Када имамо разлог да се увредимо?

У ПРОПОВЕДНИКУ 7:9 (NW) стоји: „Увредљивост почива у недрима безумних.“ Овај стих показује да не треба да будемо претерано осетљиви када нас неко увреди. Уместо тога, треба да будемо спремни да опростимо.

Међутим, да ли Проповедник 7:9 каже да никада не треба ни због чега да се увредимо, да треба да опростимо све увреде без обзира колико су озбиљне или честе и да не предузимамо ништа да би то решили? Да ли треба да будемо равнодушни у ситуацијама када смо неког увредили својим речима или поступцима зато што знамо да он треба да опрости? Не би се могло рећи да је тако.

Јехова Бог је оличење љубави, милосрђа, опраштања и дуготрпљивости. Ипак, у Библији је забележено више случајева када су људи вређали Бога. Када је увреда била озбиљна, он је предузимао акцију против оних који су га вређали. Осмотримо неке примере.

Увреде против Јехове

Извештај из 1. Краљевима 15:30 (NW) говори о гресима Јеровоама ’којима је навео Израел на грех и о његовим увредама којима је изазивао Јехову‘. У 2. Летописа 28:25 (NW), за јудејског краља Ахаза Библија каже: „Подигао је обредне узвишице... да се приноси ка̂д другим боговима. Тако је вређао Јехову, Бога својих праочева.“ Још један пример налази се у Судијама 2:11-14 (NW), где стоји: ’Израелови синови почели су да чине оно што је зло у Јеховиним очима и да служе Валима... и тако су вређали Јехову. Тада се Јехова разгневио на Израел и предао их у руке пљачкашима.‘

Постоје и друге ствари које вређају Јехову и које су захтевале одлучну акцију. На пример, у Изласку 22:18-20 читамо: „Вештицу нећеш остављати да живи. Ко би облежао живинче биће кажњен смрћу. Ко приноси жртву другим боговима осим јединога Јехове, биће предан да се истреби.“

Јехова није у недоглед опраштао озбиљне увреде древних Израелаца када су га упорно вређали и када нису показивали искрено покајање. Када се нису искрено кајали нити чинили дела којима би показали да желе да слушају Јехову, Бог би на крају дозволио да кривци буду уништени. То се десило израелској нацији 607. пре н. е. од руку Вавилонаца и поново 70. н. е. од стране Римљана.

Јехову заиста вређају лоше ствари које људи говоре и чине, и он чак кажњава смрћу непокајничке преступнике чији су преступи озбиљни. Али, да ли то значи да Бог према речима из Проповедника 7:9 греши када се вређа? Ни најмање. Бог има право када се вређа због озбиљних преступа и он увек праведно суди. Библија за Јехову каже: „Веран је он Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4).

Озбиљне увреде против других људи

Према Закону који је Бог дао древном Израелу, озбиљне увреде нанете другим  људима имале су озбиљне последице. На пример, ако би лопов ноћу провалио у нечију кућу и ако би га власник куће убио, он не би био крив за крв. Он је био недужна жртва озбиљног злочина. Стога читамо: „Ако се лупеж ухвати на делу обијања, те се он умлати тако да умре, онај који убије [власник куће] неће бити крив за убиство“ (Излазак 22:2).

Жена која је силована има пуно право да буде озлојеђена, јер је то тежак преступ у Божјим очима. Према Мојсијевом закону, човек који је силовао жену заслужује смрт, јер је то исто „као кад човек скочи на ближњега свога па му живот узме“ (Поновљени закони 22:25, 26). Иако више нисмо под Законом, ово нам пружа увид у то како Јехова гледа на овај ужасан злочин.

Силовање је и данас тежак злочин који се строго кажњава. Жртва има пуно право да случај пријави полицији. На тај начин надлежни органи могу казнити кривца. Ако је жртва малолетна, родитељи могу покренути тај поступак.

Мање увреде

Међутим, не захтевају све увреде интервенцију надлежних органа. Зато не треба да нас претерано вређају релативно мале грешке других, већ треба да опраштамо. Колико често треба да  опраштамо? Апостол Павле је питао Исуса: „Господе, колико пута може мој брат да ми сагреши, а ја да му опростим? До седам пута?“ Исус је одговорио: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет и седам пута“ (Матеј 18:21, 22).

С друге стране, ми стално треба да изграђујемо своју хришћанску личност како бисмо што ређе долазили у ситуацију да увредимо друге. Рецимо, да ли док сарађујеш с другима понекад поступаш грубо и нетактично или увредљиво? Такав приступ најчешће вређа. Уместо да другу особу криви што се лако вређа и да сматра да је она та која треба да опрашта, онај који наноси увреде треба да има на уму да је он одговоран за то. Он треба да настоји да контролише своје поступке и говор како не би стално вређао друге. Знајући то, избећи ћемо да често повређујемо осећања других. Библија нас подсећа: „Неко који лакомислено говори као мач пробада, ал’ лек даје језик мудрих људи“ (Пословице 12:18). Када увредимо друге, чак и ненамерно, можемо поправити ситуацију уколико се извинимо.

Божја Реч показује да треба да „тежимо за оним што доприноси миру и за оним што служи узајамном изграђивању“ (Римљанима 14:19). Када смо тактични и љубазни, тада поступамо у складу с речима пословице: „Као златне токе у сребрном сплету, такве су и речи згодно изречене“ (Пословице 25:11). То сигурно оставља пријатан и леп утисак! Благ, тактичан говор може чак променити крут став других: „Мио језик може и кости да ломи“ (Пословице 25:15).

Према томе, Божја Реч нас саветује: „Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да бисте знали како свакоме треба да одговорите“ (Колошанима 4:6). ’Сољу зачињен‘ говор односи се на речи које су укусне другима. Када користимо такав говор мања је могућност да ћемо увредити друге. И речима и делима, хришћани настоје да примене библијски савет: „Тражи мир и тежи за њим“ (1. Петрова 3:11).

Према томе, речи из Проповедника 7:9 очигледно указују на то да не треба да нас вређају релативно мале грешке других. Оне могу бити последица људске несавршености, или могу бити чак и намерно изговорене али не тако озбиљне. Али, када увреда представља озбиљан преступ, сасвим је разумљиво што жртва може бити озлојеђена и решена да предузме одговарајуће мере (Матеј 18:15-17).

[Слика на 14. страни]

Јехова је дозволио да 70. н. е. Римљани униште непокајнички Израел

[Слика на 15. страни]

’Као златне токе су речи згодно изречене‘