Краљевска Библија — значајно дело у историји изучавања Библије

ПОЧЕТКОМ XVI века, један брод је пловио ка Италији оставивши за собом Шпанију. У његовом потпалубљу налазио се товар непроцењиве вредности — готово сви примерци Комплутензијске полиглотске Библије, штампане у периоду од 1514. до 1517. Изненада се дигла страшна олуја. Посада се борила да спасе брод, али њихов труд је био узалудан. Брод је потонуо заједно са својим драгоценим товаром.

Због ове катастрофе појавила се потреба за новим издањем полиглотске Библије. Тај изазов је прихватио врхунски штампар Кристоф Плантен. Пошто му је требао богати спонзор који би финансирао овај монументални подухват, упутио је молбу Филипу II, краљу Шпаније, да буде покровитељ тог дела. Пре него што је краљ донео одлуку, саветовао се са више шпанских изучавалаца, међу којима је био и познати изучавалац Библије, Бенито Аријас Монтано. Он је краљу Филипу рекао: „Осим што ће то бити део Ваше службе Богу и допринос Цркви, то ће краљевском имену Вашег величанства донети велику славу и углед.“

Ревидирано издање Комплутензијског полиглота било би једно значајно културно достигнуће, тако да је Филип одлучио да пружи свесрдну подршку  Плантеновом подухвату. Аријасу Монтану је поверио огроман задатак да припреми за штампање оно што је постало познато као Краљевска Библија, то јест Антверпенски полиглот. a

Филип је био толико заинтересован за напредак рада на полиглотској Библији да је тражио да му сваки штампани лист буде послат на коректуру. Наравно, Плантен није био баш вољан да чека да сваки лист оде из Антверпена у Шпанију, да га монарх прочита и коригује и да се затим врати. На крају је Филип добио само први штампани лист, и можда још неколико првих страница. У међувремену, Монтано је радио на правој коректури уз драгоцену помоћ тројице професора из Лувена и штампареве младе ћерке.

Љубитељ Божје Речи

Аријас Монтано се међу антверпенским изучаваоцима осећао као код куће. Плантену се допао његов либералан приступ, и њихово пријатељство и сарадња трајали су до краја живота. Монтано се истицао не само по томе што је био изузетан изучавалац, већ и по својој великој љубави према Божјој Речи. b Када је био млад, нестрпљиво је чекао да заврши студије како би могао потпуно да се посвети проучавању Светог писма.

Аријас Монтано је сматрао да превод Библије треба да буде што је могуће дословнији.  Тежио је ка томе да преведе тачно оно што је стајало у оригиналном тексту и да тако читаоцу омогући приступ правој Божјој Речи. Монтано се водио геслом Еразма, који је подстакао изучаваоце да „проповедају о Христу у складу са оним што стоји у изворним списима“. Смисао текста на изворним језицима Светог писма вековима је био сакривен од људи због тога што нису могли разумети латинске преводе.

Изглед полиглота

Аријас Монтано је набавио све манускрипте које је Алфонсо де Замора припремио и ревидирао за штампање Комплутензијског полиглота, и искористио их за издавање Краљевске Библије. c

У почетку је Краљевска Библија замишљена као друго издање Комплутензијског полиглота, али постала је много више од ревидираног издања. Из Комплутензијског полиглота узет је Хебрејски и Грчки текст Септуагинте и додати су нови текстови заједно са обимним додатком. На крају је нови полиглот имао осам томова. За штампање је било потребно пет година, од 1568. до 1572 — што је веома кратак период када се узме у обзир колико је сложен био тај задатак. Све у свему, одштампано је 1 213 примерака.

Премда је и Комплутензијски полиглот из 1517. био ’ремек-дело штампарства‘, нови Антверпенски полиглот је надмашио свог претходника и у техничком погледу и у садржају. Било је то још једно значајно дело у историји штампарства и, што је још важније, припремљени су прочишћени текстови који ће послужити као основа за касније преводе Библије.

Непријатељи Божје Речи нападају

Није чудо што су се на сцени убрзо појавили непријатељи веродостојног превода Библије. Премда је Антверпенски полиглот рађен уз папино одобрење и мада је Аријас Монтано с правом био на гласу  као поштован изучавалац, био је предат Инквизицији. Противници су тврдили да је у његовом делу нови ревидирани латински превод Сантеса Пањина представљен као тачнији превод хебрејских и грчких оригинала од Вулгате, која је преведена вековима раније. Такође су га оптужили за то што се позивао на изворне језике у жељи да направи тачан превод Библије — на шта се у то време гледало као на јерес.

Инквизитори су чак изјавили да „краљу не служи баш на част то што се његово краљевско име налази на том делу“. Изразили  су негодовање због тога што Монтано није у довољној мери представио службени превод, Вулгату, као ауторитативан превод. Упркос тим оптужбама, нису могли наћи довољно доказа да би осудили било Монтана било његову полиглотску Библију. На крају је Краљевска Библија наишла на добар одазив и постала је стандардно дело на многим универзитетима.

Вредна помоћ за преводиоце Библије

Премда Антверпенски полиглот није био намењен широј јавности, убрзо је постао вредна помоћ за преводиоце Библије. Попут свог претходника, Комплутензијског полиглота, допринео је томе да се прочисте постојећи текстови Светог писма. Такође је помогао преводиоцима да боље разумеју оригиналне језике. Они који су преводили Библију на неколико значајнијих европских језика имали су користи од овог дела. На пример, у делу The Cambridge History of the Bible каже се да су преводиоци чувеног превода King James Version, то јест Authorized Version из 1611. користили Антверпенски полиглот као драгоцену помоћ за превођење са древних језика. Краљевска Библија је такође имала велики утицај на две важне полиглотске Библије објављене у XVII веку. (Види оквир „Полиглотске Библије“.)

Једна од многих користи којима је допринео Антверпенски полиглот јесте то што је европским изучаваоцима први пут омогућио приступ сиријском преводу Грчких списа, такозваног „Новог завета“. Сиријски текст се налазио поред дословног латинског превода. То је било веома корисно, пошто је сиријски превод био један од најстаријих превода Хришћанских грчких списа. Сиријски превод, који датира из петог века н. е., темељи се на манускриптима који потичу чак из другог века н. е. Према делу The International Standard Bible Encyclopedia, „у књижевној критици је вредност [сиријске] Пешите општепризната. То је један од најстаријих и најважнијих извора информација о древним обичајима“.

Ни побеснело море, ни напади шпанске Инквизиције нису могли да спрече да се 1572. године појави усавршена, проширена верзија Комплутензијског полиглота, у виду Краљевске Библије. Историја полиглотске Библије из Антверпена јесте још један пример тога како су се искрени људи трудили да сачувају Божју Реч.

Било да су ови предани људи то знали или не, својим несебичним радом потврдили су истинитост Исаијиних пророчанских речи. Он је пре скоро три хиљаде година написао: „Осуши се трава, и отпада цвет, али реч Бога нашега довека остаје“ (Исаија 40:8).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 13. страни]

„Реч Бога нашега довека остаје“

[Оквир/Слике на 12. страни]

ПОЛИГЛОТСКЕ БИБЛИЈЕ

„Полиглотска Библија је Библија која садржи текст на више језика“, објашњава шпански изучавалац Федерико Перез Кастро. „Међутим, овај израз се традиционално односи на Библије које садрже текст на оригиналним језицима. Има веома мало полиглотских Библија које одговарају овој суженој дефиницији.“

1. Комплутензијски полиглот (1514-1517), чије је издавање финансирао кардинал Сиснерос, објављена је у Алкали де Енаресу, у Шпанији. У њених шест томова налази се библијски текст на четири језика: хебрејском, грчком, арамејском и латинском. Преводиоци из XVI века користили су је као главни текст хебрејско-арамејских списа.

2. Антверпенски полиглот (1568-1572), који је објавио Бенито Аријас Монтано, осим текста Комплутензијског полиглота садржи и сиријску верзију Хришћанских грчких списа (Пешиту) и арамејски Јонатанов таргум. Хебрејски текст, који садржи и самогласнике и акценатске знаке, ревидиран је према хебрејском тексту Јакова бен Хајима. То је постао стандардни текст Хебрејских списа за преводиоце Библије.

3. Париски полиглот (1629-1645) финансирао је француски адвокат Ги Мишел ле Же. Антверпенски полиглот му је служио као инспирација, мада се у овом издању налазио и самарићански и арамејски текст.

4. Лондонски полиглот (1655-1657), који је за штампу припремио Брајан Волтон, такође се темељио на Антверпенском полиглоту. У овом полиглотском издању налазили су се и древни етиопски и персијски преводи Библије, премда они нису значајно допринели јасноћи библијског текста.

[Извори]

Заглавље и Антверпенски полиглот (два примерка испод): Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid; Антверпенски полиглот (примерак који се налази напред): By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen; Лондонски полиглот: From the book The Walton Polyglot Bible, Vol. III, 1655-1657

[Слика на 9. страни]

Филип II, краљ Шпаније

[Извор]

Филип II: Biblioteca Nacional, Madrid

[Слика на 10. страни]

Аријас Монтано

[Извор]

Монтано: Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid

[Слика на 10. страни]

Старе штампарске машине у Антверпену у Белгији

[Извор]

Штампарска машина: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen

[Слике на 11. страни]

Лево: Кристоф Плантен и насловна страна Антверпенског полиглота

[Извор]

Насловна страна и Плантен: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen

[Слика на 11. страни]

Горе: Излазак, 15. поглавље у четири колоне

[Извор слике на 9. страни]

Насловна страна и Плантен: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen

[Извор слике на 13. страни]

Biblioteca Histórica. Universidad Complutense de Madrid