубу је следила смртна казна. Судије у Израелу нису биле овлашћене да опросте такав грех.

С друге стране, прави Бог може да чита срце и да опрости грехе ако види основу за то. Будући да се у овом случају радило о Давиду, с којим је Јехова склопио савез за Краљевство, Он је изабрао да направи изузетак и да сам реши ову ситуацију (2. Самуилова 7:12-16). „Судија целе земље“ има право да направи такав избор (Постање 18:25).

Шта је Јехова видео када је испитао Давидово срце? Други стих 51. Псалма открива да овај Псалам говори о томе како се Давид осећао „кад му дође пророк Натан пошто Давид отиде према Витсавеји“. У Псалму 51:3-6 стоји: „Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, по великом милосрђу своме поништи преступе моје! Опери ме сасвим од неправде моје и од греха мога ме очисти. Јер ја признајем преступе своје, и грех мој је једнако преда мном. Самом теби згреших и починих што је зло пред очима твојим.“ Јехова је сигурно видео ту снажну грижу савести у Давидовом срцу, што је био доказ да се искрено покајао, и сматрао је да постоји основа да се преступницима укаже милосрђе. Штавише, и сам Давид је био милосрдан, а Јехова милосрднима показује милосрђе (1. Самуилова 24:5-8; Матеј 5:7; Јаков 2:13). Зато је Натан, када је Давид признао свој грех, рекао: „Јехова је пронео грех твој, нећеш умрети“ (2. Самуилова 12:13).

Међутим, Давид и Витсавеја нису могли потпуно избећи последице свог греха. „Што си тим делом дао прилику непријатељима Јеховиним да хуле“, рекао је Натан Давиду, „зато ће умрети син који ти се родио.“ Њихово дете се разболело и умрло и поред тога што је Давид седам дана постио и туговао (2. Самуилова 12:14-18).

Некима је тешко да разумеју зашто је дете морало да умре кад у Поновљеним законима 24:16 стоји: „Неће се чинити да деца умру за оцеве.“ Међутим, морамо узети у обзир и то да би, да су овај случај решавале судије, умрли и родитељи и дете у материци. Губитак детета је можда помогао Давиду да јасније разуме незадовољство које је Јехова осећао због његовог греха с Витсавејом. Можемо бити сигурни да је Бог у овој ситуацији поступио праведно, јер је ’пут Божји савршен‘ (2. Самуилова 22:31).

[Слика на 31. страни]

Давид је показао искрено покајање