Да ли си веран у свему?
Да ли си веран у свему?
„Ко је веран у најмањем, веран је и у многоме“ (ЛУКА 16:10).
1. Како Јехова показује да је веран?
ДА ЛИ си икада запазио шта се током дана дешава са сенком коју дрво баца на земљу? Најкраће речено, она мења величину и положај! Људска настојања и обећања често су променљива попут сенке. С друге стране, Јехова Бог се не мења с проласком времена. Говорећи о њему као о ’Оцу небеских светлости‘, ученик Јаков каже: „Код њега нема промене у померању сенке“ [или „варирања сенке услед померања“, фуснота у NW] (Јаков 1:17). Јехова је непроменљив и поуздан, чак и у најмањим детаљима. Он је ’веран Бог‘ (Поновљени закони 32:4).
2. (а) Зашто треба да се преиспитујемо да бисмо утврдили да ли смо верни? (б) Која ћемо питања осмотрити у вези с верношћу?
2 Како Бог гледа на поузданост својих слугу? На исти начин на који је то чинио Давид, који је о њима рекао: „Очи моје на верне ће у земљи пазити, да би са мном седели. Ко правим путем [„беспрекорно“, NW] ходи тај ће мени служити“ (Псалам 101:6). Јехову веома радује верност његових слугу. Апостол Павле је с добрим разлогом написао: „Оно што се... од настојника тражи јесте да се човек нађе веран“ (1. Коринћанима 4:2). Шта значи бити веран? На којим подручјима живота треба да будемо верни? Које благослове добија онај који ’ходи у беспрекорности‘?
Шта значи бити веран
3. На основу чега можемо утврдити да ли смо верни?
3 У Јеврејима 3:5 стоји да је ’Мојсије био веран‘. Зашто се за пророка Мојсија може рећи да је био веран? Приликом израде и постављања шатора од састанка, „Мојсије учини све како му заповеди Јехова, све тако учини“ (Излазак 40:16). Будући да обожавамо Јехову, ми показујемо да смо му верни тако што му послушно служимо. То сасвим сигурно значи да треба да останемо лојални Јехови када се суочавамо с тешким испитима и озбиљним кушњама. Међутим, успешно суочавање с великим испитима није једини начин на који можемо да покажемо да смо верни. Исус је рекао: „Ко је веран у најмањем, веран је и у многоме, а ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у многоме“ (Лука 16:10). Морамо бити верни чак и у наизглед малим стварима.
4, 5. Шта показујемо тиме што смо верни у „најмањем“?
4 Свакодневна послушност у „најмањем“ важна је из два разлога. Прво, тиме показујемо какав став имамо о Јеховином суверенитету. Присети се испита лојалности с којим се суочио први људски пар, Адам и Ева. Оно што се тражило од њих није било нешто нарочито тешко. У Едену су имали разноврсну храну и није требало да једу плод само с једног дрвета — „дрвета познања добра и зла“ (Постање 2:16, 17). Да су били послушни тој једноставној заповести, први људи би показали да желе да Јехова влада над њима. Тиме што свакодневно следимо Јеховине смернице, ми показујемо да подржавамо његов суверенитет.
5 Друго, тиме како поступамо у „најмањем“ показује како ћемо поступати „и у многоме“, то јест, када се у животу суочимо с неким важнијим питањима. У вези с тим, осмотри шта се догодило Данилу и тројици његових верних јеврејских другова — Ананији, Мисаилу и Азарији. Године 617. пре н. е., били су одведени у заробљеништво у Вавилон. Док су још увек били млади, највероватније у тинејџерским годинама, њих четворица су била изабрана да служе на двору краља Навуходоносора. Тамо им је био ’одређен оброк на дан од јела краљевског и од вина које он пијаше, у намери да их издржава три године, после којих ће они бити у служби краљевој‘ (Данило 1:3-5).
6. С којим су се испитом на краљевом двору у Вавилону суочили Данило и тројица његових јеврејских другова?
6 Међутим, храна која се служила на двору вавилонског краља представљала је изазов за четворицу младих Јевреја. У храни која се налазила на краљевој трпези највероватније је било нечега што је по Мојсијевом закону било забрањено (Поновљени закони 14:3-20). Можда из убијених животиња није била испуштена крв и једење таквог меса представљало би кршење Божјег Закона (Поновљени закони 12:23-25). Осим тога, храна је можда била приношена идолима, што су према обичају вавилонски обожаваоци чинили пре него што би се придружили заједничком оброку.
7. Шта су Данило и његова три друга показали својом послушношћу?
7 Нема сумње да људима на двору вавилонског краља нечија ограничења у погледу исхране нису била од неког посебног значаја. Међутим, Данило и његови другови били су одлучни у свом срцу да се не упрљају храном која је у Закону који је Бог дао Израелу била забрањена. То је било нешто што се тицало њихове лојалности и верности Богу. Зато су тражили да добијају поврће и воду, што им је и било одобрено (Данило 1:9-14). То што су урадила ова четири младића некима данас може деловати безначајно. Међутим, тиме што су били послушни Богу показали су на чијој су страни када је у питању његов суверенитет.
8. (а) С којим су се великим испитом лојалности суочила тројица Јевреја? (б) Какав је био исход тог испита, и шта нам то говори?
8 Тиме што су били верни у ономе што можда није деловало тако важно, Данило и његова три друга припремили су се за већи испит. Отвори 3. поглавље библијске књиге пророка Данила и прочитај како су се та тројица Јевреја суочила са смртном казном због тога што су одбили да обожавају златан кип који је подигао краљ Навуходоносор. Када су били изведени пред краља, одлучно су саопштили своју одлуку: „Ево Бог наш, коме ми служимо може нас избавити из пећи ужарене, и он ће нас избавити из твојих руку, краљу. А и да не би, знај, краљу, да нећемо служити боговима твојим, и да се нећемо поклонити златном кипу који си ти подигао“ (Данило 3:17, 18). Да ли их је Јехова избавио? Стражари који су бацили ове младе људе у ужарену пећ изгубили су живот, али тројица младих Јевреја су остали живи — врелина те ужарене пећи уопште им није наудила! То што су већ раније показали верност помогло им је да се припреме да остану верни и током овог великог испита. Зар то не показује колико је важно да будемо верни у малим стварима?
Верност у погледу „неправедног богатства“
9. Какав је контекст Исусових речи забележених у Луки 16:10?
9 Пре него што је изнео начело да ће особа која је верна у наизглед малим стварима бити верна и у великим стварима, Исус је својим слушаоцима дао следећи савет: „Начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства, да би вас, кад оно затаји, примили у вечна боравишта.“ Затим је навео већ поменуту изјаву о верности у најмањим стварима и онда рекао: „Ако се дакле нисте показали вернима у неправедном богатству, ко ће вам поверити оно истинско?... Ниједан кућни слуга не може робовати двојици господара; јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће уз једног прионути, а другог презирати. Не можете робовати Богу и Богатству“ (Лука 16:9-13).
10. Како начином на који користимо ’неправедно богатство‘ можемо показати да смо верни?
10 Контекст показује да се оно што је Исус рекао у Луки 16:10 првенствено односило на коришћење „неправедног богатства“, то јест наших материјалних поседа. То богатство је названо неправедним зато што су материјална богатства — посебно новац — у власти грешних људи. Сем тога, жеља за стицањем богатства може водити до неправедних поступака. Верност показујемо тако што мудро користимо своје материјалне поседе. Уместо да будемо себични, желимо да их користимо како бисмо унапређивали интересе Краљевства и да бисмо помагали онима који су у некој невољи. Када смо верни на овај начин, ми постајемо пријатељи са Јеховом Богом и Исусом Христом, који поседују „вечна боравишта“. Они ће нас примити у та боравишта и дати нам вечни живот, или на небу или у Рају на земљи.
11. Зашто не треба да оклевамо да објаснимо станарима да прихватамо прилоге за дело које обављамо широм света?
11 Размисли и о томе какву могућност пружамо људима којима, када објављујемо поруку о Краљевству, оставимо библијску литературу и објаснимо да прихватамо добровољне прилоге за дело које широм света обавља Јеховин народ. Зар им тада не пружамо прилику да мудро користе своја материјална средства? Премда се стих из Луке 16:10 првенствено односио на коришћење материјалних средстава, начело које се налази у њему примењује се и на друге аспекте живота.
Поштење је заиста важно
12, 13. На којим подручјима треба да будемо поштени?
12 Апостол Павле је написао: „Уверени [смо] да имамо поштену савест, јер у свему желимо да се поштено владамо“ (Јеврејима 13:18). „У свему“ се сигурно односи на све што је повезано с коришћењем новца. Порез и остало што смо дужни плаћамо спремно и поштено. Зашто? То радимо због своје савести и првенствено из љубави према Богу и послушности његовим законима (Римљанима 13:5, 6). Шта радимо када пронађемо нешто што нам не припада? Трудимо се да ту ствар вратимо њеном власнику. Како је то само добро сведочанство када особи објаснимо зашто смо јој вратили ствар коју је изгубила!
13 Да бисмо били верни и поштени у свему потребно је да будемо поштени и на радном месту. Наше добре радне навике говоре о томе какав је Бог ког заступамо. Ми не „крадемо“ време тако што бисмо били лењи. Уместо тога, радимо марљиво, као да радимо за Јехову (Ефешанима 4:28; Колошанима 3:23). Процењује се да у једној европској земљи трећина свих радника који затраже да им лекар отвори боловање чини то иако у ствари нису болесни. Праве Божје слуге не траже изговоре да не би отишли на посао. Послодавци понекад понуде Јеховиним сведоцима унапређење зато што виде да су поштени и вредни (Пословице 10:4).
Верност у хришћанској служби
14, 15. Који су неки од начина на које можемо показати да смо верни у хришћанској служби?
14 Како показујемо да смо верни када је у питању служба која нам је поверена? „Увек приносимо Богу жртву хвале“, каже Библија, „то јест плод усана које дају јавну изјаву за његово име“ (Јеврејима 13:15). Најбољи начин да покажемо да смо верни када је у питању служба јесте да редовно учествујемо у њој. Зашто бисмо допустили да прође читав месец а да нисмо сведочили о Јехови и његовим намерама? Редовно учешће у проповедничком делу такође нам помаже да будемо вештији и делотворнији.
15 Још један леп начин да покажемо да смо верни када је у питању служба јесте да примењујемо предлоге који се налазе у Кули стражари и Нашој служби за Краљевство. Зар нисмо успешнији у служби када се припремамо и користимо предложене или неке друге реалне презентације? Да ли брзо одемо у накнадну посету код некога ко је показао занимање за поруку о Краљевству? Како стоје ствари с библијским студијима које смо започели са заинтересованим особама? Да ли смо поуздани и верни у погледу вођења тих студија? То што смо верни у служби може донети живот и нама и онима који нас слушају (1. Тимотеју 4:15, 16).
Будимо одвојени од света
16, 17. На које све начине можемо показати да смо одвојени од света?
16 У молитви Богу, Исус је о својим следбеницима рекао: „Ја сам им дао твоју реч, а свет их је замрзео, јер нису део света, као што ни ја нисам део света. Не молим те да их узмеш са света, него да их чуваш због злога. Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:14-16). Ми смо одлучни и решени да останемо одвојени од света када су у питању велике ствари, као што су неутралност, религиозни празници и обичаји, и неморал. Међутим, шта је с мањим стварима? Може ли се десити да свет ипак утиче на нас а да ми тога нисмо ни свесни? На пример, ако не пазимо, како само лако наше одевање може постати непримерено и неприкладно! Ако желимо да будемо верни, потребно је да у погледу облачења и дотеривања будемо ’скромни и здравих мисли‘ (1. Тимотеју 2:9, 10). Дакле, „ни на који начин не дајемо никакав повод за спотицање, да се нашој служби не би нашла замерка; него се у свему препоручујемо као Божје слуге“ (2. Коринћанима 6:3, 4).
17 Жеља да одамо част Јехови подстиче нас да на скупштинским састанцима будемо одевени на достојанствен начин. Исто је и када се окупљамо у већем броју, на већим скуповима и конгресима. Наша одећа треба да буде практична и пристојна. Тиме дајемо сведочанство људима који нас посматрају. Чак и анђели виде шта радимо, као што су видели Павла и његове хришћанске сараднике (1. Коринћанима 4:9). У ствари, ми увек треба да будемо прикладно одевени. Неки можда мисле да је верност у избору одеће мала ствар, али Бог то сматра важним.
Верност доноси благослове
18, 19. Које благослове доноси верност?
18 За праве хришћане се каже да су „врсни настојници Божје незаслужене доброте која се изражава на разне начине“. Као такви, они ’зависе од снаге коју даје Бог‘ (1. Петрова 4:10, 11). Штавише, то што смо настојници значи да нам је поверено нешто што нам у ствари не припада — поверена нам је Божја незаслужена доброта која обухвата и службу. Показујући се као верни настојници, ми се ослањамо на снагу коју даје Бог, ’снагу која надилази уобичајену‘ (2. Коринћанима 4:7). Каква дивна поука која ће нам помоћи да се суочимо с било којим испитом који ће можда доћи у будућности!
19 Псалмиста је певао: „Љубите Јехову, сви свети његови! Јехова чува вернике“ (Псалам 31:24). Будимо одлучни да будемо верни, потпуно уверени да је Јехова ’Спаситељ људи свих врста, посебно оних који су верни‘ (1. Тимотеју 4:10).
Да ли се сећаш?
• Зашто треба да будемо ’верни у најмањем‘?
• Како можемо показати да смо верни
када се ради о поштењу?
када се ради о служби?
када се ради о одвојености од света?
[Питања за разматрање]
[Слике на 26. страни]
Верни у најмањем, верни и у многоме
[Слика на 29. страни]
’У свему се поштено владајмо‘
[Слика на 29. страни]
Леп начин да покажемо да смо верни јесте да се добро припремамо за службу
[Слика на 30. страни]
Буди скроман у облачењу и дотеривању