Јехова чува оне који у њега полажу своје наде

„Милост [„лојална љубав“, NW] твоја и истина твоја нека ме увек чувају“ (ПСАЛАМ 40:12).

1. За шта је краљ Давид молио Јехову, и како Јехова чак и данас услишава ту молбу?

 ДАВИД, краљ древног Израела, ’поуздао се у Јехову‘ и био је подстакнут да каже да се Јехова ’сагао к њему и да је чуо његов вапај‘ (Псалам 40:2). Он је више пута из прве руке видео како је Јехова чувао оне који га воле. Давид је зато могао да моли Јехову да га увек чува (Псалам 40:12). Давид је убројан међу праведне мушкарце и жене којима је обећано „боље ускрсење“ и тренутно се налази на безбедном месту у Јеховином сећању као онај који ће добити ту награду (Јеврејима 11:32-35). Стога, њему је будућност загарантована на најбољи могући начин. Његово име је записано у Јеховиној ’књизи сећања‘ (Малахија 3:16, NW).

2. Како нам Писмо помаже да разумемо на шта се мисли када се каже да Јехова чува своје слуге?

² Иако су верне особе које се помињу у 11. поглављу Јеврејима живеле пре него што је Исус Христ дошао на земљу, нема сумње да су живеле у складу са оним чему је Исус поучио када је рекао: „Ко воли своју душу, уништава је, а ко мрзи своју душу у овом свету, сачуваће је за вечни живот“ (Јован 12:25). То јасно показује да то што Јехова чува своје слуге не значи да ће бити поштеђени патње или прогонства, већ да ће бити заштићени у духовном смислу како би остали у добром односу с Богом.

3. Који доказ имамо да је Јехова сачувао Исуса Христа, и какав је био исход тога?

³ Сам Исус је био мета окрутног прогонства и изругивања, и његовим непријатељима је на крају пошло за руком да га убију на веома срамотан и болан начин. Међутим, то није било у супротности с Божјим обећањем да ће чувати Месију (Исаија 42:1-6). Три дана након што је срамно убијен, Исус је био ускрснут, што доказује да је Јехова чуо његов вапај за помоћ — баш као што је чуо и Давидов. Јехова је зато дао Исусу снагу да остане беспрекоран (Матеј 26:39). Због тога што је сачуван у том смислу, Исус је добио бесмртни живот на небесима и милионима људи који показују веру у откупнину  пружа се могућност да добију вечни живот.

4. Које је засигурање дато помазаним хришћанима, а које ’другим овцама‘?

⁴ Можемо бити сигурни да је Јехова данас исто толико спреман и моћан да сачува своје слуге као што је био у време Давида и Исуса (Јаков 1:17). На земљи је остало релативно мало Исусове помазане браће и они још увек могу бити сигурни у следеће Јеховино обећање: „Наследство нераспадљиво и неокаљано и које не вене... сачувано [је] на небесима за вас, које Божја сила вером чува за спасење спремно да буде откривено у последње време“ (1. Петрова 1:4, 5). „Друге овце“, које имају земаљску наду, исто тако могу веровати Богу и бити сигурни у испуњење следећег обећања које је дао преко псалмисте: „Љубите Јехову, сви свети његови! Јехова чува вернике“ (Јован 10:16; Псалам 31:24).

Сачувани у духовном погледу

5, 6. (а) У ком смислу Бог данас чува свој народ? (б) Какав однос с Јеховом имају помазаници, и како стоје ствари са онима који имају земаљску наду?

⁵ Јехова се у данашње време постарао да сачува свој народ у духовном погледу. Премда их не штити од прогонства или тешкоћа и несрећа уобичајених у животу, он им лојално пружа помоћ и мотивацију која им је потребна да би сачували близак однос с њим. Темељ на којем су изградили свој однос с њим јесте вера у откупнину коју је дао с пуно љубави. Неки од тих верних хришћана су помазани Божјим духом да би постали сувладари са Христом на небу. Они су проглашени праведнима као духовни Божји синови, и на њих се односе следеће речи: „Он нас је избавио из власти таме и пренео нас у краљевство Сина љубави своје, по коме имамо ослобођење откупнином, опроштење наших греха“ (Колошанима 1:13, 14).

⁶ Милиони других верних хришћана су уверени да и они могу извући користи из откупнине коју је Бог припремио. Читамо следеће: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да своју душу да као откупнину у замену за многе“ (Марко 10:45). Ти хришћани се радују времену када ће добити „славну слободу Божје деце“ (Римљанима 8:21). Док очекују то време, они цене своје пријатељство с Богом и искрено се труде да још више ојачају тај однос.

7. Како Јехова данас чува духовност свог народа?

⁷ Један начин на који Јехова чува духовност својих слугу јесте тако што непрестано пружа поуку. Тиме им помаже да још боље упознају истину. Надаље, Јехова непрестано пружа вођство преко своје Речи, организације и светог  духа. Под вођством ’верног и разборитог роба‘, Божји народ из целог света је попут једне међународне породице. Класа роба брине о духовним, а када је то потребно, и о физичким потребама те породице Јеховиних слугу — без обзира на порекло или друштвени статус (Матеј 24:45).

8. Какво поуздање Јехова има у своје лојалне слуге, и у шта они могу бити сигурни?

⁸ Као што Јехова у физичком смислу није заштитио Исуса од напада непријатеља, тако он ни данас не штити хришћане на тај начин. Али, то не значи да Бог није задовољан њима. Баш супротно од тога! Он у ствари тиме показује своје поуздање у њих, наиме да ће они бити на његовој страни када се ради о питању да ли он има право да влада као Суверен свемира (Јов 1:8-12; Пословице 27:11). Јехова никада неће напустити оне који су му лојални „јер Јехова љуби правду и вернике своје не напушта. Увек их он чува“ (Псалам 37:28).

Сачувани захваљујући лојалној љубави и истини

9, 10. (а) Како Јеховина истина чува његов народ? (б) Како Библија показује да Јеховина лојална љубав чува његове лојалне слуге?

⁹ Давид је у молитви забележеној у 40. Псалму тражио да га чувају Јеховина лојална љубав и истина. Јеховина истина и љубав према правди подстичу га да јасно покаже која су његова мерила. Они који живе у складу с тим мерилима у великој су мери заштићени од невоља, страхова и проблема који погађају оне који их игноришу. На пример, себе и своје вољене можемо заштитити од многих болних проблема ако избегавамо злоупотребу дроге и алкохола, сексуални промискуитет и насиље. Чак и они који су одлутали од Јеховиног пута истине — као Давид у пар наврата — могу бити сигурни да је Бог и даље „заклон“ за преступнике који се кају. Такве особе с радошћу могу рећи: „Чуваш ме од тескобе“ (Псалам 32:7). Заиста изванредан израз Божје лојалне љубави!

¹⁰ Још један пример који показује да Бог има лојалну љубав јесте то што упозорава своје слуге да остану одвојени од овог злог света који ће ускоро бити уништен. У Библији читамо: „Немојте волети ни свет ни оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема љубави према Оцу; јер све што је у свету — жеља тела и жеља очију и упадљиво разметање својим животним средствима — не потиче од Оца, него потиче од света.“ Ако обратимо пажњу на ово упозорење и поступамо у складу с њим, дословно можемо сачувати свој живот у сву вечност, јер Библија даље каже: „Сем тога, свет пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:15-17).

 Сачувани захваљујући разборитости, разуму и мудрости

11, 12. Објасни како нас могу чувати разборитост, разум и мудрост.

¹¹ За оне који желе Божје одобравање, Давидов син Соломон је био надахнут да запише: „Разборитост ће пазити на те и разум ће те чувати.“ Такође је рекао: ’Стеци мудрост, не остави је, и гледаће те, љуби је, и чуваће те‘ (Пословице 2:11; 4:5, 6).

¹² Разборитост показујемо када дубоко размишљамо о ономе што учимо из Божје Речи. То нам помаже да будемо још разумнији како бисмо поставили исправне приоритете. То је веома важно, јер већина од нас зна — вероватно из личног искуства — да проблеми настају онда кад људи, свесно или несвесно, поставе погрешне приоритете. Сатанин свет врши притисак на нас да тежимо ка циљевима као што су материјално богатство, углед и моћ, док нас Јехова подстиче да стремимо ка важнијим духовним вредностима. Пропуст да се приоритет да духовним уместо материјалним стварима може довести до распада породице, прекида пријатељстава и до тога да духовни циљеви с временом падну у заборав. Као последица тога, особи може преостати само тужна истина која се налази у следећим Исусовим речима: „Шта вреди човеку ако добије цео свет, а изгуби своју душу?“ (Марко 8:36). Мудрост нам налаже да послушамо Исусов савет: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:33).

Опасност од егоцентричности

13, 14. Шта значи бити егоцентричан, и зашто то није мудро?

¹³ Људи су по природи заинтересовани за себе. Међутим, до проблема долази када личне жеље и тежње постану најважнија ствар у животу. Зато нас Јехова, да бисмо сачували пријатељство с њим, саветује да избегавамо да будемо егоцентрични. Овај термин се користи за особу која „себе сматра средиштем свега, која свуда истиче своје ’ја‘“. Зар то није тачан опис већине људи данас? Значајно је то што Библија прориче да ће ’у последњим данима‘ злог сатанског света ’људи бити самољубиви‘, то јест егоцентрични (2. Тимотеју 3:1, 2).

¹⁴ Хришћани знају колико је мудро држати се библијске заповести да се занимају за друге и да их воле као што воле себе (Лука 10:27; Филипљанима  2:4). Људи у глобалу могу сматрати да то није практично, али то је од пресудне важности уколико желимо да имамо успешан брак, срећну породицу и добре пријатеље. Зато прави Јеховин слуга никада не сме допустити да природна заинтересованост за себе доминира његовим животом до те мере да то потисне важније ствари. Ту се пре свега мисли на ствари које су повезане са обожавањем Јехове.

15, 16. (а) До чега може довести егоцентричност, и чији нам пример то показује? (б) Када је неко брз да суди другима, шта он у ствари тада ради?

¹⁵ Егоцентричност може навести особу да буде самоправична, због чега на крају може постати ускогруда и уображена. Библија сасвим добро каже: „Немаш изговора, о човече, ко год да си, ако судиш; јер у ономе у чему судиш другоме, осуђујеш сам себе, будући да ти који судиш чиниш те исте ствари“ (Римљанима 2:1; 14:4, 10). Религиозне вође из Исусовог времена толико су биле уверене у своју праведност да су себи дали за право да критикују Исуса и његове следбенике. Тиме су себе ставили у позицију судија. Међутим, нису видели своје мане и зато су на себе навукли осуду.

¹⁶ Јуда, Исусов следбеник који га је издао, допустио је себи да постане неко ко суди другима. Када је Марија, Лазарева сестра, у Витанији помазала Исуса мирисним уљем, Јуда се снажно успротивио. Своје огорчење је изразио на следећи начин: „Зашто се ово мирисно уље није продало за триста денара и да се то да сиромашнима?“ Међутим, у извештају се објашњава зашто је тако реаговао: „То није рекао зато што се бринуо за сиромашне, него зато што је био лопов, а имао је кутију за новац те је односио што се стављало у њу“ (Јован 12:1-6). Никада немојмо бити попут Јуде или религиозних вођа, који су били брзи да осуде друге, а тиме су само навукли осуду на себе.

17. Објасни која опасност иде руку под руку са умишљеношћу и претераном самоувереношћу.

¹⁷ Нажалост, неки први хришћани, иако нису били лопови као Јуда, постали су жртве поноса јер су постали умишљени. Јаков је о њима написао: „Поносите [се] својим умишљеним хвалисањем.“ Затим је додао: „Сав је такав понос зао“ (Јаков 4:16). Хвалисање оним што смо постигли или предностима које имамо у Јеховиној служби у ствари је контрапродуктивно (Пословице 14:16, NW). Знамо шта је било са апостолом Петром који се у једном моменту претераног самопоуздања хвалисао: „Макар се и сви други спотакли у вези с тобом, ја се никада нећу спотаћи!... Чак и ако бих морао да умрем с тобом, сигурно те се нећу одрећи.“ У суштини, ми немамо ништа чиме бисмо могли да се хвалишемо. Све што имамо, имамо само захваљујући Јеховиној лојалној љубави. Задржимо то на уму и то ће нам помоћи да не будемо умишљени (Матеј 26:33-35, 69-75).

18. Како Јехова гледа на понос?

¹⁸ „Дрскост [„понос“, NW] претходи погибли, а охолост претходи пропасти.“ Зашто? Јехова даје одговор: ’Ја мрзим самоузвисивање и понос‘ (Пословице 8:13, NW; 16:18). Није никакво чудо што је Јехова био љут због ’охолог срца асирског краља и због дрскости његових презирних очију‘! (Исаија 10:12). Јехова га је позвао на одговорност. Ускоро ће  читав Сатанин свет, са својим поносним, уображеним вођама, како видљивим тако и невидљивим, такође бити позван на одговорност. Никада немојмо одражавати самовољан став Јеховиних противника!

19. У ком погледу Божји народ треба да буде поносан, а истовремено и понизан?

¹⁹ Прави хришћани имају сваки разлог да буду поносни на то што су Јеховине слуге (Јеремија 9:24). Истовремено, имају сваки разлог и да остану понизни. Зашто? Зато што су ’сви сагрешили и не достижу Божју славу‘ (Римљанима 3:23). Зато, да бисмо остали Јеховине слуге, морамо имати став апостола Павла који је рекао да је ’Христ Исус дошао на свет да спасе грешнике‘ и затим је додао: „Међу њима сам први ја“ (1. Тимотеју 1:15).

20. Како Јехова сада чува свој народ, и како ће га чувати у будућности?

²⁰ Будући да је Јеховин народ спремно оставио своје тежње по страни како би његове интересе ставио у први план, можемо бити сигурни да ће их Јехова у духовном погледу и даље чувати. Такође можемо бити сигурни да ће, када избије велика невоља, Јехова чувати свој народ не само у духовном погледу већ и дословно. Када уђу у његов нови свет, моћи ће да кличу: „Гле, то је Бог наш у ког се уздамо, он је нас спасао; то је Јехова, у ког се уздамо, радујмо се, веселимо се за спасење његово!“ (Исаија 25:9).

Да ли се сећаш?

• Како су били сачувани краљ Давид и Исус Христ?

• Како је данашњи Јеховин народ сачуван?

• Зашто треба да избегавамо да себе превише истичемо?

• Зашто можемо бити поносни, а истовремено и понизни?

[Питања за разматрање]

[Слике на 9. страни]

Како је Јехова сачувао Давида и Исуса?

[Слике на странама 10, 11]

На које је начине Божји народ данас заштићен у духовном погледу?

[Слике на 12. страни]

Иако се поносимо тиме што служимо Јехови, морамо остати понизни