„Могли су одмах да буду ослобођени“

ЖЕНЕВЈЕВ ДЕ ГОЛ, нећака Шарла де Гола, бившег председника Француске, лично је упознала Јеховине сведоке у нацистичком концентрационом логору у Равенсбрику, у северној Немачкој. Она је горе наведене речи написала августа 1945. у једном писму.

Концентрациони логор у Аушвицу у Пољској ослобођен је 27. јануара 1945. Од 1996. године, у Немачкој се на тај дан одаје помен жртвама Хитлеровог Трећег рајха.

Током службеног говора 27. јануара 2003, Петер Штрауб, председник Парламента Баден-Виртемберга, изјавио је: „Сви који су доживели прогонство због својих религиозних или политичких уверења и који су били спремни да умру пре него да се покоре, заслужују наше велико поштовање, које се не може изразити речима. Јеховини сведоци су једина религија која је у потпуности одбила да се повинује захтевима Хитлеровог режима: Они нису подигли своје руке у знак поздрава Хитлеру. Одбили су да се закуну на верност ’Фиреру и Држави‘, баш као што су одбили војну службу и принудни рад. Њихова деца нису ступила у редове Хитлерове омладине.“

Исус Христ је о својим следбеницима рекао: „Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:16). Дакле, Јеховини сведоци су свој став заузели из чисто религиозних разлога. Штрауб је још рекао: „Јеховини сведоци, који су у концентрационом логору на својој затвореничкој одећи морали да имају љубичасти троугао, били су једини који су могли да окончају своје муке. Било је довољно да потпишу један документ којим би се одрекли своје вере.“

Већина Сведока није ни помишљала на то да се одрекне своје вере. Због тога је око 1 200 Сведока умрло за време нацистичког режима. Две стотине и седамдесеторо њих било је погубљено због приговора савести. Они су учинили много више него да само кажу да су послушни следећим речима: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 5:29).

Јеховини сведоци нису били натпросечни људи, као што је запазио и Улрих Шмит, председник Парламента Вестфалије. У брошури Landtag Intern, у којој је цитиран његов говор, названи су „обичним људима који су, следећи глас своје савести, остали чврсти у својим религиозним уверењима, показали грађанску храброст и због свог хришћанског уверења пружили идеолошки отпор“. Можемо бити сигурни да се Јехова Бог радује због свих који му остају лојални под тешким околностима. У Пословицама 27:11 читамо: „Буди, сине, мудар, срце ми обрадуј, па ћу лако одговорити оном који ме ружи.“

[Извор слике на 30. страни]

Courtesy of United States Holocaust Memorial Museum