Светско јединство — шта се десило?

„Први пут после Другог светског рата међународно друштво је уједињено... Зато свет може да искористи ту прилику и оствари дуго очекивано обећање о новом светском поретку.“

ТО СУ биле речи које је изговорио председник Сједињених Држава последње деценије 20. века. У то време, изгледало је да међународни догађаји најављују скори долазак светског јединства. Тоталитарне владе су падале једна за другом. Берлински зид је срушен, обележавајући ново доба у Европи. Совјетски Савез, који су многи са Запада сматрали подстрекачем светских сукоба, распао се наочиглед запрепашћеног света. Окончан је Хладни рат и почели су оптимистички разговори о разоружању, укључујући и нуклеарно разоружање. Истина, избио је рат у Персијском заливу, али то је изгледало као тренутни проблем који је већи део света подстакао да још одлучније тежи за миром.

Знаци оптимизма су се могли видети не само на политичкој сцени већ и у другим областима живота. У многим деловима света порастао је животни стандард. Напреци у медицини омогућили су докторима да чине оно што се само неколико деценија раније сматрало немогућим. Развој економије у многим земљама одвијао се убрзаним темпом који је обећавао напредак у светским размерама. Изгледало је као да све иде у правом смеру.

Данас, не тако много година касније, не можемо а да се не запитамо: ’Шта се десило? Где је обећано светско јединство?‘ У најмању руку, чини се као да свет иде у супротном смеру. Самоубилачки бомбашки напади, терористички напади, извештаји о све већој производњи оружја за  масовно уништење и други узнемиравајући догађаји постали су свакидашњица. Изгледа да такви догађаји све више и више удаљавају овај свет од јединства. Један уважени финансијер је недавно изјавио: „Човечанство је ухваћено у зачарани круг насиља.“

Светско јединство или подела света?

Када су основане Уједињене нације, један од њихових циљева био је „да се развију пријатељски односи између нација на основу признавања принципа једнаких права и права на самоопредељење свих људи.“ Након скоро 60 година, да ли је постигнут тај узвишени циљ? Далеко од тога! Изгледа да су све нације више биле заинтересоване за „самоопредељење“ него за „пријатељске односе“. Настојања народа и етничких група да се изборе за свој идентитет и независност у великој мери су поделиле свет. Када су основане Уједињене нације, била је 51 држава чланица. Данас их има 191.

Као што смо видели, до краја 20. века, готово сви су се надали да ће се свет ујединити. Од тада, та нада је полако прелазила у очајање док је човечанство посматрало како се светска заједница све више распарчава. Насилан распад Југославије, сукоби између Чеченије и Русије, рат у Ираку и непрекидно крвопролиће на Блиском истоку — све су то докази још већег нејединства.

Нема сумње да су многи напори да се постигне мир били искрени и добронамерни. Упркос томе, изгледа да је светско јединство недостижно. Многи се и даље питају: ’Зашто је јединство у свету и даље ван нашег домашаја? Куда иде овај свет?‘

[Извори слика на 3. страни]

AP Photo/Lionel Cironneau

Arlo K. Abrahamson/AFP/Getty Images