„Оштроуман пази на кораке своје“

ОШТРОУМНА особа је способна и паметна, уме добро да расуђује и добро запажа, разумна је и разборита, проницљива и мудра. Она није непоштена нити манипулише другима. У Пословицама 13:16 (NW) стоји: „Оштроуман човек поступа у складу са спознањем.“ Заиста, оштроумност, то јест разборитост, јесте једна пожељна особина.

Како у свакодневном животу можемо испољавати оштроумност? Како се та особина огледа у одлукама које доносимо, у томе како се опходимо с другима и како реагујемо у различитим ситуацијама? Какве благослове имају разборите особе? Којих су невоља поштеђени? Практичне одговоре на ова питања, које је дао Соломон, краљ древног Израела, можемо прочитати у Пословицама 14:12-25. a

Мудро бирај свој пут

Да бисмо доносили мудре одлуке и били успешни у животу, потребно је да имамо способност да разликујемо исправно од неисправног. Међутим, Библија нас упозорава: „Неки пут се прав човеку чини, а излазак му је пут ка смрти“ (Пословице 14:12). Стога, морамо научити да разликујемо оно што је стварно исправно од онога што само изгледа тако. Израз „пут ка смрти“ на изворном језику стоји у множини, што указује на то да постоји много таквих преварних путева. Осмотри нека подручја на која треба да пазимо како не бисмо кренули путем ка смрти.

На богате и славне људи у свету обично се гледа као на особе које треба поштовати и којима се треба дивити. Пошто су успешни у друштву и у финансијском погледу добро обезбеђени, њихов начин живота се обично сматра исправним. Међутим, којим средствима се такви људи обично служе како би стекли богатство или славу? Да ли су њихови поступци увек поштени и морални? Затим, постоје и неки људи који показују изузетну ревност када су у питању њихова религиозна уверења. Међутим, да ли то што су искрени значи и да су њихова веровања исправна? (Римљанима 10:2, 3).

Неки пут нам се може чинити правим и због тога што смо склони да обмањујемо сами себе. Ако доносимо одлуке на темељу онога што ми сматрамо да је исправно, ми се тада ослањамо на своје срце, које је варљив водич (Јеремија 17:9). Ако наша савест није изграђена и изоштрена, може нас навести да мислимо да је неки погрешан пут у ствари исправан. Шта ће нам онда помоћи да изаберемо прави пут?

Неопходно је да марљиво лично проучавамо дубоке истине из Божје Речи ако желимо да наше ’моћи запажања‘ буду увежбане да „разликују исправно и неисправно“. Осим тога, морамо вежбати те моћи „употребом“, тако што ћемо примењивати библијска начела (Јеврејима 5:14). Морамо пазити да не дозволимо нечему што само изгледа исправно да нас наведе да скренемо са ’тесног пута који води у живот‘ (Матеј 7:13, 14).

 Када је ’срце жалосно‘

Да ли можемо бити срећни ако немамо унутрашњи мир? Да ли смех и весеље ублажавају бол који осећамо дубоко у срцу? Да ли је мудро своју тугу утопити у алкохолу, злоупотребљавати дрогу или покушати потиснути негативна осећања тиме што бисмо водили промискуитетан начин живота? Одговор је не. „И сред смеха може срце бити жалосно“, каже мудри краљ (Пословице 14:13а).

Смехом се може прикрити жалост, али не и отклонити. „Све своје време има“, каже Библија. Заиста, постоји „време плача и време смеха; време кад се кука и време кад се игра“ (Проповедник 3:1, 4). Када жалост траје дуже, морамо предузети неке кораке да бисмо је савладали, тражећи ’мудар савет‘ када је то неопходно (Пословице 24:6, ДК). b Смех и забава могу нам донекле помоћи, али њихова вредност је релативно мала. Упозоравајући на неисправне облике забаве и претеривање у разоноди, Соломон каже: „Радост у тугу може да свршава“ (Пословице 14:13б).

Безверни и добри — у чему налазе задовољство?

„Ко је безверан у срцу, сити се плодовима путева својих“, каже даље израелски краљ, „а добар човек плодовима дела својих“ (Пословице 14:14, NW). Како се то и безверни и добри сите плодовима својих дела?

Безверна особа не мисли на то да треба да положи рачун Богу. Зато она не види зашто би радила оно што је исправно у Јеховиним очима (1. Петрова 4:3-5). Таква особа је задовољна оним што јој пружа материјалистички начин живота (Псалам 144:11-15а). С друге стране, добра особа се у свом срцу занима за духовне ствари. У свим својим делима, она се држи Божјих праведних начела. Таква особа је задовољна плодовима својих дела јер је Јехова њен Бог, и она налази највећу радост у служењу њему, Свевишњем (Псалам 144:15б).

 Не ’веруј у све што ти се говори‘

Правећи разлику између путева неискусне и разборите особе, Соломон каже: „Луд [„неискусан“, NW] све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке“ (Пословице 14:15). Оштроумна особа није лаковерна. Уместо да верује у све што јој се говори или да допусти другима да размишљају уместо ње, она мудро одмерава своје кораке. Након што сагледа све чињенице, она поступа у складу са спознањем.

Узми на пример питање: „Да ли постоји Бог?“ Неискусна особа нагиње ка томе да следи општеприхваћено гледиште или оно у шта верују познати људи. С друге стране, оштроумна особа одваја време да испита чињенице. Она размишља о стиховима као што су Римљанима 1:20 и Јеврејима 3:4. Када су у питању духовне ствари, разборита особа не узима здраво за готово оно што кажу религиозне вође. Она ’испитује надахнуте изразе да види да ли потичу од Бога‘ (1. Јованова 4:1).

Како је мудро следити савет да не ’верујемо у све што се говори‘! Они којима је поверена одговорност да саветују друге у хришћанској скупштини морају посебно да узму к срцу овај савет. Саветник мора да има комплетну слику о ситуацији. Мора добро да слуша и да сакупи све чињенице како његов савет не би био погрешан или пристран (Пословице 18:13; 29:20).

„Омрзнут је онај ко размишља о путевима својим“

Указујући на још једну разлику између мудре и безумне особе, краљ Израела каже: „Мудар се пази и уклања од зла, безуман је насртљив и бесан [„самоуверен“, NW]. Ко је лак на гнев лудости чини, али човек пун лукавства мржњу изазива [„омрзнут је онај ко размишља о путевима својим“, NW]“ (Пословице 14:16, 17).

Мудра особа се плаши последица неисправног поступања. Стога је опрезна и цени сваки савет који јој може помоћи да избегне зло. Безумна особа нема такав страх. Она је самоуверена и арогантно игнорише савет других. Пошто је склона гневу, таква особа поступа сулудо. Међутим, како то да је омрзнут онај ко размишља?

Хебрејски израз који је овде преведен као „онај ко размишља“ има два значења. У позитивном смислу, може указивати на особу која је разборита и паметна (Пословице 1:4; 2:11; 3:21). У негативном смислу, може се односити на зле идеје и смишљање зла (Псалам 37:7; Пословице 12:2, ДК; 24:8).

Ако се израз „онај ко размишља“ односи на особу која смишља зло, није тешко схватити зашто је таква особа омрзнута. Међутим, зар нису и разборите особе омрзнуте од стране оних којима недостаје разборитости? На пример, свет мрзи оне који користе своју способност размишљања и који су одлучили да не буду „део света“ (Јован 15:19). Младе хришћане исмевају због тога што користе своју способност размишљања и одолевају лошем утицају вршњака одупирући се неисправном поступању. Чињеница је да свет, који лежи у власти Сатане Ђавола, мрзи Божје слуге (1. Јованова 5:19).

„Клањају се зли пред добрима“

Разборита, то јест оштроумна особа, разликује се од неискусне особе на још један начин. „Безумнима је део у лудости, а од знања разборити венац себи плету“ (Пословице 14:18). Пошто јој недостаје разборитост, неискусна особа бира лудост. То је њен део у животу. С друге стране, знање украшава разбориту особу као што круна украшава краља.

„Клањају се зли пред добрима“, каже мудри краљ, „и бездушни на вратима праведних“ (Пословице 14:19). Другим речима, добри ће на крају тријумфовати над злима. Размотри бројчани пораст данашњег Божјег народа, као и њихов квалитетан начин живота. Када  виде благослове које имају Јеховине слуге, неки противници су присиљени да се ’поклоне‘ Јеховиној симболичној небеској жени, коју представља духом помазани остатак на земљи. Најкасније у Армагедону, такви противници ће бити приморани да признају да је земаљски део Божје организације заиста заступник њеног небеског дела (Исаија 60:1, 14; Галатима 6:16; Откривење 16:14, 16).

’Смиловати се убогима‘

Запажајући нешто што је карактеристично за људску природу, Соломон каже: „Сиромах је досадан и свом пријатељу, ал’ су многи пријатељи богатога“ (Пословице 14:20). Како је то тачно када су у питању несавршени људи! Пошто су себични, они обично дају предност богатима над сиромашнима. Богат човек има много пријатеља, али они су пролазни баш као и његово богатство. Зар не би требало да избегавамо да стичемо пријатеље новцем и ласкањем?

Шта ако искреним самоиспитивањем утврдимо да се улагујемо богатима а да потцењујемо сиромашне? Морамо схватити да се таква пристраност осуђује у Библији. У њој стоји: „Грех чини ко свог ближњега презире, срећан је ко се убогим смилује“ (Пословице 14:21).

Требало би да будемо обзирни према онима који су у тешким околностима (Јаков 1:27). Како то можемо чинити? Тако што им дајемо „средства овог света која су потребна за живот“, у шта спада новац, храна, кров над главом и одећа, као и на тај начин што им поклањамо личну пажњу (1. Јованова 3:17). Срећан је онај ко показује наклоност таквима, јер „више има среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35).

Како пролазе?

Начело „шта човек посеје, то ће и пожњети“ односи се и на оштроумну и на безумну особу (Галатима 6:7). Оштроумна особа чини оно што је добро, а безумна смишља зло. „Који зло смишљају не преваре ли се?“, пита мудри краљ. Одговор је да; они „лутају“ (ДК). ’А милост и вера биће онима који смишљају добро‘ (Пословице 14:22, ДК). Они који чине добро имају наклоност других, као и Божју милост, то јест лојалну љубав.

Повезујући успех с напорним радом, а неуспех с тим да се пуно прича а мало ради, Соломон каже: „Сваки труд користи даје, а у сиромаштво празне речи воде“ (Пословице 14:23). Ово начело се посебно односи на труд који улажемо када су у питању духовне ствари. Када напорно радимо у хришћанској служби, доживљавамо задовољство док преносимо животоспасавајућу истину из Божје Речи многим људима. Ако верно извршавамо било који теократски задатак који добијемо, то доноси радост и задовољство.

„Богатство је венац за паметне, а лудост безумника увек лудост“, стоји у Пословицама 14:24. То би могло значити да је мудрост богатство мудрих особа које теже за њом, и она их краси попут венца. С друге стране, све што безумни постижу јесте лудост. Према једном делу, ова пословица би такође могла указивати на то да је „богатство украс за оне који га добро користе... [док је] све што безумници имају њихова лудост“. Шта год да је у питању, мудра особа пролази боље од безумне.

„Веран сведок душе искупљује“, каже краљ Израела, „али лажи варалица шири“ (Пословице 14:25). Нема сумње да је то сасвим тачно у правном смислу, али размотри како се то односи и на нашу службу. Наше дело проповедања и стварања ученика укључује и сведочење за истинитост Божје Речи. Захваљујући том сведочанству, особе са исправним ставом срца могу да буду ослобођене из криве религије и да спасу свој живот. Тиме што стално обраћамо пажњу на себе и своје поучавање, спашћемо и себе и оне који нас слушају (1. Тимотеју 4:16). Док то и даље радимо, покажимо да смо оштроумни у сваком аспекту живота.

[Фусноте]

[Слика на 18. страни]

Марљиво проучавање дубоких истина неопходно је да бисмо разликовали исправно од неисправног

[Слика на 18. страни]

Да ли материјалистички начин живота доноси право задовољство?