Рад — благослов или проклетство?

„Једина радост коју човек може имати, то је да... ужива у задовољству усред рада његова“ (Проповедник 2:24).

„ИСЦРПЉЕНИ на крају радног дана.“ Према недавном истраживању, сваки трећи запослени каже да се врло често баш тако осећа. У окружењу где људи пате од стреса то није никакво изненађење; они раде дуже и носе више посла кући — док им њихови шефови ретко кад упуте реч захвалности.

Појава масовне производње довела је до тога да се многи радници осећају попут зупчаника у точковима огромне, безличне машинерије. Инспирација и креативност често не долазе до изражаја. Нормално, то утиче на став људи према послу. Мотивација да се лично заинтересујемо за неки посао брзо спласне. Жеља да се покаже умеће у послу може бити угушена. Из тих разлога особа може стећи одбојност према самом раду, можда чак и мржњу према свом послу.

 Преиспитивање личног става

Истина, ми не можемо увек променити наше околности. Међутим, зар се не слажете да можемо променити свој став? Ако сте схватили да сте донекле усвојили негативан став према раду, било би добро да осмотрите Божје гледиште и начела у вези с тим (Проповедник 5:18). Многи су установили да им је то пружило извесну меру среће и задовољства у послу.

Бог је највећи радник. Бог је радник. Можда нисмо размишљали о њему на такав начин, али он се баш тако представио на самом почетку Библије. Извештај из Постања започиње описом Јеховиног стварања неба и земље (Постање 1:1). Размислите о бројним улогама које је Бог преузео када је почео да ствара — дизајнер, организатор, инжењер, уметник, стручњак за материјале, пројектант, хемичар, биолог, зоолог, програмер, лингвиста и многе друге (Пословице 8:12, 22-31).

Какав је био квалитет Божјег рада? Библијски извештај каже да је било „добро“, „веома добро“ (Постање 1:4, 31, NW). У ствари, дела стварања ’објављују Божју славу‘ и ми такође треба да га хвалимо! (Псалам 19:2; 148:1).

Међутим, Божји посао се није завршио стварањем неба и земље и првог људског пара. Јеховин Син, Исус Христ, рекао је: „Мој Отац ради све до сада“ (Јован 5:17). Да, Јехова и даље ради тако што снабдева своја створења, одржава своје стварство и чува своје верне обожаваоце (Немија 9:6; Псалам 36:7; 145:15, 16). Он чак користи људе као своје ’сараднике‘ да би извршио одређене задатке (1. Коринћанима 3:9).

Рад може бити благослов. Зар Библија не каже да је рад проклетство? Извештај из Постања 3:17-19 може се разумети да је Бог казнио Адама и Еву због побуне тако што им је дао обавезу да раде. Када је осудио прве људе, Бог је рекао Адаму: „Са знојем лица свога најешћеш се хлеба, докле се не вратиш у земљу.“ Да ли је рад представљао осуду уопште?

Не. Због тога што су Адам и Ева били неверни, границе Еденског врта нису проширене у то време. Бог је проклео земљу. Били су потребни зној и мукотрпан рад да би се произвела храна за преживљавање (Римљанима 8:20, 21).

Уместо да описује рад као проклетство, Библија показује да је то благослов који треба ценити. Као што је претходно споменуто, сам Бог је марљив радник. Створивши људе по свом обличју, Јехова им је дао способност и власт да управљају његовим стварством на земљи (Постање 1:26, 28; 2:15). Тај задатак су добили пре него што је Бог изрекао речи забележене у Постању 3:19. Да је рад био проклетство и зло, Јехова никада не би подстакао људе да раде. Ноје и његова породица морали су пуно тога да ураде пре и после Потопа. Када се појавило хришћанство, Исусови ученици су такође били подстакнути да раде (1. Солуњанима 4:11).

Ипак, сви знамо да рад може бити терет у данашње време. Стрес, опасности, досада, разочарање, конкуренција, превара и неправда јесу само део савременог ’трња и чичка‘. Али сам рад није проклетство. У Проповеднику 3:13, за рад и плодове рада каже се да су дар од Бога. (Видите оквир „Како изаћи на крај са стресом на послу“.)

Својим радом можете славити Бога. Квалитет рада и умешност на радном месту одувек су се ценили. Квалитет рада је један од важних аспеката библијског гледишта о раду. Бог обавља свој посао на изванредан начин. Дао нам је таленте и способности, и он жели да користимо  своје вештине у добре сврхе. На пример, током изградње шатора од састанка у древном Израелу, Јехова је обдарио мудрошћу, разумевањем и знањем људе попут Веселеила и Елијава, и тако им омогућио да обаве специфичне уметничке и практичне послове (Излазак 31:1-11). То показује да је Бог био нарочито заинтересован за функционалност, стручност, дизајн и друге детаље њиховог посла.

Ово се може потпуно применити на наше гледиште о личним способностима и радним навикама. Помаже нам да на њих гледамо као на дар од Бога, што не треба да узимамо здраво за готово. Зато се хришћанима саветује да раде свој посао као да сам Бог оцењује њихов рад: „Што год чините, радите на томе целом душом као Јехови, а не људима“ (Колошанима 3:23). Божјим слугама се заповеда  да буду добри радници, јер на тај начин они хришћанску поруку чине још привлачнијом колегама на послу и другим људима. (Видите оквир „Примена библијских начела на радном месту“.)

Када је реч о томе, било би добро да се питамо колико је квалитетан наш рад и колико труда улажемо у њега. Да ли би Бог био задовољан нашим радом? Да ли смо ми потпуно задовољни начином на који обављамо додељене задатке? Ако нисмо, онда има места за побољшање (Пословице 10:4; 22:29).

Уравнотежите посао с духовношћу. Иако је марљив рад за сваку похвалу, ту је још један важан детаљ који је неопходан да бисмо пронашли задовољство у раду и животу. То је духовност. Краљ Соломон, који је напорно радио и уживао у свим богатствима и удобностима које живот може да понуди, дошао је до следећег закључка: „Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (Проповедник 12:15).

Јасно је да морамо узети у обзир Божју вољу у свему што чинимо. Да ли радимо у складу с његовом вољом или против ње? Да ли се трудимо да угодимо Богу или настојимо да угодимо само себи? Ако не вршимо Божју вољу, на крају  ћемо осетити бол безнађа, усамљености и испразности.

Стивен Берглас предлаже да особе које изгарају ’пронађу нешто што их покреће и да то укључе у свој живот‘. Не постоји боља мотивација од служења Ономе који нам је дао вештине и способности да обављамо смисаон посао. Ако радимо оно што је угодно нашем Створитељу, нећемо бити незадовољни. За Исуса је посао који је добио од Јехове био користан, задовољавајућ и окрепљујућ попут хране (Јован 4:34; 5:36). И не заборавите да нас је Бог, Највећи радник, позвао да будемо његови „сарадници“ (1. Коринћанима 3:9).

Док обожавамо Бога и духовно напредујемо, ми се припремамо за наградоносан посао и одговорност. Пошто посао често носи са собом притиске, сукобе и захтеве, наша дубоко укорењена вера и духовност могу нам пружити преко потребну снагу док се трудимо да будемо бољи радници или послодавци. С друге стране, реалност живота у овом безбожном свету опомиње нас на којим подручјима треба да јачамо своју веру (1. Коринћанима 16:13, 14).

Време када ће рад бити благослов

Они који се сада труде да служе Богу могу се унапред радовати времену када ће он обновити рај и када ће се на целој земљи обављати користан посао. Јеховин пророк Исаија је записао како ће тада изгледати живот: „Они ће куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести. Неће они другима куће за насеље градити, неће они другима винограде садити... изабраници моји уживаће дело руку својих“ (Исаија 65:21-23).

То ће заиста бити благословљен рад! Ако сазнате шта је Божја воља и поступате у складу с тим, можете бити међу онима које Јехова благосиља и који увек ’уживају добра од свакога труда свога‘ (Проповедник 3:13).

[Истакнути текст на 8. страни]

Бог је највећи радник: Постање 1:1, 4, 31; Јован 5:17.

[Истакнути текст на 8. страни]

Рад може бити благослов: Постање 1:28; 2:15; 1. Солуњанима 4:11.

[Истакнути текст на 8. страни]

Својим радом можете славити Бога: Излазак 31:1-11; Колошанима 3:23.

[Истакнути текст на 8. страни]

Уравнотежите посао с духовношћу: Проповедник 12:15; 1. Коринћанима 3:9.

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

КАКО ИЗАЋИ НА КРАЈ СА СТРЕСОМ НА ПОСЛУ

Медицински стручњаци сврставају стрес на послу међу уобичајене опасности на радном месту. Он може да изазове чир на желуцу и депресију, и чак да доведе до самоубиства. Јапанци имају посебан израз за то — кароши, то јест „смрт услед претераног рада“.

Стрес могу изазвати различити фактори на радном месту. Ту спадају промена радног времена или услова рада, проблеми са шефом, промена одговорности или врсте посла, одлазак у пензију или отказ. Да би избегли такав стрес, неки покушају да промене посао или окружење. Други траже начин да га сузбију, али убрзо увиде да се он одразио у другим подручјима живота, најчешће у породици. Неки људи чак пате емоционално, препуштајући се депресији и очају.

Хришћани су добро опремљени да се суоче са стресом на послу. Библија пружа бројна основна начела која нас могу водити у овим тешким временима и која позитивно утичу на нашу духовну и емоционалну добробит. На пример, Исус је рекао: „Никада немојте да се бринете за сутрашњи дан, јер ће сутрашњи дан имати своје сопствене бриге. Доста је сваком дану свога зла.“ Овај савет нас подстиче да се усредсредимо на проблеме које имамо данас, а не на оне које ћемо можда имати сутра. Тако избегавамо да их увећавамо и да самим тим себе излажемо додатном притиску (Матеј 6:25-34).

Важно је да се хришћани ослањају на Божју снагу, а не на своју властиту. Када осетимо да смо на граници издржљивости, Бог нам може дати мир, улити радост у наше срце и дати нам мудрост да изађемо на крај с било којом тешкоћом. Апостол Павле је написао: „Јачајте у Господу и у моћи његове снаге“ (Ефешанима 6:10; Филипљанима 4:7).

Поред тога, чак и стресне ситуације могу имати позитиван исход. Кушње нас подстичу да се обратимо Јехови, да га тражимо и уздамо се у њега. Такође нас могу мотивисати да и даље развијамо хришћанску личност и истрајност када смо под притиском. Павле нас саветује: „Радујмо се док смо у невољама, јер знамо да невоља доноси истрајност; истрајност пак прокушаност; а прокушаност наду“ (Римљанима 5:3, 4).

Тако нас чак и стрес може подстаћи да духовно напредујемо уместо да падамо у очај и будемо жалосни.

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

ПРИМЕНА БИБЛИЈСКИХ НАЧЕЛА НА РАДНОМ МЕСТУ

Став и понашање једног хришћанина на послу може на његове колеге и остале деловати тако да им библијска начела постану привлачна. У свом писму Титу, апостол Павле је подсетио оне који су били запослени да „у свему буду подложни својим [послодавцима], нека им угађају, и нека не одговарају дрско, нека не краду, него нека исказују добру верност у потпуности, како би у свему украшавали науку нашег Спаситеља, Бога“ (Титу 2:9, 10).

На пример, запази шта је један бизнисмен написао светској централи Јеховиних сведока: „Пишем вам да бих замолио за дозволу да запослим Јеховине сведоке. Желим да их узмем као раднике, јер сам уверен да су поштени, искрени, поуздани и да не варају. Једино Јеховиним сведоцима стварно верујем. Молим вас да ми помогнете.“

Кајл је хришћанка која ради на пријемном одељењу у једној приватној школи. Због неспоразума, једна колегиница ју је опсовала пред неким ученицима. „Морам бити пажљива како не бих нанела срамоту Јеховином имену“, присећа се Кајл. Наредних пет дана, Кајл је размишљала о томе како би могла да примени библијска начела. Једно начело је нашла у Римљанима 12:18, где пише: „Ако је могуће, колико до вас стоји, будите у миру са свим људима.“ Послала је колегиници писмо преко Е-поште и извинила се због затегнутих односа између њих две. Позвала ју је да остане мало после радног времена како би разговарале и решиле проблем. Када су то учиниле, њена колегиница је попустила и признала да је Кајл била мудра што јој је пришла. Рекла јој је: „То мора да има везе с твојом религијом“, и срдачно је загрлила када су се растајале. Шта је Кајл закључила? „Кад год примењујемо библијска начела, нећемо погрешити.“

[Слика на странама 4, 5]

Многи радници се осећају попут зупчаника у безличној машинерији

[Извор]

Japan Information Center, Consulate General of Japan in NY

[Извор слике на 8. страни]

Земља: NASA photo