Изабране мисли из Прве књиге о краљевима
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Прве књиге о краљевима
„КАД се множе праведници радује се народ. Кад бездушник влада тад уздише народ“ (Пословице 29:2). Прва књига о краљевима живописно потврђује истинитост ове пословице. У њој се налази Соломонова животна прича, током чијег владања је древни Израел уживао у сигурности и благостању. У овој књизи се такође налази извештај о подели нације након Соломонове смрти и о 14 краљева који су владали после њега, од којих су неки били краљеви Израела, а неки краљеви Јуде. Само двојица од њих су целог свог живота били верни Јехови. Осим тога, у овој књизи се говори о шесторици пророка, укључујући и Илију.
Овај извештај, који је у Јерусалиму и Јуди написао пророк Јеремија, обухвата период од око 129 година — од 1040. до 911. пре н. е. Док је сакупљао материјал за књигу, Јеремија је очигледно користио древне записе као што је била ’књига дела Соломонових‘. То су записи који данас више не постоје (1. Краљевима 11:41; 14:19; 15:7).
МУДРИ КРАЉ УНАПРЕЂУЈЕ МИР И БЛАГОСТАЊЕ
Прва књига о краљевима започиње једним занимљивим извештајем о покушају Адоније, сина краља Давида, да се домогне престола. Његови планови пропадају захваљујући томе што пророк Натан брзо реагује, и тако Давидов син Соломон постаје краљ. Јехова је задовољан оним што тај нови краљ тражи и даје му „срце мудро и разумно“, а такође му даје и „блага и славе“ (1. Краљевима 3:12, 13). Што се тиче мудрости, није му било равног, а и његово богатство било је без премца. То је раздобље када Израел ужива у миру и благостању.
Што се тиче Соломонових грађевинских подухвата, он завршава Јеховин храм и неколико управних зграда. Јехова обећава Соломону да ће, под условом да он остане веран, учинити следеће: „Утврдићу престо краљевства твога над Израелом заувек“ (1. Краљевима 9:4, 5). Прави Бог га такође упозорава на последице непослушности. Међутим, Соломон се касније жени многим странкињама. Под њиховим утицајем, у поодмаклим годинама се окреће кривој религији. Јехова прориче да ће се његово краљевство поделити. Соломон умире 997. пре н. е. и тако долази крај његовој 40-годишњој владавини. На престо долази његов син Ровоам.
Одговори на библијска питања:
1:5 — Зашто је Адонија покушао да се домогне престола још док је Давид био жив? Библија то не каже. Међутим, пошто су Адонијина старија браћа, Амнон и Авесалом, већ умрли, а највероватније и Давидов син Хилеав, логично је закључити да је он као најстарији живи Давидов син сматрао да има право да постане краљ (2. Самуилова 3:2-4; 13:28, 29; 18:14-17). Придобивши подршку моћног војсковође Јоава и утицајног првосвештеника Авијатара, Адонија је вероватно био уверен да ће његов покушај успети. Библија не говори о томе да ли је он знао за Давидову намеру да Соломон наследи престо. Међутим, Адонија није позвао Соломона и друге особе лојалне Давиду када је приносио жртву (1. Краљевима 1:9, 10). Из тога се види да је на Соломона гледао као на супарника.
1:49-53; 2:13-25 — Зашто је Соломон погубио Адонију, када му је раније дао помиловање? Премда Витсавеја није разумела с којим ју је циљем Адонија замолио да од краља затражи да му да Ависагу за жену, Соломон је прозрео његове намере. Иако Давид с прелепом Ависагом није имао односе, она је ипак сматрана његовом иночом. У складу са обичајем тог времена, она би припала Давидовом законитом наследнику. Адонија је можда мислио да би тиме што би је узео за жену поново могао да покуша да обезбеди себи престо. Пошто је протумачио Адонијину молбу као одраз његове амбиције да постане краљ, Соломон је променио одлуку о помиловању.
6:37–8:2 — Када је храм посвећен? Храм је довршен осмог месеца 1027. пре н. е., 11. године Соломонове владавине. Изгледа да је било потребно још 11 месеци да би се унео намештај и извршиле остале припреме. Храм је вероватно посвећен седмог месеца 1026. године пре н. е. Други грађевински пројекти помињу се након што се говори о завршетку изградње храма, а пре посвећења, очигледно да би се заокружио извештај о грађевинским подухватима (2. Летописа 5:1-3).
9:10-13 — Да ли је било у складу с Мојсијевим законом то што је Соломон поклонио 20 галилејских градова тирском краљу Хираму? Можда се сматрало да се оно што Закон говори, а што стоји у Левитској 25:23, 24, односи само на подручје на ком живе Израелци. Могуће је да су у градовима које је Соломон дао Хираму живели неизраелци, премда су се ти градови налазили унутар граница Обећане земље (Излазак 23:31). Соломонов поступак можда указује и на то да он није био потпуно послушан Закону, баш као и чињеница да је почео да ’држи много коња‘ и да је имао много жена (Поновљени закони 17:16, 17). Шта год да је било у питању, Хирам није био задовољан поклоном. Можда пагани који су ту живели нису добро очували те градове, или можда њихова локација није била баш најбоља.
11:4 — Да ли је Соломон постао сенилан и због тога био неверан у старости? По свему судећи, то није тачно. Соломон је био прилично млад када је почео да влада, и премда је владао 40 година, још није зашао у дубоку старост. Штавише, он није у потпуности био одступио од Јехове. Изгледа да је покушавао да практикује међуверство.
Поука за нас:
2:26, 27, 35. Оно што Јехова прорекне, увек се обистини. Тиме што је Авијатар, Илијев потомак, уклоњен с положаја свештеника, ’испунила се реч коју је Јехова изрекао на дом Илијев‘. Тиме што је на Авијатарово место постављен Садок из Финесове лозе испунило се оно што је записано у Бројевима 25:10-13 (Излазак 6:25; 1. Самуилова 2:31; 3:12; 1. Летописа 24:3).
2:37, 41-46. Како је опасно када неко сматра да може проћи некажњено иако прелази границе! Они који намерно одступају од ’тесног пута који води у живот‘ такође ће морати трпети последице своје немудре одлуке (Матеј 7:14).
3:9, 12-14. Јехова одговара на молитве својих слугу када они траже мудрост, разумевање и вођство да би могли да изврше службу (Јаков 1:5).
8:22-53. Соломон је изразио искрену захвалност Јехови — за његову лојалну љубав, зато што испуњава обећања и зато што слуша молитве. Ако размишљамо о речима које је Соломон приликом посвећења упутио Јехови у молитви, бићемо још захвалнији за ове, као и за друге одлике Божје личности.
11:9-14, 23, 26. Када је Соломон у својим поодмаклим годинама постао непослушан, Јехова му је подигао противнике. Апостол Петар је рекао: „Бог се супротставља охолима, а незаслужену доброту даје понизнима“ (1. Петрова 5:5).
11:30-40. Краљ Соломон је хтео да убије Јеровоама због онога што је Ахија прорекао у вези с њим. Како је само другачије реаговао 40 година раније, када није хтео да се освети Адонији и другим завереницима! (1. Краљевима 1:50-53). Његов став се променио због тога што је одступио од Јехове.
УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО СЕ ДЕЛИ
Јеровоам и народ долазе код краља Ровоама и моле га да им олакша терет који им је наметнуо његов отац Соломон. Уместо да им изађе у сусрет, Ровоам им прети тиме да ће ставити на њих још тежи терет. Десет племена се због тога буне и постављају себи Јеровоама за краља. Краљевство се дели. Ровоам влада над јужним краљевством, које чине Јудино и Бењаминово племе, а Јеровоам над северним десетоплеменским краљевством Израела.
У намери да одврати народ од тога да иде у Јерусалим да тамо врши обожавање, Јеровоам поставља два златна телета — једно у Дану, а друго у Ветиљу. Након Јеровоама, Израелом владају Надав, Васа, Ила, Зимрије, Тивнија, Амрије, Ахав и Охозија. У Јуди су Ровоама наследили Авијам, Аса, Јосафат и Јорам. Пророци који су пророковали у време ових краљева били су Ахија, Семеја, затим један Божји човек чије се име не помиње, као и Јуј, Илија и Михеј.
Одговори на библијска питања:
18:21 — Зашто је народ ћутао када их је Илија питао да ли ће следити Јехову или Вала? Можда су се осећали кривима јер су увидели да су погрешили што су пропустили да буду искључиво одани Јехови, што је он тражио од њих. Или им је савест можда била толико неосетљива да нису видели ништа лоше у томе што су обожавали Вала и истовремено тврдили да обожавају Јехову. Тек након што је Јехова показао своју моћ, они су рекли: „Јехова је Бог, Јехова је Бог!“ (1. Краљевима 18:39).
20:34 — Када је Јехова Ахаву дао победу над Сирцима, зашто је Ахав поштедео сиријског краља Вен-Адада? Уместо да погуби Вен-Адада, Ахав је с њим склопио савез, по ком би улице у сиријској престоници Дамаску припале Ахаву, како би он држао тамошње базаре и пијаце. Раније је Вен-Ададов отац на сличан начин у комерцијалне сврхе присвојио неке улице у Самарији. Дакле, Ахав је ослободио Вен-Адада ради комерцијалних интереса у Дамаску.
Поука за нас:
12:13, 14. Када доносимо важне одлуке у животу, треба да тражимо савет од мудрих и зрелих особа које добро познају Писмо и високо цене Божја начела.
13:11-24. Савет или предлог који изгледа сумњиво, чак и ако долази од добронамерног суверника, треба одмерити према исправним начелима из Божје Речи (1. Јованова 4:1).
14:13. Јехова нас испитује како би нашао добро у нама. Без обзира на то колико је то добро у нама незнатно, он може учинити да оно расте, докле год дајемо све од себе како бисмо му служили.
15:10-13. Морамо храбро одбацити отпадничке идеје и унапређивати право обожавање.
17:10-16. Удовица из Сарепте је увидела да је Илија пророк и због тога му је изразила гостопримство, и Јехова ју је благословио због њених дела вере. Данас Јехова такође запажа наша дела вере и награђује оне који на разне начине подупиру Краљевство (Матеј 6:33; 10:41, 42; Јеврејима 6:10).
19:1-8. Када се суочавамо са жестоким прогонством, можемо бити уверени у Јеховину подршку (2. Коринћанима 4:7-9).
19:10, 14, 18. Прави обожаваоци никада нису сами. Уз њих је Јехова, као и њихово светско братство.
19:11-13. Јехова није исто што и природа, то јест персонификација природних сила.
20:11. Када се Вен-Адад хвалисао тиме што је уништио Самарију, израелски краљ је одговорио: „Који се опасује оружјем [припремајући се за битку] нек се не хвали као онај који се распасује“, то јест одлаже своје оружје након повратка из битке у којој је победио. Када је пред нама неки нови задатак, морамо пазити да не будемо самоуверени и хвалисави (Пословице 27:1; Јаков 4:13-16).
Од велике вредности за нас
Када је говорио о томе како су Израелци на Синајској гори добили Закон, Мојсије им је рекао: „Гле, износим данас пред вас благослов и проклетство. Благослов, ако слушате заповести Јехове, Бога свога, које вам ја данас прописујем, а проклетство, ако не слушате заповести Јехове, Бога свога, него сврнете с пута који вам ја данас прописујем“ (Поновљени закони 11:26-28).
Како нам само Прва књига о краљевима отворено скреће пажњу на ову важну истину! Као што смо већ видели, у овој књизи се такође налазе и друге важне поуке. Њена порука је заиста жива и има моћ (Јеврејима 4:12).
[Слика на 29. страни]
Храм и друге грађевине које је изградио Соломон
[Слика на странама 30, 31]
Након што је Јехова показао своју моћ, народ је узвикнуо: „Јехова је Бог!“