Закон љубави у срцу

„Закон свој ћу у њих ја метнути, написаћу га у срцу њиховом“ (ЈЕРЕМИЈА 31:33).

1, 2. (а) Шта ћемо сада осмотрити? (б) Како се Јехова приказао на гори Синај?

 У ПРЕТХОДНА два чланка смо видели да се Мојсију, приликом силаска с горе Синај, лице сијало, што је било одраз Јеховине славе. Такође смо говорили о копрени коју је Мојсије носио. Хајде сада да осмотримо још нешто што је повезано с тим и што је значајно за данашње хришћане.

² Мојсије је на гори Синај добио смернице од Јехове. Израелцима који су били окупљени у подножју те горе, сам Јехова се приказао на један запањујућ начин. „Загрмеше громови, засеваше муње и густ облак обави гору. Глас трубе одјекну силно и цео народ који бејаше у логору задрхта од страха... Гора Синајска се сва димљаше, јер сиђе на њу Јехова у огњу; и из ње се подизаше дим, као дим из пећи, и сва се гора силно тресијаше“ (Излазак 19:16-18).

3. На који је начин Јехова дао Израелу Десет заповести, и шта је стога тај народ разумео?

³ Јехова је преко анђела говорио народу и том приликом му саопштио оно што је данас познато као Десет заповести (Излазак 20:1-17). Зато није било сумње да је те законе дао Свевишњи. Јехова је написао те заповести на камене плоче које је Мојсије разбио када је видео како Израелци обожавају златно теле. Јехова је поново урезао те заповести на камен. Овога пута, док је Мојсије силазио носећи те плоче, лице му се сијало. До тада је већ свима било јасно да су ти закони од огромног значаја (Излазак 32:15-19; 34:1, 4, 29, 30).

4. Зашто су Десет заповести биле веома важне?

⁴ Те две плоче на којима је било исписано Десет заповести стављене су у ковчег савеза који се налазио у Светињи над светињама у шатору од састанка, а касније у храму. Ти закони су представљали основна начела савеза Мојсијевог Закона и пружали су основу за теократску управу над Израелом. Били су доказ да је Јехова себи изабрао посебан народ.

5. Како су закони које је Бог дао Израелу били одраз његове љубави?

⁵ Ти закони су открили много тога о Јехови, посебно о његовој љубави према  свом народу. Они су били заиста драгоцени дар онима који су их се придржавали! Један изучавалац је написао: „Ниједан систем моралних вредности који су људи икада осмислили... није био ни близу, још мање исти, а камоли да је надмашио тих десет Божјих заповести.“ Што се тиче Мојсијевог закона као целине, Јехова је рекао: „Ако ви слушате глас мој, и чувате савез мој, бићете моји испред свих народа, јер је сва земља моја. Ви ћете за мене бити краљевство свештеника и свет народ“ (Излазак 19:5, 6).

Закон написан у срцу

6. Који је закон много вреднији од закона написаних на камену?

⁶ Ти Божји закони су заиста били веома вредни. Међутим, да ли си знао да помазани хришћани имају нешто далеко вредније од закона записаних на камену? Јехова је прорекао да ће бити склопљен нови савез који ће бити другачији од савеза Закона који је био склопљен са Израелом. „Закон свој ћу у њих ја метнути, написаћу га у срцу њиховом“ (Јеремија 31:31-34). Исус, Посредник тог новог савеза, својим следбеницима није пренео неки писани законик. Поучавајући речима и делима, усадио је Јеховин закон у ум и срце својих ученика.

7. Коме је првенствено био дат „Христов закон“, и ко га је касније прихватио?

⁷ Тај закон се назива „Христов закон“. Он није био дат природном Израелу, то јест Јаковљевим потомцима, већ првенствено једној духовној нацији, „Израелу Божјем“ (Галатима 6:2, 16; Римљанима 2:28, 29). Тај Израел Божји сачињавају духом помазани хришћани. Њима се с временом придружило „велико мноштво“ из свих нација које такође жели да обожава Јехову (Откривење 7:9, 10; Захарија 8:23). Као „једно стадо“ под „једним пастиром“, обе групе прихватају „Христов закон“ и допуштају да их он води у свему што раде (Јован 10:16).

8. Каква је разлика постојала између Мојсијевог и Христовог закона?

⁸ За разлику од природних Израелаца, који су били обавезни да се држе Мојсијевог Закона зато што су били рођени у тој нацији, хришћани су под Христовим законом зато што то желе; фактори као што су раса и место рођења не играју никакву улогу. Они уче о Јехови и његовим путевима, и желе да врше његову вољу. Пошто је Божји закон ’у њима‘, то јест, пошто је симболично говорећи написан ’у њиховом срцу‘, помазани хришћани нису послушни Богу само зато што он може да казни непослушне, нити га слушају само зато што осећају обавезу да то чине. Њихова  послушност се темељи на нечему много дубљем и далеко моћнијем, а друге овце такође гаје сличну послушност зато што им је Божји закон у срцу.

Закони темељени на љубави

9. Како је Исус указао да је љубав била суштина Јеховиних закона?

⁹ Суштина свих Јеховиних закона и прописа може се сажети у једној јединој речи: љубав. Она је увек била и увек ће бити суштински део чистог обожавања. Када су Исуса упитали која је највећа заповест у Закону, он је одговорио: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.“ Друга је: „Воли свог ближњег као самога себе.“ Затим је рекао: „О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци“ (Матеј 22:35-40). Исус је тиме указао да љубав није основа само Десет заповести, већ и читавих Хебрејских списа.

10. Како знамо да је љубав основа Христовог закона?

¹⁰ Да ли се и закон који је у срцима хришћана заснива на љубави према Богу и ближњем? Наравно! Христов закон подразумева дубоку љубав према Богу и укључује једну нову заповест — хришћани треба да имају самопожртвовану љубав једни према другима. Они треба да воле као што је Исус волео, а он је спремно положио живот у корист својих пријатеља. Поучио је своје ученике да воле Бога и да воле једни друге онако како их је он волео. Изванредна љубав коју показују једни према другима јесте главна карактеристика  по којој се могу препознати прави хришћани (Јован 13:34, 35; 15:12, 13). Исус их је чак поучио да воле и своје непријатеље (Матеј 5:44).

11. Како је Исус показао љубав и према Богу и према људима?

¹¹ Исус је оставио савршени пример у показивању љубави. Он је био моћно духовно створење на небу и спремно је прихватио прилику да на земљи унапређује интересе свог Оца. Осим што је жртвовао свој људски живот да би други могли да живе вечно, показао је људима како треба да живе. Био је понизан, љубазан, увиђаван и помагао је онима који су били оптерећени и потлачени. Такође је преносио „речи вечног живота“, неуморно помажући другима да упознају Јехову (Јован 6:68).

12. Зашто се може рећи да постоји нераскидива веза између љубави према Богу и љубави према ближњем?

¹² Штавише, између љубави према Богу и ближњем постоји нераскидива веза. Апостол Јован је рекао: „Љубав [је] од Бога... Ако неко каже: ’Ја волим Бога‘, а мрзи свог брата, лажов је. Јер ко не воли свог брата, кога види, не може да воли Бога, кога не види“ (1. Јованова 4:7, 20). Јехова је и извор и сама персонификација љубави. Све што ради, ради из љубави. Ми можемо волети зато што смо створени по његовом обличју (Постање 1:27). Љубав према Богу показујемо тако што волимо своје ближње.

Љубав подразумева послушност

13. Шта прво морамо урадити да бисмо развили љубав према Богу?

¹³ Како можемо волети Бога кога не видимо? Пресудан први корак који морамо направити јесте да га упознамо. Не можемо истински волети некога нити веровати некоме кога не познајемо. Зато нас Божја Реч подстиче да упознамо Бога и то тако што ћемо читати Библију, молити се и дружити са онима који га већ познају и воле (Псалам 1:1, 2; Филипљанима 4:6; Јеврејима 10:25). У томе нам од велике помоћи могу бити четири Јеванђеља, јер говоре о животу и служби Исуса Христа и на тај начин откривају какав је Јехова. Што боље упознајемо Бога и што више ценимо љубав коју је показао према нама, то и наша жеља да му будемо послушни и да га опонашамо бива све већа. Заиста се може рећи да љубав према Богу подразумева послушност.

14. Зашто се може рећи да Божји закони нису тешки?

¹⁴ Када некога волимо, знамо шта он воли а шта не воли, и понашамо се у складу с тим. Не желимо да урадимо нешто што није по вољи оних које волимо. „Љубав према Богу значи ово“, написао је апостол Јован, „да држимо његове заповести; а његове заповести нису тешке“ (1. Јованова 5:3). Оне нису тешке, нити их има много. Нашим животом управља љубав. Ми не морамо да памтимо неки опширан списак правила која ће управљати сваким нашим поступком; нас води љубав према Богу. Ако волимо Бога, вршење његове воље нам представља задовољство. Тиме стичемо његово одобравање, а и ми сами из тога извлачимо корист зато што је његово вођство увек за наше добро (Исаија 48:17).

15. Шта ће нас подстаћи да опонашамо Јехову? Објасни.

¹⁵ Љубав према Богу нас подстиче да опонашамо његове особине. Када некога волимо, дивимо се његовим особинама и покушавамо да будемо као он. Осмотри однос који имају Јехова и Исус. Они су на небу заједно провели милијарде година. Међу њима се развила дубока, искрена љубав. Исус је био савршена слика свог небеског Оца, због чега је својим ученицима могао да  каже: „Ко је видео мене, видео је и Оца“ (Јован 14:9). Док све више упознајемо и ценимо Јехову и његовог Сина, подстакнути смо да будемо као они. Љубав према Јехови и помоћ његовог светог духа омогућиће нам да ’свучемо стару личност с њеним поступцима, и да обучемо нову личност‘ (Колошанима 3:9, 10; Галатима 5:22, 23).

Љубав на делу

16. Како то што проповедамо и поучавамо показује да волимо Бога и ближње?

¹⁶ Будући да смо хришћани, љубав према Богу и ближњима подстиче нас да учествујемо у делу проповедања о Краљевству и стварања ученика. Тиме угађамо Јехови Богу „чија је воља да се све врсте људи спасу и дођу до тачног спознања истине“ (1. Тимотеју 2:3, 4). Зато смо радосни кад помажемо другима да им Христов закон буде записан у срцу. За нас је право задовољство да гледамо како они мењају своју личност и почињу одражавати Јеховине особине (2. Коринћанима 3:18). Заиста, помоћи другима да упознају Бога јесте најдрагоценији дар који им можемо дати. Они који прихвате Јеховино пријатељство могу се радовати томе у сву вечност.

17. Зашто је мудрије развијати љубав према Богу и ближњима него према материјалним стварима?

¹⁷ Живимо у свету у ком људи веома цене материјалне ствари, чак их и воле. Па ипак, материјалне ствари не трају вечно. Оне могу бити украдене или могу пропасти (Матеј 6:19). Библија нас упозорава: „Свет пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“  (1. Јованова 2:16, 17). Јехова ће увек постојати, и то ће бити случај и са свима који га воле и служе му. Будући да је тако, зар није много боље развијати љубав према Богу и људима него тежити за стварима света које су у најбољем случају пролазне?

18. Како је једна мисионарка показала самопожртвовану љубав?

¹⁸ Они који теже ка љубави доносе хвалу Јехови. Узми за пример Соњу, мисионарку у Сенегалу. Она је проучавала Библију са женом по имену Хајди, којој је њен муж који не служи Јехови пренео вирус ХИВ-а. Хајди се крстила после смрти свог мужа, али убрзо се њено здравствено стање погоршало и била је смештена у болницу јер је оболела од сиде. Соња каже: „Болничко особље је учинило све што је могло, али било је малобројно. Браћа и сестре из скупштине су замољени да се ставе на располагање како би у болници бринули о њеним потребама. Већ друге ноћи коју је Хајди провела у болници, ставила сам простирку поред њеног кревета и остала сам уз њу све док није умрла. Њен лекар ми је рекао: ’Наш највећи проблем јесте то што чак и родбина напусти чланове породице који су оболели од сиде. Зашто се ви, иако нисте ни у каквом сродству, нити сте из исте земље, чак ни исте боје коже, излажете толиком ризику?‘ Објаснила сам му да на Хајди гледам као на моју праву сестру, да ми је толико блиска као да имамо исте родитеље. Због таквог односа који сам имала с њом, било ми је задовољство да бринем о њој.“ Треба рећи и то да Соња није имала никакве последице по здравље због тога што је с тако пуно љубави бринула о Хајди.

19. Будући да у свом срцу имамо Божји закон, шта треба да искористимо?

¹⁹ Међу Јеховиним слугама се могу наћи многи примери самопожртвоване љубави. Главна одлика данашњег Божјег народа није неки писани закон. Уместо тога, ми видимо испуњење онога што је записано у Јеврејима 8:10: „’Ово је савез који ћу склопити с домом Израеловим после тих дана‘, каже Јехова. ’Ставићу своје законе у њихов ум, и у њихова срца уписаћу их. И бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ.‘“ Увек ценимо закон љубави који је Јехова написао у нашим срцима и искористимо сваку прилику да показујемо љубав.

20. Зашто је Христов закон од непроцењиве вредности?

²⁰ Каква је само радост служити Богу као део светског братства које показује такву љубав! Они који у свом срцу имају Христов закон, поседују нешто што је од непроцењиве вредности у овом свету без љубави. Осим што уживају у Јеховиној љубави, они налазе велико задовољство и у томе што у братству постоји снажна веза љубави. „Како је лепо и красно кад су браћа заједно!“ Иако Јеховини сведоци живе у многим земљама, говоре многим језицима и потичу из многих култура, они уживају у религиозном јединству какво не постоји нигде другде. Због тог јединства, они уживају Јеховину наклоност. Псалмиста је написао: „Ту је [у народу који је уједињен у љубави] Јехова утврдио благослов и живот за навек!“ (Псалам 133:1-3).

Можеш ли одговорити?

• Колико су биле важне Десет заповести?

• Шта је закон који је написан у срцу?

• Коју улогу љубав игра у „Христовом закону“?

• Како можемо показати да волимо Бога и ближње?

[Питања за разматрање]

[Слика на 25. страни]

Израелци су имали законе написане на каменим плочама

[Слике на 26. страни]

Хришћани имају Божји закон написан у срцу

[Слика на 28. страни]

Соња са Сенегалком на обласном конгресу 2004. године