Парадокс о раду

„На посао, на посао! Неизрециво је задовољство знати да још увек имамо доста посла да обавимо“ (књижевница Кетрин Менсфилд, 1888-1923).

ДА ЛИ и ви имате овакво идеализовано гледиште о раду? Какво је ваше лично мишљење о послу? Да ли га замишљате као дугачак, мрачан тунел између нерадних викенда? Или вам је посао постао страст која се граничи са опсесијом?

Већина људи највећи део свог времена посвети послу. Од посла може зависити где ћемо живети и какав ћемо начин живота водити. Од младости па до пензије, за многе је посао једини циљ ка којем стреме и који највише доминира у њиховом животу. Некима од нас рад доноси велико лично задовољство. Други вредност посла оцењују по приходу или угледу, док неки пак на њега гледају као на разбибригу или чак као на губљење времена.

Постоје они који раде да би живели и они који живе да би радили; други пак умиру на послу или због посла. На пример, према недавном извештају Уједињених нација, посао проузрокује више патњи и смртних случајева „него ратови, злоупотреба дроге и алкохола заједно“. Коментаришући о томе, у лондонском часопису The Guardian извештава се: „Сваке године више од два милиона људи умре од последица повреда или болести које добију на радном месту... Изложеност прашини, хемикалијама, буци и радијацији доводи до рака, срчаних обољења и шлога.“ Дечји рад и принудни рад јесу само још две ружне чињенице садашњег стања.

Осим тога, ту је и феномен који психолог Стивен Берглас назива „супернова изгарање“. Он говори о марљивом раднику који је достигао врхунац у својој каријери али осећа „хронични страх, тескобу, потиштеност или депресију због уверења да је заробљен на послу или на путу до каријере, одакле не може нити да побегне нити да осети душевно задовољство“.

Марљив рад насупрот радохолизму

У свету где многи сатима напорно раде, потребно је правити разлику између марљивих радника и радохоличара. Док многи радохоличари на своје радно место гледају као на уточиште у овом опасном, непредвидивом свету, марљиви радници посао доживљавају као нужну обавезу  која понекад доноси задовољство. Радохоличари дозвољавају да им посао заокупи све друге сфере живота, док марљиви радници знају када да искључе компјутер, да преусмере своје мисли и да буду присутни, рецимо, на прослави своје годишњице брака. Прековремени рад радохоличарима доноси задовољство и усхићење, док код марљивих радника то није случај.

Приказујући прековремени рад у привлачном светлу, савремено друштво разводњава линију између ове две појаве. Модеми, мобилни телефони и пејџери учинили су да се изгуби граница између радног места и дома. Када свако место може бити радно место и свако време радно време, неки ће радити до изнемоглости.

Како неки реагују на такав погубан став? Социолози запажају да особе које су прекомерно заузете послом и изложене стресу уносе духовност на радно место и здружују религиозни и професионални живот. У новинама San Francisco Examiner извештава се да је „спајање духовности и посла постала општеприхваћена појава“.

Говорећи о Силицијумској долини, Меки високе технологије у Сједињеним Државама, у једном недавном извештају је стајало: „Док руководиоци броје све више празних места за паркирање с обзиром да се смањује број радника, све је мање места за паркирање на локацијама где се одржава вечерња библијска школа.“ Шта год да ово значи, многи људи су увидели да Библија има позитиван утицај на њихово гледиште о раду, што доприноси уравнотеженијем погледу на живот.

Како нам Библија може помоћи да имамо уравнотежено гледиште о раду? Постоје ли библијска начела која нам могу помоћи да се успешно суочимо са изазовима савременог радног места? Наредни чланак ће одговорити на та питања.