„Мач! За Јехову и за Гедеона!“

МНОГО их је као скакаваца и плодне њиве претварају у пустош. Израелом владају судије, и народ је у очајању. Већ седам година, хорде Мадијанаца, Амаличана и синова Истока, пљачкаша који јашу камиле, нападају земљу чим посејано семе проклија. Њихова стада се размиле у потрази за пашњацима и прождиру све што је зелено. Израелци пак немају ни магараца, ни бикова, ни оваца. Мадијанска страховлада је тако окрутна да су Израелци, погођени сиромаштвом, били приморани да користе подземна складишта у планинама, пећинама и другим местима до којих је тешко доћи.

Због чега трпе такву невољу? Отпаднички Израел служи лажним боговима. Зато их је Јехова препустио у руке тлачитељима. Када Израелци то више не могу да поднесу, зову Јехову у помоћ. Да ли ће их он саслушати? Шта можемо научити из онога што се десило Израелу? (Судије 6:1-6).

Опрезни земљорадник или ’храбри јунак‘?

Израелски земљорадници су обично вршили пшеницу помоћу волова и кола, и то на неком отвореном месту изложеном ветру, да би поветарац носио плеву и одвајао је од зрна. Међутим, због претње оних који су били решени да опљачкају земљу, било је и сувише упадљиво вршити жито на такав начин. На месту где га Мадијанци нису могли видети, Гедеон врше пшеницу у винској преси — вероватно у једној великој бачви која је била исклесана од камена (Судије 6:11, NW). У њој се зрневље вероватно може ударати штапом, и то само у малим количинама. С обзиром на околности, Гедеон се сналази.

Замисли како је Гедеон био изненађен када му се појавио Јеховин анђео и рекао: „Јехова је с тобом, храбри јуначе!“ (Судије 6:12). Као неко ко је у тајности вршио жито у винској преси, Гедеон би вероватно за себе рекао све само не да је храбар. Па ипак, из анђелових речи видело се да је Бог уверен да Гедеон може да буде храбри вођа Израела. Међутим, требало је да се и сам Гедеон увери у то.

Када му Јехова поверава задатак да ’избави Израел из руку мадијанских‘, Гедеон скромно говори: „Чиме ли ћу, Јехова, избавити Израел? Гле, породица је моја најсиромашнија у племену Манасијину, и ја сам најмањи у дому оца свога.“ Опрезни Гедеон тражи знак да ће Бог бити с њим у борби против Мадијана, и Јехова је спреман да удовољи Гедеоновој разумној потреби за таквим уверењем. Тада Гедеон пред анђела ставља принос у виду хране, а из стене се диже огањ који спаљује тај принос. Након што га Јехова умирује, Гедеон на том месту гради олтар (Судије 6:12-24).

„Нека се Вал сам брани“

Највећи проблем Израела није у томе што их Мадијанци угњетавају, већ што су уплетени у обожавање Вала. Јехова је „љубоморан Бог“, и нико ко истовремено обожава друге богове не може да му служи на прихватљив начин (Излазак 34:14). Зато Јехова заповеда Гедеону да уништи олтар који је његов отац подигао Валу и да обори свето дебло. Бојећи се како ће његов отац и други реаговати ако би то радио дању, Гедеон то чини ноћу, уз помоћ десеторице слугу.

 Показало се да је Гедеон био оправдано опрезан, јер када Валови обожаваоци из његовог места сазнају за ово „светогрђе“, траже да га убију. Међутим, Гедеонов отац Јоас користи необориву логику и резонује с људима говорећи да ако је Вал Бог, може сам да се одбрани. Зато Јоас сасвим прикладно назива свог сина Јеровал, што значи „Нека се Вал сам брани“ (Судије 6:25-32, NW).

Бог увек благосиља своје слуге када заузимају чврст став за право обожавање. Када Мадијанци и њихови савезници поново нападају израелску територију, ’Јеховин дух обузима Гедеона‘ (Судије 6:34, NW). Под утицајем Божјег духа, то јест активне силе, Гедеон окупља војску из Манасијиног, Асировог, Завулоновог и Нефталимовог племена (Судије 6:35).

Припреме за акцију

Иако Гедеон сада има војску од 32 000 људи, он тражи знак од Бога. Ако руно које је ставио на гумно постане влажно од росе, а земља при том остане сува, то ће бити знак да ће Бог преко њега избавити Израел. Јехова чини то чудо, а затим Гедеон тражи и добија потврду и када је у питању обрнути знак — влажна земља и суво руно. Да ли је Гедеон претерано опрезан? Очигледно није, јер му је Јехова одговорио када је тражио да види доказ да има Божју подршку (Судије 6:36-40). Данас не очекујемо да ће се дешавати таква чуда. Међутим, Јеховино вођство и уверење у његову подршку можемо пронаћи у његовој Речи.

Сада Бог каже да је Гедеонова војска превише бројна. Ако победе непријатеље с толиком војском, Израелци ће се можда хвалисати да су се они сами избавили. Међутим, Јехови припада заслуга за победу. Шта је решење? Гедеон треба да примени једну одредбу из Мојсијевог закона тако што ће позвати плашљиве да се повуку. Тада одлази 22 000 људи и остаје их само 10 000 (Поновљени закони 20:8; Судије 7:2, 3).

С Божјег становишта, још увек има превише људи. Бог каже Гедеону да их одведе на воду. Јеврејски историчар Јосиф каже да је Бог рекао Гедеону да заповеди војним трупама да по врелини дана марширају до реке. Било како било, Гедеон је посматрао како људи пију воду. Само је 300 њих једном руком захватило воду и принело устима, док су истовремено гледали около како би могли приметити уколико би наишао непријатељ да их нападне. Само тих 300 опрезних полазе с Гедеоном (Судије 7:4-8). Замисли да си у њиховој кожи. Пошто твојих непријатеља има 135 000, сигурно закључујеш да је могуће победити једино Јеховином силом, а не својом сопственом!

Бог каже Гедеону да узме једног пратиоца и да оде да уходи мадијански логор. Када одлазе тамо, Гедеон чује једног човека како свом другу прича шта је сањао, а друг му без устезања тумачи да то значи  да је Бог одлучио да преда Мадијанце у Гедеонове руке. То је било баш оно што је Гедеону било потребно да чује. Сигуран је да ће Јехова њему и људима који су били с њим дати победу над Мадијанцима (Судије 7:9-15).

Војна стратегија

Три стотине људи је подељено у три групе од по стотину војника. Свакоме је дата труба и велик празан крчаг. У крчагу је скривена буктиња. Гедеоново прво наређење гласи: ’Гледајте на мене и чините што ја чиним. Кад ја затрубим у трубу, затрубите и ви и вичите: Мач! За Јехову и за Гедеона!‘ (Судије 7:16-18, 20).

Три стотине израелских ратника кришом долази до ивице непријатељског логора. Сада је око десет увече — баш је време за смену страже. То изгледа као добра прилика за напад, јер треба времена да се очи стражара који су тек дошли привикну на мрак.

Каква страхота долази на Мадијанце! Изненада, тишина је прекинута разбијањем 300 крчага, трубљењем у 300 труба и виком 300 људи. Заглушени том буком, а посебно узвиком „Мач! За Јехову и за Гедеона!“, Мадијанци и сами повећавају буку својим узвицима. У тој збрци, не могу да разазнају ко је њихов а ко непријатељ. Три стотине Гедеонових људи стоје мирно на својим положајима, а Бог проузрокује да се непријатељи међусобно побију мачевима. Логор је разбијен и било какав бег је спречен, а завршне битке против непријатеља, које укључују и једну енергичну потеру, заувек отклањају претњу Мадијанаца. Дуга и страшна окупација коначно је дошла свом крају (Судије 7:19-25; 8:10-12, 28).

Гедеон је скроман и након победе. Када људи из Јефремовог племена, који су изгледа сматрали да су превиђени јер нису били позвани у битку, заподевају свађу с њим, он реагује с благошћу. Његов благ одговор утишава њихов гнев и умирује их (Судије 8:1-3; Пословице 15:1).

Сада када је мир успостављен, Израелци подстичу Гедеона да им буде краљ. Какво искушење! Међутим, Гедеон то одбија. Он није изгубио из вида ко му је дао победу над Мадијанцима. „Нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар!“, каже Гедеон. „Јехова ће вам бити Господар“ (Судије 8:23).

Међутим, као несавршен човек, Гедеон не просуђује увек добро. Из неког непознатог разлога, прави ефод од ратног плена и излаже га у свом граду. У извештају се каже да је тај ефод постао „повод разблуделости“ за Израелце. Обожавали су га, и он је постао замка чак и за Гедеона и његов дом. Па ипак, Гедеон није постао прави идолопоклоник, с обзиром да се у Писму помиње као човек који је имао веру у Јехову (Судије 8:27; Јеврејима 11:32-34).

Поука за нас

Прича о Гедеону служи нам и као упозорење и као охрабрење. Упозорава нас на то да ће нам Јехова ускратити свој дух и благослов ако смо својеглави, и наше духовно стање постаће као стање сиромашних становника земље коју су опустошили скакавци. Живимо у критичним временима и не треба никада да заборавимо да Јеховин благослов ’обогаћује без муке‘ (Пословице 10:22, ДК). Ми уживамо Јеховин благослов јер му ’служимо оданим срцем и душом спремном‘. Ако то не бисмо чинили, он би нас одбацио (1. Летописа 28:9).

Извештај о Гедеону може нас охрабрити јер доказује да Јехова може избавити свој народ из сваке опасности, користећи при том чак и оне који изгледају слабо или беспомоћно. То што су Гедеон и 300 људи савладали 135 000 Мадијанаца сведочи у прилог Божјој безграничној моћи. Можда наша ситуација изгледа безнадежно и можда ми изгледамо беспомоћно јер је наших непријатеља небројено више. Па ипак, библијски извештај о Гедеону подстиче нас да се уздамо у Јехову, који ће благословити и избавити све оне који показују веру у Њега.